Multipla skleroza (MS) je hronična bolest koja pogađa centralni nervni sistem. To kasnije dovodi do širokog spektra simptoma na celom telu i drugim organima. Radi se o progresivnom, autoimunom oboljenju čiji tok nije moguće predvideti kod bilo kog pojedinca. Neki ljudi imaju blage simptome, poput zamagljenog vida, utrnulosti ili peckanja u udovima. U teškim slučajevima ili stadijumima bolesti, može da dođe do paralize, gubitka vida i problema sa pokretljivošću ekstremiteta.
Kako multipla skleroza utiče na centralni nervni sistem
Naučnici ne znaju tačno šta izaziva aktiviranje MS, ali veruju da je reč o autoimunom poremećaju koji utiče prvenstveno na centralni nervni sistem (CNS). Kada imamo neku autoimunu bolest, naš imuni sistem napada zdravo tkivo, odnosno ćelije. Po istom principu naš organizam se brani kada napada virus ili bakteriju koji nas ugrožavaju. U slučaju MS, imuni sistem napada mijelinsku ovojnicu koja okružuje i štiti nervna vlakna, izazivajući upalu. Mijelin inače omogućava nervima da brzo i efikasno provode električne signale. Praktično, organizam greškom napada sam sebe.
Kada taj omotač nestane ili se ošteti na više mesta, ostavlja ožiljke ili sklerotične promene (sklerozu). Lekari ova oštećenja nazivaju i plakovima ili lezijama. Oni utiču na:
- moždano stablo
- mali mozak (koji koordinira kretanje i kontroliše ravnotežu)
- kičmenu moždinu
- optičke nerve
- belu materiju u nekim delovima mozga
Kako se više lezija razvija, nervna vlakna se lome i oštećuju, a impulsi iz mozga ne idu kako bi trebalo, lako do ciljnog nerva. To znači da telo jednostavno ne može da obavlja određene funkcije.
Multipla skleroza – vrste i stadijumi
Postoje četiri tipa MS:
- klinički izolovani sindrom (CIS): jedna, uglavnom prva epizoda (napad), sa simptomima koji traju najmanje 24 sata; ako se sledeća epizoda pojavi kasnije, lekar može da dijagnostikuje MS sa relapsom
- MS sa relapsom (RRMS): najčešći oblik; oko 85 odsto ljudi sa MS u početku ima dijagnozu RRMS. dolaze novi napadi ili pojačani simptomi praćeni periodima remisije, tokom kojih simptomi nestaju delimično ili potpuno
- primarno progresivna MS (PPMS): simptomi se progresivno pogoršavaju, bez ranih relapsa ili remisija; neke osobe mogu da dožive periode stabilnosti, ali i periode kada se simptomi pogoršavaju, a zatim budu slabiji; oko 15 odsto ljudi sa MS ima PPMS
- sekundarna progresivna MS (SPMS): u početku se doživljavaju epizode relapsa i remisije, ali onda bolest počinje da napreduje konstantno.
Rani simptomi koje daje multipla skleroza
Budući da multipla skleroza utiče na centralni nervni sistem CNS koji kontroliše sve radnje u telu, simptomi mogu uticati na bilo koji njegov deo. Najčešći simptomi MS su:
- slabost mišića zbog atrofije, smanjene aktivacije mišića ili stimulacije zbog oštećenja nerava
- utrnulost i peckanje poput osećaja uboda i igala je jedan od najranijih simptoma MS, da može utiče na lice, telo ili ruke i noge
- Lhermitteov znak je osećaj poput strujnog udara kada se pomeri vrat, može da se širi ka donjim delovima tela
- problemi sa bešikom, pražnjenjem, čestim ili iznenadnim mokrenjem (inkontinencija), gubitak kontrole bešike je jedan od sigurnih ranih znakova MS
- problemi sa crevima (konstipacija, fekalna impaktacija, inkontinencijea creva)
- umor utiče na sposobnost funkcionisanja na poslu ili kod kuće i jedan je od najčešćih simptoma MS
- vrtoglavica je uobičajeni simptom sa problemima ravnoteže i koordinacije
- seksualna disfunkcija se javlja i kod žena i kod muškaraca
- spastičnost i grčevi mišića su takođe čest rani znak MS, a oštećena nervna vlakna u kičmenoj moždini i mozgu mogu da izazovu bolne grčeve mišića u telu ili nogama
- tremor
- problemi sa vidom (dvostruki, zamagljen vid, delimičan ili potpuni gubitak vida)
- promene u hodu i pokretljivosti
- emocionalne promene i depresija (demijelinizacija i oštećenje nervnih vlakana u mozgu izazivaju emocionalne promene)
- problemi sa učenjem i pamćenjem (otežana koncentracija, planiranje, učenje, određivanje prioriteta i obavljanje više zadataka)
- bol je čest simptom kod MS, a neuropatski bol je direktna posledica; druge vrste bola se javljaju zbog slabosti ili ukočenosti mišića.
Ređi simptomi MS
Postoje i neki simptomi i manifestacije koji se javljaju nešto ređe, a to su :
- glavobolja
- gubitak sluha
- svrab
- problemi sa disanjem
- napadi
- poremećaji govora
- problemi sa gutanjem.
Takođe, postoji veći rizik od infekcija urinarnog trakta, smanjene aktivnosti i gubitka pokretljivosti. Sve to može da utiče na rad i društveni život. U kasnijim fazama, ljudi mogu da dožive promene u percepciji i razmišljanju, kao i osetljivost na toplotu. MS različito utiče na pojedince. Za neke, počinje suptilnim osećajem, a njihovi simptomi ne napreduju mesecima ili čak i godinama. Ponekad se simptomi pogoršavaju brzo, u roku od nekoliko nedelja ili meseci. Neki ljudi mogu da imaju samo blage simptome. Drugi će doživeti značajne promene koje će ih dovesti i do invaliditeta. Međutim, većina ljudi će imati momente trenutke kada se simptomi pogoršaju, a zatim bivaju slabijeg intenziteta.
Mogući uzroci i faktori rizika za oboljevanje
Naučnici još uvek ne znaju šta tačno izaziva pojavu MS, ali su određeni neki faktori rizika:
- starost: većina ljudi dobija dijagnozu u dobi od 20. do 40. godine života
- pol: većina oblika MS dvostruko češće pogađa žene nego muškarce
- genetski faktori: osetljivost i predisponiranost se mogu pripisati genima, ali naučnici veruju da je neki okidač neophodan za razvoj MS, čak i kod ljudi sa specifičnim genetskim karakteristikama
- pušenje: ljudi koji puše imaju veću verovatnoću da razviju MS, sa tendencijom da imaju više lezija i smanjenja funkcija mozga nego nepušači
- infekcije: izloženost virusima, kao što je Epstein-Barr virus (EBV) ili mononukleoza, može da poveća rizik od razvoja MS; ostali virusi koji mogu da odigraju ulogu su humani herpes virus tipa 6 (HHV6) i mikoplazma
- nedostatak vitamina D: MS je češća među ljudima koji su manje izloženi jakoj sunčevoj svetlosti, a stručnjaci kažu da nizak nivo vitamina D može da utiče na način na koji funkcioniše naš imuni sistem
- nedostatak vitamina B12: telo koristi vitamin B kada proizvodi mijelin
Neke dosadašnje teorije su uključivale i izlaganje psećoj kugi, fizičkoj traumi ili aspartamu (veštačkom zaslađivaču), ali još nema dokaza koji bi to potvrdili.
Postavljanje dijagnoze MS
Lekar će obaviti fizički i neurološki pregled, porazgovarati o simptomima i medicinskoj istoriji pacijenta. Nijedan pojedinačni test ne može da potvrdi dijagnozu, tako da se kombinuju dijagnostičke metode sa ciljem konačnog potvrđivanja. To su:
- MRI skeniranje mozga i kičmene moždine (otkrivaju lezije i promene)
- analiza punktirane kičmene tečnosti (identifikuje antitela koja ukazuju na prethodnu infekciju ili prisustvo proteina koji su u skladu sa dijagnozom MS)
- merenje električne aktivnosti (odgovor na stimuluse)
Kako bi se eliminisala neka druga stanja ili bolesti sa simptomima sličnim onima koje ima multipla skleroza (MS), moguće su i neke dodatne analize. Ako lekar dijagnostikuje MS, identifikuje se tip i da li je aktivan ili ne. Više testova, pregleda i kontrola u budućem vremenu služe praćenju daljih promena.
Postoji li lek za multipla sklerozu
Multipla skleroza ne može da se izleči, ali su dostupne terapije i tretmani koji mogu da uspore napredovanje bolesti, smanje broj i težinu relapsa i da ublaže simptome. Komplementarne i alternativne terapije se istražuju, ali još uvek nije potvrđen njihov uticaj na bolest i simptome. Opcije lečenja su:
- lekovi za usporavanje progresije
- lekovi za jačanje imunološkog sistema
- lekovi za ublažavanje simptoma tokom napada
- neki lekovi se koriste samo tokom pogoršanja simptoma tokom napada, a ne sve vreme
Pojedini tretmani uključuju kortikosteroide i oni mogu da leče akutno javljanje simptoma kod određenih tipova MS.
Komplementarne i alternativne terapije za MS
Od pomoći mogu da budu i neke druge terapije, ali uz poštovanje primarne terapije. To su:
- tretmani toplote i masaže za bol
- akupunktura za bol i lakši hod
- tehnike kanalisanja stresa
- vežbe za održavanje snage i fleksibilnosti, smanjenje ukočenosti i poboljšanje raspoloženja
- zdrava ishrana sa puno svežeg voća, povrća i vlakana
- prestanak ili izbegavanje pušenja
- rehabilitacija i fizikalna terapija
Sve ove metode mogu da budu od pomoći u cilju poboljšavanja ili održavanja sposobnosti obolele osobe da bude što efikasnija kod kuće i na poslu, ako nije došlo do invaliditeta. Multipla skleroza menja život, ali pacijenti ne smeju da gube nadu i treba da ostanu što aktivniji.
Naučnici u budućnosti očekuju mnogo od nekih inovativnih tretmana, poput terapije matičnim ćelijama.
Prognoza za obolele i očekivani životni vek
Život sa MS je težak, ali se retko završava fatalnim ishodom. Neke teške komplikacije kao što su infekcije bešike, grudnog koša i otežano gutanje mogu da dovedu do smrti. Prognoza multipla skleroze ne dovodi uvek do teške paralize, i dve trećine ljudi sa MS može da hoda. Međutim, mnogima od njih će biti potrebna pomoć kao što su štap, invalidska kolica, štake ili hodalica. Prosečan životni vek osobe sa MS je 5 do 10 godina kraći u odnosu na osobe koje nemaju ovo autoimuno oboljenje.
