Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Na šta upozoravaju hladna stopala i bol u nogama

Priredio/la: D. T.
18:45 - 31. 05. 2022.

Kritična ishemija ekstremiteta javlja se kada povrede ili infekcije napreduju i uzrokuju smrt tkiva, ponekad zahtevajući i amputaciju

bol u nogama Bol u nogama dok hodamo najčešći je znak bolesti perifernih arterija, poznate i kao periferna vaskularna bolest Foto: Shutterstock

Bol u nogama dok hodamo najčešći je znak bolesti perifernih arterija, poznate i kao periferna vaskularna bolest. U pitanju je ateroskleroza donjih ekstremiteta ulsed skupljanja masnih naslaga u arterijama, zbog čega je umanjen protok krvi ka nogama. Usled suženja perifernih arterija smanjen je dotok krvi u udove, noge nekada i u ruke. Stanje može da bude praćeno jačim ili blažim simptomima i nekada se leči samo zdravom ishranom i prestankom pušenja.

Bolovi pri hodu

Bolesti perifernih arterija kod nekih osoba nije praćena simptomima, kod nekog se manifestuje blagim simptomima, a kod nekog bolovima pri hodu. Simptomi su bol u mišićima ili grčevi u nogama ili rukama posle neke aktivnosti, kao što je hodanje. Ovi bolovi često nestaju posle nekoliko minuta odmora.

Lokalizacija bola zavisi od mesta na kojem je došlo do suženja perifernih arterija, ipak velika većina pacijenata žali se na bol u listovima nogu. Bolovi su nekada praćeni samo blagom nelagodnošću, a nekada mogu biti i iscrpljujući otežati kretanje i bilo koju drugu vrstu fizičke aktivnosti.

Simptomi bolesti perifernih arterija

Bolest perifernih arterija često se ispoljava bolnim grčevima u jednoj ili obe noge, posle pešačenja ili uspinjanja stepenicama. Javlja se i ukočenost ili slabost nogu, stopala i potkolenice  su hladne.

U težim stadijumima bolesti teško zarastaju rane na stopalima ili prstima, uočava se promena u boji kože nogu, nokti na nogama sporije rastu, dolazi do gubitka dlačica na nogama, koža je sjajna, prisutna je erektilna disfunkcija kod muškaraca. Kod nekih osoba javljaju se bolovi pri korišćenju ruku kada obavljaju manuelne aktivnosti.

Bolovi su jaki i u mirovanju

U slučaju daljeg napretka bolesti perifernih arterija bol u nogama prisutan je i u stanjima mirovanja. Bolovi nekada mogu biti toliko intenzivni i poremetiti san. Savet je da u tom slučaju sednemo tako da nam noge vise preko ivice kreveta ili da malo hodamo po sobi kako bismo ublažili bol.

Kada zatražiti medicinsku pomoć

Svi navedeni simptomi nisu samo deo normalnog procesa starenja već i razlog da proverimo svoje zdravstveno stanje. Pregled se savetuje starijima od 65 godina, dijabetičarima i pušačima starijim od 50 godina, ili i mlađim osobama sa dijabetesom koje imaju druge faktore rizika kao što su gojaznost i visok krvni pritisak.

Bolest može biti i posledica povrede

Bolest perifernih arterija uzrokovana je često aterosklerozom, kada se masne naslage talože u zidove arterija i smanjuju protok krvi. I pored toga što ateroskleroza najčešće izaziva probleme sa srcem, bolest može da utiče i na rad perifernih arterija. Ređe, u nekim slučajevima bolesti perifernih arterija može biti posledica upale krvnih sudova, povrede nogu ili ruku, anatomije ligamenata ili mišića. Nekada se može javiti i posle zračenja.

Faktori rizika

Faktori rizika za nastanak ove bolesti su pušenje, dijabetes, gojaznost BMI iznad 30, visok holesterol i povišen krvni pritisak. Stariji od 65 godina, ili stariji od 50 godina sa nekim od navedenih faktora rizika imaju više mogućnosti da razviju bolest perifernih arterija.

Moguće komplikacije

Kritična ishemija perifernog mišića najozbiljnija je komplikacija arterijske bolesti donjih udova i određuje se kao prisustvo ishemijskog bola u stanju mirovanja i ishemijskih lezija ili gangrene koje su posledica značajnog smanjenja protoka krvi. U ovom stanju moguća je da se na nogama pojave otvorene rane koje ne zarastaju. Kritična ishemija ekstremiteta javlja se kada povrede ili infekcije napreduju i uzrokuju smrt tkiva, ponekad zahtevajući i amputaciju.

Ateroskleroza koja uzrokuje ove znake i simptome bolesti perifernih arterija ne ograničava se u težim stanjima samo na noge. Masne naslage nakupljaju se i u arterijama koje snabdevaju srce i mozak krvlju, pa raste opasnost od infarkta ili šloga.

Prevencija

Najbolji način prevencije je zdrav način života. Pušačima se savetuje da prestanu da koriste cigarete, osobe koje se leče od dijabetesa, trebalo bi da kontrolišu šećer. Fizička aktivnost je neophodna za dobru cirkulaciju, savet je 30 do 45 minuta vežbanja nekoliko puta nedeljno, pod nadzorom lekara. Bitno je kontrolisati i nivo holesterola i vrednosti krvnog pritiska. Savet je da se konzumira hrana sa niskim sadržajem masnoća i da se održava umerena telesna težina.

TEME:
Zoran kostic
9:32, 01. 06. 2022. Odgovori

Kako se leciti bolovi u listovima pri hodanju

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend