Rak štitne žlezde – vrste, karakteristike i stopa preživljavanja

Rak štitne žlezde, kao dijagnoza, može da bude prilično zbunjujuća s obzirom na to da postoji mnogo različitih tipova karcinoma štitnjače, sa različitim stopama preživljavanja i sa različitim imenima. Bilo da se radi o papilarnom ili folikularnom karcinomu štitne žlezde, naslednom ili sporadičnom medularnom tumoru ili nediferenciranom anaplastičnom raku, zajedničko za sve ove izrasline je to što počinju da se razvijaju u štitnoj žlezdi. Rak štitne žlezde obično ima dobru stopu preživljavanja, jer više od 98 procenata ljudi, koji su otkrili karcinom pre nego što se proširio na ostatak tela živi 5 godina nakon dijagnoze.

Rak štitne žlezde može uspešno da se leči

Štitna žlezda je mali organ u prednjem delu grla, blizu osnove vrata. U obliku je leptira i ima dva režnja. Pomaže telu da reguliše osnovne funkcije – metabolizam, krvni pritisak, otkucaje srca i temperaturu oslobađanjem proteina zvanih hormoni, koji deluju na druge delove tela. Nekoliko vrsta karcinoma i benignih izraslina mogu da se razviju u štitnoj žlezdi i neki su opasniji od drugih. Rak štitne žlezde je rast abnormalnih ćelija u štitnoj žlezdi, koje imaju potencijal da se šire i preuzmu druga tkiva i organe u telu. Srećom, većina se uspešno leči.

Koje sve vrste karcinoma štitne žlezde postoje?

Štitna žlezda sadrži dve vrste ćelija, koje obavljaju različite funkcije, i to:

• Folikularne ćelije proizvode hormone koji regulišu metabolizam, krvni pritisak i rad srca
• C ćelije (ili parafolikularne ćelije) prave hormon koji pomaže telu da koristi kalcijum
• Ćelije imunog sistema koje se nazivaju limfociti i strukturne ćelije zvane stromalne ćelije takođe naseljavaju štitnu žlezdu.

Bilo koja od ovih ćelija može da mutira u ćelije raka. Koje ćelije će postati karcinom određuje koju vrstu raka štitne žlezde neko ima.  Različite vrste izraslina i karcinoma štitne žlezde imaju različite simptome i prognoze.

Koji su faktori rizika za pojavu raka štitne žlezde?

Faktori rizika za razvoj karcinoma štitne žlezde uključuju genetske mutacije, nizak nivo joda i izloženost zračenju. U štitnoj žlezdi se može razviti nekoliko benignih (nekanceroznih) izraslina kao što su povećanje štitne žlezde zvano struma, što može žlezdu učiniti većom nego obično ili razviti kvržice ili izbočine. Gušavost se ne širi na druge delove tela i obično nije opasna po život.

Još jedno benigno stanje su tiroidni čvorovi, koji se pojavljuju kao kvržice u štitnoj žlezdi. U oko 5 do 15 odsto slučajeva, čvorovi na štitnoj žlezdi mogu da se razviju u rak, ali većina ne. Neke izrasline u štitnoj žlezdi su maligne (kancerogene), što znači da mogu da prerastu u druga tkiva i prošire se na druge delove tela.

Zloćudni rak štitine žlezde razlikuje tri tipa tumora

Zloćudni tumori štitne žlezde dele se na tri tipa diferenciranih karcinoma štitaste žlezde (papilarni, folikularni i karcinom Hurthle ćelija), medularni karcinom štitne žlezde (MTC) i nediferencirani karcinom, kao i anaplastični karcinom štitne žlezde. „Diferencirani“ znači da ove ćelije kod ovih karcinoma i dalje izgledaju slične normalnim ćelijama štitne žlezde iz kojih se razvijaju. Nediferencirani kanceri izgledaju manje normalno pod mikroskopom. Njihova genetika se promenila do tačke u kojoj rastu brže i lakše se šire na ostatak tela.

Diferenciran – Tri tipa diferenciranog karcinoma štitne žlezde (DTC) — papilarni, folikularni i Hurthle ćelija, čine većinu karcinoma štitne žlezde. Svi se razvijaju iz folikularnih ćelija koje čine većinu štitne žlezde.

Papilarni rak štitne žlezde – Papilarni karcinom štitne žlezde je diferenciran rak štitne žlezde. Oko 80 procenata karcinoma štitaste žlezde su papilarni karcinomi. Oni su takođe poznati kao papilarni karcinomi ili papilarni adenokarcinomi. Obično sporo rastu i ograničeni su na jedan režanj štitne žlezde. Lečenje papilarnog karcinoma štitaste žlezde, čak i kada se već proširio na limfne čvorove, obično je uspešno i ovi karcinomi su retko fatalni.

Folikularni rak štitne žlezde – Drugi najčešći tip karcinoma štitne žlezde je folikularni karcinom, takođe poznat kao folikularni karcinom ili folikularni adenokarcinom. On čini nešto više od 10 odsto svih karcinoma štitaste žlezde. Najčešći uzrok je nedostatak joda u ishrani, tako da je češći u oblastima gde ljudi ne dobijaju dovoljno ove esencijalne hranljive materije Folikularni karcinom štitne žlezde ima nešto lošiji izgled od papilarnog karcinoma i češće se širi na pluća ili kosti, zaobilazeći limfne čvorove. Naročito kada se otkrije rano, folikularni rak štitaste žlezde ima veoma dobru prognozu.

Karcinom Hurthle ćelija raka štitne žlezde – Takođe se naziva karcinom oksifilnih ćelija i spada u ređe oblike raka jer čine oko 3 odsto karcinoma štitaste žlezde. Ovaj rak je teže otkriti i lečiti i stoga ima lošiju prognozu u odnosu na druge.

Medularni rak štitne žlezde (MTC) – Medularni karcinom štitne žlezde (MTC) je takođe diferencirani rak, ali se razvija iz C ćelija štitne žlezde. Redak je i čini 2 do 4 odsto karcinoma štitaste žlezde, ali je agresivniji od karcinoma štitaste žlezde opisanih ranije. MTC se često otkriva u limfnim čvorovima, plućima ili jetri, pre nego što lekar pronađe kvržicu na štitnoj žlezdi. Ove retke vrste karcinoma je teže pronaći i lečiti.

Sporadični MTC – Oko 80 procenata slučajeva MTC je sporadično, što znači da nastaju bez prethodnog nasleđivanja genetske mutacije. Ovi slučajevi MTC obično su ograničeni na samo jedan režanj štitne žlezde i obično se pojavljuju kod starijih odraslih osoba.

Porodični MTC – Neki slučajevi MTC, oko 20 do 25 odsto nastaju zbog genetske mutacije i mogu da se prenose u porodici. Budući da specifična genetska greška u genu RET uzrokuje ove karcinome, oni nastaju ranije — u detinjstvu ili ranom odraslom dobu. Porodični MTC se može javiti kao deo poremećaja višestruke endokrine neoplazije tipa 2 (MEN-2). Kod porodičnog MTC, ćelije raka su široko rasprostranjene u oba režnja štitaste žlezde i brzo se šire na druge delove tela.

Anaplastični rak štitne žlezde – Anaplastični karcinom štitne žlezde naziva se i nediferencirani karcinom štitaste žlezde. Nediferencirano znači da ćelije raka izgledaju „divlje“ pod mikroskopom što znači da su se mnogo promenile od normalnih ćelija štitaste žlezde iz kojih su nastale. Ponekad su ove ćelije iste one koje dovode do diferenciranih karcinoma štitne žlezde, ali ih je rak toliko promenio da su postale neprepoznatljive. Anaplastični karcinom štitne žlezde ima najgoru prognozu od svih karcinoma štitaste žlezde, ali je, na sreću, i najređi. Samo 2 procenata karcinoma štitaste žlezde je nediferencirano.Ovi karcinomi se brzo šire na tkiva na vratu i drugim delovima tela, što ih čini veoma teškim za lečenje.

Rak štitne žlezde javlja se i u manje uobičajenim oblicima

Rak štitne žlezde takođe može da se razvije i iz drugih ćelija prisutnih u štitnoj žlezdi –  limfome iz limfocita i sarkome iz stromalnih ćelija. Ovi retki tumori čine manje od 4 odsto karcinoma štitaste žlezde. Rak paratiroidne žlezde, žlezde koja je blisko povezana sa štitnom žlezdom takođe može dovesti do kancerogenih tumora. Karcinom paratiroidne žlezde nije isto što i rak štitne žlezde i on je veoma redak.  Četiri male paratiroidne žlezde nalaze se iza štitne žlezde i regulišu nivo  kalcijuma u ​​telu i mogu izazvati niz simptoma zbog visokog nivoa kalcijuma. Ove vrste raka je teže izlečiti od karcinoma štitne žlezde.