Ne samo gotova industrijska jela, već i suhomesnati proizvodi, slatke pavlake, sokovi, sve što sadrži aditive i konzervanse, može da ošteti creva Foto: prtsc Youtube TV DR / Shutterstock
Bolesti creva, prvenstveno zapaljenske, ali i uobičajeni problemi sa varenjem i radom creva uzrokovani poremećajem crevne mikrobiote, postaju, nažalost, sve prisutnije. Porast ovakvih ovakvih oboljenja beleži se u zemljama u kojima indrustrijalizacija napreduje, što se onda reflektuje i na proizvodnju hrane, a način života uzima danak. Izloženi su im, i u velikom riziku su odrasli i deca.
– Obavezan signal za javljanje lekaru, bilo da su u pitanju deca ili odrasle osobe, jeste pojava bola u trbuhu, povraćanje, visoka temperatura, naročito krvave ili sluzave stolice, intenzivni nagon na defekaciju uz bol. Pri tome nema znakova klasične crevne infekcije (nema parazita ili bakterija u stolici). U tom slučaju, dete treba odvesti supspecijalisti, a odrasla osoba treba da potraži pomoć stručnjaka koji se bavi zapaljenskim bolestima creva – kaže u razgovoru za eKlinika portal ass dr sc. med. Mirjana Stojšić, gastroenterohepatolog i specijalista dečje gastroenterologije.
Ako govorimo o deci, najčešće se, kaže sagovornica našeg portala, radi o genetski predisponiranim osobama. Prvenstveno ukoliko je neko u porodici imao ulcerozni kolitis ili Kronovu bolest, odnosno neke od hroničnih zapaljenskih bolesti creva. To čak ne mora da bude ni roditelj, objašnjava dr Stojšić, može da se radi o bliskom rođaku (tetka, stric, ujak, baba ili deda).
Kako se o ovim bolestima saznalo više prvenstveno u poslednjih 50, 60 godina, istraživanja napreduju. Izvesno je da prvenstveno treba voditi računa o porodičnoj anamnezi, – upozorava doktorka koja se sa njima svakodnevno susreće kao šef kabineta za gastrointestinalnu endoskopiju Odeljenja za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Zapaljenske bolesti creva danas nisu ni tako retke kako se misli, jer u Srbiji prema trenutno raspoloživim podacima, od njih boluje više od 10.000 osoba svih starosnih dobi.
– Danas znamo i da su dodatnom faktoru rizika izložena deca koja su rođena carskim rezom. Takođe, i ona koja su bila na režimu veštačke ishrane (adaptiranog mleka). U grupu sa povećanim rizikom spadaju i mališani koji su dojili nedovoljno dugo, recimo, kraće od godinu dana, kao i deca koja su imala učestale operacije, naročito u regiji trbuha. Osobe koje su imale probleme sa apendiksom (slepim crevom), takođe su predisponirane i sklone ovakvim oboljenjima – kaže dr Stojšić.
Pokazalo se da industrijalizacija, odnosno modernije fabrikovanje hrane, izaziva povećanu stopu rasta crevnih bolesti. To, objašnjava dr Stojšić, ne moraju biti gotova jela. Suhomesnati proizvodi, slatke pavlake, sokovi, sve što sadrži aditive i konzervanse, može da ošteti takozvani mukusni sloj u crevima, prvi „front“ zaštite koji dolazi do sluznice naših creva, kaže dr Mirjana Stojšić i dodaje:
– Na taj način menja se naša crevna mikrobiota. Uništavaju se one dobre, korisne bakterije i gljivice u crevima. Upravo promena crevne mikrobiote menja naš imuni odgovor. On, prosto rečeno, počinje da „radi“ i kada ne treba. Dakle, ne samo u borbi protiv patogenih mikroorganizama, već napada i sopstvene ćelije. Tako nastaju autoimuna oboljenja creva, odnosno, hronične inflamatorne bolesti. Dodatni važan faktor, kao i u slučaju svih autoimunih bolesti jeste stres. On je prvenstveno povezan sa urbanim, „zapadnjačkim“ načinom života.
Ishrana je neverovatno značajan faktor u smislu funkcije i bolesti creva. Toliko, da, prema rečima sagovornice eKlinika portala, kada se kod nekoga prvi put otkrije Kronova bolest, samo promenom ishrane dovodi u fazu remisije.
– U slučaju dece, stavljamo ih na ishranu takozvane enteralne ishrane. To su zapravo pripravci na bazi mleka koji liče na šejkove različitih ukusa. Uz to ne smeju određeno vreme da konzumiraju ništa drugo osim vode. Tretman traje od 6 do 12 nedelja, u zavisnosti od reakcije. Ovim načinom Kronova bolest ulazi u remisiju bez ikakvih lekova, biloške terapije i slično. Kada roditelji vide da je samo promena ishrane zapravo izlečila pacijenta, postaju svesni važnosti i načina ishrane u prevenciji i nastanku bolesti, ali i u lečenju – priča nam dr Stojšić.
– U redovnim protokolima trudimo se da savetujemo što više organsku, domaću – domaćinskiju hranu, da osnova budu namirnice koje možemo da pripremimo kod kuće. Povrće, voće, meso, jaja – sve je dozvoljeno. Nema zabrane namirnica, osim ako ne postoji alergija, što se ustanovljava posebno. Što se tiče zabrane, zabranjeni su načini pripreme. To praktično znači da hrana nije prošla neki vid i kućne industrijalizacije. Odnosno, ne sadrži dodatke u smislu aditiva, konzervanasa i začina koji su obrađeni ili imaju dodatke. Treba koristiti, u normalnim količinama, što prirodnije začine (so, biber) koje možemo sami da sameljemo – predlaže ass dr sc.med Mirjana Stojšić iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Dr Stojšić, gastroenterohepatolog i specijalista dečje gastroenterologije kaže i da smo svi svesni da u gradskim uslovima života ne možemo u potpunosti da izbegnemo fabrikovanu hranu. Savetuje, međutim, da umesto kupovine pavlaka i drugih prerađenih proizvoda od mleka, to napravimo sami, nekim od domaćih recepata za kiseljenje mleka.