Promaja – spas, makar trenutni kada nema ni daška vazduha ili nešto što stvarno može da nas ugrozi? Ponekad smo grubi prema ljudima koji zatvaraju prozore čak i kada nam je prevruće u prostorima u kojima boravimo, ili u prevozu. Pa, da li je takvo ponašanje opravdano?
Promaja kao potreba i spas, a odbrana od nje kao navika
Kada su vremenski uslovi slični aktuelnim i kada su temperature visoke, činimo sve što možemo da prostor u kome boravimo barem malo rashladimo ili napravimo protok vazduha. Kod nas odomaćen izraz, poznat kao promaja, sigurno je na momenat nešto prijatno, rashlađujuće i spasonosno.
Ipak, stručnjaci kažu da opreznost nije samo fraza kao posledica navike u ovakvim slučajevima. Naime, posledice po zdravlje mogu da budu ne samo neprijatne, već i da utiču na naš svakodnevni život.
Reakcija tela na promaju ili nešto drugo?
Napravili smo promaju, hladan vazduh struji i uspeli smo da se rashladimo. Isto je i sa klima uređajem. Međutim, nedugo zatim počinjemo da osećamo napetost u vratu, ramenima i leđima. Ponekad počinju da nas bole sinusi, ili imamo simptome kao kod klasične prehlade.
Slučajnost, ili je krivac za ove iznenadne probleme upravo promaja kojoj smo bili izloženi?
Kako promaja i hladan vazduh utiču na mišiće
Otvoreni prozori i vrata, ventilatori ili klima uređaj, u početku dovode do željenog hlađenja koje nam je potrebno, posebno ako su temperature paklene. Međutim, prodor rashlađenog vazduha hladi i mišiće. Posledica je njihovo očvršćavanje, odnosno kočenje.
Naši mišići međusobno funkcionišu u jednom vidu simbioze. Kako ohlađeni mišići rade drugačije u odnosu na tople, zagrejane mišiće, to otvrdnuće mišića dovodi do neravnoteže i spazma. Posledice su najčešće u vidu napetosti i bola u vratu, ramenima i leđima.
Promaja kao uzrok prehlade, glavobolje i napetosti
Kada naše grlo dođe u kontakt sa promajom koju pravi hladan vazduh, temperatura sluzokože ždrela se spušta. Sluzokoža se suši i više nije maksimalno efikasna u odbrani od raznih patogena koji nas napadaju. Nije važno da li su to virusi, bakterije ili drugi mikroorganizmi, jer sve to otvara mogućnost za infekcije, a samim tim i pojavu prehlade.
Šta kada se od promaje ukočimo
I ovo je moguća posledica, zbog spomenute reakcije naših mišića. Kada se to dogodi, pomaže korišćenje ortopedskog jastuka i sličnih pomagala. Ako ih držimo pravilno, pridržavajući se uputstva, oni će držati našu vratnu kičmu u normalnom položaju i omogućiti da se mišići opuštaju.
Efikasne su i plastične flaše sa toplom vodom ili termofori.
Kako se najbolje zaštititi od promaje i negativnog uticaja hladnog vazduha
Najlakši način je da izbegavamo i promaju i velike razlike u temperaturi pri prodoru hladnog vazduha. Međutim, to je lako reći, a u praksi nije uvek i izvodljivo. Ovo se posebno odnosi na prevoz ili prostore u kojima radimo. Onima koji znaju da su osetljivi, može da pomogne marama ili neki lagani šal o prirodnih materijala (svile, pamuka, lana).
Šta takođe treba izbegavati posebno u toku leta
Izbegavajte razliku veću od 10 stepeni između one na klima uređaju i spoljne temperature. Takođe, opasan je i nagli izlazak iz jednog u drugo temperaturno okruženje bez makar minimalne aklimatizacije.
Kada koristite ventilator, vodite računa o dovoljnoj udaljenosti i kratkotrajnoj upotrebi. Nije preporučljivo voziti se kolima sa otvorenim prozorom ako je pretoplo, i znojite se, a ista pravila za nagli izlazak važe i za automobil. Nemojte držati otvore za klimu u kolima uperene ka sebi.
Kada provetravate i luftirate prostor, potrudite se da ne budete u toj prostoriji. Jer, jasno je da nas promaja neće „ubiti“, ali da može da napravi neke zdravstvene poteškoće.
