Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Oporavak posle moždanog udara: Kada je potrebno početi sa rehabilitacijom i od čega zavisi stepen njene uspešnosti

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 28. 07. 2022.

Potreba pacijenata jeste da budu u najvećoj mogućoj meri samostalni i da što više funkcija bezbedno obavljaju, kaže fizioterapeut Nikola Sučević

oporavak posle moždanog udara Nikola Sučević: Fizioterapeuti su “servis” koji se stavlja na raspolaganje svim lekarima u službi pacijenata, a veoma je bitna podrška porodice i prijatelja Foto: Lična arhiva Nikola Sučević/ Shutterstock

Brza reakcija od ključnog je značaja za ishod moždanog udara. Stručnjaci naglašavaju da se posle primene trombolitičke terapije, u prva četiri sata od pojave simptoma, uspešno leči oko 60 odsto pacijenata. Kada prođe faza ugroženosti potrebno je odmah započeti pasivnu fizikalnu rehabilitaciju bolesnika, kako bi se sprečile moguće komplikacije i omogućilo samostalno funkcionisanje pacijenta posle šloga.

Oporavak posle moždanog udara, zašto je bitno da brzo regujemo?

Moždani udar nastaje kada se prekine mogućnost snabdevanja krvlju jednog dela mozga. Postoje dva glavna tipa moždanog udara – ishemijski koji se dešava kada ugrušak blokira krvni sud i hemoragijski koji je posledica pucanja krvnog suda. Za ishod lečenja veoma je važna brza reakcija pacijenta i osoba iz okruženja. Potrebno je hitro da reagujemo, ako na primer, ne možemo da se nasmešimo, izgovorimo jednostavnu rečenicu, podignemo ruke, isplazimo jezik.

-Proces rehabilitacije započinje odmah po stabilizaciji stanja. Nekada može otpočeti i 24 sata posle moždanog udara. Ovo je faza rane rehabilitacije, koja je veoma bitna jer čuva pacijente od komplikacija inaktiviteta, kao što su duboka venska tromboza, zapaljenje pluća, trombofebitis (zapaljenje vena), dekubitis – kaže za portal eKlinika fizioterapeut Nikola Sučević.

Oporavak posle moždanog udara počinje u bolničkom krevetu

Još u bolničkom krevetu fizijatar i fizioterapeut sprovode pasivne vežbe nepokretne strane tela. Stručnjaci nastoje da na taj način stimulišu ugroženu stranu i spreče moguće grčeve.

– Ravnoteža pacijenta posle moždanog je ugrožena i zato je pored lekova bitna i fizikalna terapija koja ima za cilj da ojača udove, povrati funkcionalnost. Veliku pažnju treba posvetiti ranoj fazi rehabilitacije, kako bi se obezbedila postepena vertikalizacija i aktivacija. Posle ove faze započinje proces vraćanja funkcija koje je pacijent imao pre moždanog udara. Potreba pacijenata jeste da budu u najvećoj mogućoj meri samostalni i da što više funkcija bezbedno obavljaju. Bitno je na primer, da pacijent može da koristi toalet, a da ne padne – objašnjava Sučević.

Posle moždanog udara pacijentima je ugroženo kretanje i ravnoteža. Mogući su problemi s gutanjem, kontrolom bešike i creva. Osobe se žale, kako naglašavaju stručnjaci i na umor, bolove u zglobovima i mišićima. Učestale su i smetnje s pamćenjem, koncentracijom, emocionalni problemi.

Vežbanje lek i za psihološke probleme

Fizioterapeut Nikola Sučević navodi da oporavak posle moždanog udara traje jednu godinu, ali da su rehabilitacione procedure i dalje opravdane, ako se pacijent navikao na režim vežbanja koji mu pomaže da održava postojeće kapacitete.

– Veoma je bitno da pacijenti samostalno vežbaju, jer na taj način obezbeđuju dovoljnu aktivaciju u toku 24 časa. Važno je da se cirkulacija stalno stimuliše, kao i mišićni tonus. Na taj način pacijenti postaju “manje lenji”. Sve ovo je moguće ako su vežbe bezbedne i ako pacijenti imaju odobrenje fizioterapeuta za samostalno vežbanje. Dokazano je da vežbanje podstiče lučenje dobih hormona; serotonina i dopamina, koji su zaduženi za dobro raspoloženje. Ovo je veoma bitno kod pacijenata koji imaju psihološke probleme, jer se borba protiv depresije vodi i vežbanjem, a ne samo medikamentoznom terapijom – kaže Sučević.

Od čega zavisi stepen oporavka?

Osnovne smernice preporučuju da se primenjuje fizikalna terapija u trajanju od 45 minuta dnevno, dok je pacijent u bolnici. Fizioterapeut će pokušati, u prva 24 sata posle šloga, da ohrabri pacijenta da ustane, sedne u stolicu, prošeta, precizira Nikola Sučević. Rehabilitacija zavisi od posledica moždanog udara, a svaki moždani udar je drugačiji.

– Stepen oporavaka nekada ne zavisi od toga da li je u pitanju ishemijski ili hemoragijski moždani udar. Bitna je veličina lezije, regija koja je zahvaćena, s tim u vezu dovode se i brojni ispadi koje pacijenti imaju. Često u praksi CT ili magnetna rezonanca ne korelira sa stepenom oštećenja. Dešava se da na izgled male lezije daju jako teške simptome, dok su neke veće lezije praćene znatno lakšim simptomima – naglašava Sučević.

Važna uloga proširenog rehabilitacionog tima

Sagovornik portala eKlinika fizioterapeut Nikola Sučević objašnjava da često pacijenti koji pretrpe moždani udar u anamnezi imaju šećernu bolest, aterosklerozu, kardiovaskularne bolesti.

Sučević dodaje da oporavak posle moždanog udara iziskuje multidisciplinarni pristup i timski rad. Specijalista neurolog prvi je koji nakon fizikalnog pregleda i uzimanja anamneze upućuje pacijenta na skener ili magnetnu rezonancu glave, gde se postavlja dijagnoza ishemijskog ili hemoragijskog oblika moždanog udara.

– Bitno je da neurolog i radiolog budu u dobroj komunikaciji, u proces moraju biti uključeni i lekari internisti. Lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije prepisuje plan i program rehabilitacije i funkcionalnog oporavka. Neretko se može tražiti i mišljenje ortopeda koji daje smernice u pogledu eventualnih intervencija i pomagala. Fizioterapeuti su “servis” koji se stavlja na raspolaganje svim lekarima u službi pacijenata, a veoma je bitna podrška porodice i prijatelja koji su prošireni rehabilitacioni tim – ističe Sučević.

Ponovljeni moždani udar može imati blažu formu

Ponovljeni moždani udar je situacija koja se neretko dešava u praksi. Sučević podseća da je zato bitno da svi pacijenti znaju u kakvom su stanju njihovi krvni sudovi, a u tom smislu najbitnije dijagnostičke procedure su dopler karotidnih arterija, dopler donjih ekstremiteta i ultrazvuk srca.

– Redovnim kontrolama i prethodno navedenim laboratorijskim analizama umnogome možemo smanjiti rizik od nastajanja šloga. Ukoliko dođe do ponovljenog moždanog udara ne treba gubiti nadu. U velikom broj slučajeva ponovljeni moždani udar može imati blažu formu, pa i rehabilitacija može biti uspešna. Sve je individualno i zavisi od tipa moždanog udara, od moždane površine ili dela centralnog nervnog sistema pogođenih šlogom – precizira Sučević.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend