Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Demencija i stanja koja povećavaju šansu da nam se desi 

Priredio/la: O.M.
17:00 - 23. 06. 2022.

Demencija se najčešće javlja kod ljudi koji su u starijem životnom dobu, odnosno imaju preko 65 godina

Demncija Postoji nekoliko pokazatelja koji povećavaju rizik od demencije Foto: Shutterstock

Demencija je poznata i kao senilnost, a odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu. 

Smatra se kognitivno-mnestičkim poremećajem. Drugi česti simptomi uključuju emotivne probleme, kao i poteškoće sa govorom i motivacijom. 

Demencija se najčešće javlja kod ljudi koji su u starijem životnom dobu, odnosno imaju preko 65 godina. 

Stanja koja mogu povećati šansu za senilnost ili demenciju su brojna: 

Starost kao uzrok

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Oko trećine ljudi od 85 i više godina pokazuje znake ove bolesti. Genetika odnosno ono što smo nasledili od roditelja, igra važnu ulogu u ovom životnom dobu, ali nisu manje važne ni stvari kao što su ishrana, vežbanje, društveni život i druge bolesti. Demencija nije normalan deo starenja.

Bolesti srca

Bolesti srca i krvnih sudova mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara, što povećava mogućnost da postanemo senilni. Bolest srca je obično uzrokovana arterosklerozom. Ona je bolest zapušenih arterija i  treće je najmasovnije oboljenje u svetu, odmah iza virusnih bolesti gornjih disajnih puteva i parodontopatije. Arteroskleroza može da uspori dotok krvi u naš mozak i dovede nas u opasnost od moždanog udara, što otežava razmišljanje ili pamćenje. Mnoge duge  stvari koje uzrokuju srčana oboljenja  pout pušenja, dijabetesa, visokog krvnog pritisaka i povišenog holesterola, takođe mogu dovesti do demencije.

Zagađenje vazduha

Jedna engleska studija pokazala je da starije osobe koje žive u oblastima sa najvećom godišnjom koncentracijom zagađenja vazduha imaju 1,4 puta veću verovatnoću da dobiju demenciju od ljudi koji žive na mestima gde je vazduh čist. Najviše štete izazivaju azot-dioksid (NO2) i čestice (mikročestice u vazduhu koje možda ne vidite, ali ih možete udahnuti).

Dijabetes povećava rizik za dobijanje demencije

Ljudi koji boluju od dijabetesa češće dobijaju demenciju, ali lekari još ne mogu da objasne vezu između tog stanja i dijabetesa.  Kako navode poznato je da je  verovatnoća da ljudi sa dijabetesom imaju oštećene krvne sudove. Ovo može usporiti ili blokirati dotok krvi u mozgu i oštetiti neka područja mozga, što dovodi do stanja koje  se naziva vaskularna demencija. Neki ljudi mogu da uspore “propadanje” mozga ako drže dijabetes pod kontrolom lekovima, vežbanjem i zdravom ishranom.

Loše čulo mirisa

Stariji ljudi koji imaju problema sa prepoznavanjem mirisa imaju više nego dvostruko veće šanse da imaju demenciju od onih sa oštrim čulom mirisa. Skoro polovina ljudi u američkoj studiji kojima je dijagnostikovana demencija imala je olfaktornu disfunkciju. Jednostavan test čula mirisa može pokazati potrebu za ranim lečenjem.

Visok holesterol 

Visok nivo holesterola, posebno u srednjim godinama, povezan je sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i dijabetesom. Sve ovo povećava rizik od demencije, ali još nije jasno da li holesterol sam po sebi doprinosi problemu sa demencijom. Neka istraživanja pokazuju da visok holesterol u srednjim godinama može povećati vaše šanse za Alchajmerovu bolest kasnije u životu, ali tačna veza nije jasno utvrđena.

Veza herpesa i demencije

Tip Herpes simpleks virus 1 (HSV1) ili oralni herpes, obično se pojavljuje kao plikovi ili rane na ili oko usta. Ali virus takođe može ući dublje u organizam i inficirati naš mozak. Nedavna studija povezala je HSV1 sa padom nekih mentalnih funkcija, ali ne potpuno i sa demencijom. Međutim, laboratorijske studije mozga pokazale su da je HSV1 kod nekih ljudi izazvao znakove Alchajmerove bolesti, uključujući oticanje i nakupine proteina u moždanom tkivu.

Depresija može biti uzrok 

Ako ste skloni depresiji ili ste od nje patili u prošlosti, veća je verovatnoća da ćete dobiti demenciju. Naučnici još nisu sigurni da je to stvarni uzrok veće mogućnosti da patimo od senilnosti. Međutim, to može jednostavno biti i rani simptom ili znak drugih bolesti kao što su Parkinsonova bolest ili Hantingtonova bolest. Razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom ako se osećate loše duže od dve sedmice. Terapija i lekovi mogu pomoći u saniranju depresije.

Prerađena hrana 

Hrana puna skroba i prerađena hrana svakako nisu na listi „zdravih“  damirnica. Francuski istraživači su otkrili da ljudi koji su razvili demenciju često kombinuju prerađeno meso šunku, feferone i delikatesno meso sa visokim sadržajem ugljenih hidrata poput krompira, alkohola i slične hrane. 

Povreda glave

Jedna, blaga traumatska povreda mozga možda neće povećati verovatnoću da ćete kasnije u životu dobiti demenciju. Ali ozbiljniji ili ponovljeni udarci ili padovi mogu udvostručiti ili učetvorostručiti naše šanse, čak i godinama posle prve povrede.

Osećaj usamljenosti 

Osećaj usamljenosti tokom vremena može povećati vaše šanse da imate demenciju, čak i kada je vaš  rizik od dobijanja bolesti kao što je genetika ili starost nizak, pokazala je 10-godišnja studija. Ljudi mlađi od 80 godina koji su izjavili da se osećaju sami imali su dvostruko veće šanse da pate od demencije od onih koji se ne osećaju tako.

Gojaznost kao faktor rizika

Ako imate značajan višak kilograma u srednjim godinama, veća je verovatnoća da ćete kasnije u životu dobiti demenciju. Višak kilograma povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa, koji su takođe povezani sa demencijom. Možete da proverite svoj BMI (indeks telesne mase)  i vidite da li spadate u kategoriju “gojaznih”. Konsultujte lekara kako biste došli do telesne težine poželjne za očuvanje dobrog zdravlja.  

Genetska predispozicija

Demencija ne mora da se pojavi u vašoj porodici da biste je dobili, ali geni čine ipak važan faktor. Roditelj ili brat ili sestra koji pate od Alchajmerove bolesti povećavaju i vaše šanse da se borite sa senilnošću. 

Nedovoljno sna

Mnogi ljudi s vremena na vreme imaju loš san. Ali ako se to dešava često, budite se noću  ili ne spavate dovoljno, veća je verovatnoća da ćete dobiti demenciju, uključujući Alchajmerovu bolest. 

 Možete da pokušate da održavate zdravu rutinu spavanja: izbegavajte alkohol, kofein i elektroniku uveče, pred spavanje i uspostavite pravilo da u isto vreme idete na počinak, što će znatno poboljšati kvalitet vašeg sna. 

Pušenje povećava rizik

Prema nekim pretpostavkama pušenje vas dovodi u opasnost od demencije, verovatno zato što je loše za vaše krvne sudove. Konzumiranje cigareta definitivno povećava verovatnoću za moždani udar, koji može ošteti mozak i izazvati vaskularnu demenciju. Sve ovo za posledicu može imati problema sa pamćenjem. Razgovarajte sa svojim lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje ukoliko ste pušač i potrudite se da se oslobodite ove loše navike. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend