Rizik od Alchajmerove bolesti i menopauza kod žena su potencijalno povezani, pokazuju nova istraživanja. Veće šanse da obole od ove bolesti imaju žene, a to se dovodi u vezu sa hormonskim promenama koje im se dašavaju u srednjem životnom dobu, odnosno ulaskom u menopauzu.
Rizik od Alchajmerove bolesti i menopauza
Menopauza je prirodni deo starenja. Ovaj period označava kraj plodnosti, pošto jajnici postepeno smanjuju proizvodnju polnih hormona i mesečne menstruacije prestaju. Ali menopauza je takođe u fokusu istraživača koji pokušavaju da razotkriju jednu od tekućih misterija medicine: zašto su skoro dve trećine ljudi sa Alchajmerovom bolešću žene?
Alchajmerova bolest (AD) je najčešći tip demencije koji se ispoljava progresivnim gubitkom pamćenja i drugih moždanih funkcija. Simptomi AD mogu da ometaju svakodnevni život i uključuju gubitak pamćenja, poteškoće u razgovoru…
Naučnici još ne znaju u potpunosti šta uzrokuje Alchajmerovu bolest, ali su otkrili da kombinacija različitih faktora, od bioloških do životnih stilova, može povećati rizik od njenog razvoja.
– Decenijama smo znali da je starenje kod žena glavni faktor rizika za Alchajmerovu bolest – rekla je dr Lisa Mosconi, vanredni profesor neuronauke u neurologiji i radiologiji na Weill Cornell Medicine.
Ona je dodala da su naučnici ranije mislili da je to zato što žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, ali se sada veruje da hormoni igraju glavnu ulogu.
– Naše istraživanje ukazuje na menopauzu kao faktor koji aktivira ovu bolest – kaže ona.
Menopauza kao potencijalni faktor rizika za Alchajmerovu bolest
Prelazak u menopauzu, ili perimenopauza, često počinje izmešu 45. i 55. godina i može trajati od sedam do 14 godina. Tokom ovog vremena, jajnici postepeno proizvode manje polnih hormona, kao što su estrogen i progesteron. To su isti hormoni koji rastu i padaju tokom tipičnog menstrualnog ciklusa. Kada žene dođu u menopauzu, otprilike godinu dana nakon poslednje menstruacije, jajnici prestaju da rade.
Kako se jajnici menjaju tokom i nakon tranzicije menopauze, menja se i mozak.
– Mnogi od simptoma menopauze — talasi vrućine (povećanje telesne temperature), noćno znojenje, anksioznost, depresija, nesanica, magla u mozgu, zaboravnost — ne počinju u jajnicima, već u mozgu – rekla je Mosconi.
Međutim, istraživači istražuju da li se simptomi menopauze mogu koristiti za predviđanje Alchajmerove bolesti kasnije u životu.
Pad polnih hormona u tranziciji menopauze može dovesti do promena u mozgu
Naučnici znaju da prirodni nivoi estrogena i progesterona mogu pomoći u zaštiti mozga. Postoje specifični proteini u mozgu koji stupaju u interakciju sa ovim hormonima, a mozak takođe proizvodi sopstveni estrogen i progesteron – samo ne u tolikoj meri kao jajnici. Pad polnih hormona u tranziciji menopauze može dovesti do promena u mozgu.
U idealnom slučaju, da bi proučili da li je menopauza faktor rizika za Alchajmerovu bolest, istraživači bi morali da ispitaju istu grupu žena od ranih 50-ih (prosečan početak perimenopauze) do ranih 70-ih (prosečan početak AD), objasnila je Mosconi, koja je takođe direktor programa za prevenciju Alchajmerove bolesti u njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici i Medicinskom centru Veill Cornell. Kako je rekla, takva vrsta dugoročne studije tek je u planu da se sprovede.
Rizik od Alchajmerove bolesti i promene mozga tokom menopauze
Trenutno, nekoliko naučnika istražuje znake rane demencije kod žena koji se mogu pojaviti godinama pre pojave simptoma AD, navodi dotorka.
Jedan od znakova Alchajmerove bolesti koji su prethodno tražili je povećana količina beta-amiloidnih proteina u regionima mozga koji kontrolišu pamćenje. Istraživači su mislili da ovi proteini igraju primarnu ulogu u AD, na osnovu revolucionarne studije iz 2006. objavljene u časopisu Nature. Međutim, u julu ove godine, naučno istraživanje izvestilo je o potencijalno „izmišljenim“ dokazima iz ove studije. Dalja istraživanja su u toku i trenutno je nejasno da li beta-amiloidni proteini imaju ulogu u nastanku Alchajmerovoj bolesti.
Estrogen i mozak
Od polnih hormona, estrogen igra veću ulogu u zaštiti ženskog mozga od demencije. Na primer, proteini povezani sa estrogenom u mozgu nalaze se u regionima koji uključuju učenje i pamćenje, kao što su prefrontalni korteks, hipokampus, i amigdala.
– Posebno estrogen, ili tačnije estradiol (vrsta estrogena), je glavni regulator funkcije ženskog mozga – kazala je Mosconi i dodala da on reguliše nivoe energije mozga, podržava imunitet i promoviše ćelijski rast i komunikaciju, između ostalog.
Ovaj gubitak estrogena tokom tranzicije menopauze može povećati rizik osobe od obolevanja od Alchajmerove bolesti, rekao je dr Cristian Pike, profesor gerontologije na Univerzitetu Southe California, čije je istraživanje specijalizovano za polne razlike kod Alchajmerove bolesti.
Rizik od Alchajmerove bolesti i rana menopauza
Dok je prosečna starost prelaska u menopauzu 51 godina, gubitak estrogena iz jajnika može se desiti ranije. Kod nekih žena perimenopauza može početi u ranim ili srednjim 40-im, bilo prirodno ili čak prerano nakon operacije.
Operacija uklanjanja materice ili jajnika iz medicinskih razloga može dovesti do hirurške menopauze, koja počinje odmah, za razliku od prirodne tranzicije menopauze, koja predstavlja postepeni pad hormona. Nekoliko studija je otkrilo da žene sa ranom menopauzom nakon operacije imaju povećan rizik od demencije.
Ovo je verovatno zato što se sa hirurškom menopauzom gubitak estrogena dešava mnogo ranije u životu i vi provodite više godina bez njegovih zaštitnih efekata na mozak.
Žene koje uđu u menopauzu pre 45. godine takođe imaju veće šanse da razviju demenciju ranije u životu, pre 65. godine, prema preliminarnoj studiji urađenoj na više od 150.000 žena u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Trenutno, osobe koje uđu u ranu menopauzu imaju mogućnost da uzimaju hormonske lekove, uključujući estrogen, za lečenje simptoma menopauze.
– Upotreba hormonske terapije zasnovane na estrogenu za Alchajmerovu bolest je prilično kontroverzna tema – rekao je Pike. Uzimanje estrogenske terapije je verovatno od pomoći samo za žene blizu početka menopauze da bi eventualno smanjile rizik od demencije – objašnjava Pike.
Sa druge strane, za žene koje aktivno imaju Alchajmerovu bolest, uzimanje estrogena može zapravo pogoršati simptome bolesti.
FDA čak upozorava da ljudi od 65 ili više godina koji uzimaju hormonsku terapiju mogu povećati rizik od demencije.
Polne razlike i Alchajmerova bolest
Sve ovo postavlja još jedno pitanje: šta je sa muškarcima? Uostalom, i muškarci proizvode estrogen, iako u mnogo manjim količinama nego žene.
Za muškarce i žene, estrogen je uključen u zdravlje kostiju, proizvodnju ćelija, plodnost i funkcije jetre i mozga. Ali muškarci ne doživljavaju veliki pad estrogena.
Umesto toga, muškarci prolaze kroz andropauzu, obično u 40-im godinama života, kada testisi postepeno proizvode manje testosterona, primarnog polnog hormona kod muškaraca. Ovaj gubitak testosterona usled andropauze je povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti kod muškaraca.
Polne razlike mogu pomoći istraživačima da utvrde koje su promene u mozgu jedinstvene za menopauzu ili andropauzu kada upoređuju žene i muškarce istog uzrasta.
Ali Pike ističe:
– Razlike u polovima su više od razlika u estrogenu. Na primer, žene imaju veću verovatnoću od muškaraca da imaju veliku mutaciju gena (APOE4 gen) povezanu sa Alchajmerovom bolešću – objašnjava dr Pike.
Kako smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti
Još ne postoji lek za Alchajmerovu bolest niti bilo kakva poznata strategija za sprečavanje ove vrste demencije. Ali stručnjaci priznaju da prelazak u menopauzu povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa i veće osetljivosti na povrede glave— što su sve faktori rizika i za Alchajmerovu bolest.
Stoga, oni preporučuju da zdrav način života može pomoći u smanjenju rizika od razvoja AD. Kako navode to uključuje zdravu ishranu koja obiluje voćem i povrćem, kao i redovno vežbanje najmanje 150 minuta umereno intenzivnih vežbi, kao što je brzo hodanje, svake nedelje. Ovo može pomoći da održite zdravu telesnu težinu.
Kko navode, veoma je važno spvati dovoljno, a to za odrasle znači najmanje sedam sati kvalitetnog sna u toku noći.
Preporuka je i da se smanji stres tako što ćete odvojiti vreme da se opustite i radite stvari u kojima uživate. Prelazak u menopauzu može izazvati višak stresa, koji može biti štetan za vaše telo i mozak.
Između ostalog trebalo bi izbegavati i toksine iz životne sredine. Za dobro menatalno zdravlje potrebno je održavati socijalne veze. Čak i kada starite, izbegavajte da budete društveno izolovani, jer je to povezano sa povećanim rizikom od demencije.
