Delovanje alkohola na mozak je veoma veliko, povremena upotreba pića može postati temelj zavisnosti od alkohola Foto: Shutterstock
Delovanje alkohola na mozak bio je predmet interesovanja istraživačkog tima koji je došao do zaključka da čak i povremena konzumacija žestokih pića može postati temelj zavisnosti od alkohola. Tim sa Univerziteta u Kelnu, Manhajmu i Hajdelbergu otkriva da čak i jednokratna primena alkohola trajno menja morfologiju neurona.
Na strukturu sinapsi i na dinamiku mitohondrija utiče alkohol. Koristeći sistem genetskog modela voćne mušice Drosophila melanogaster, profesor dr Henrike Šolc i članovi njenog tima uočili su promene u migraciji mitohondrija u sinapsama. Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
Koje se promene registruju na mozgu, kada osoba koja povremeno koristi alkoholna pića, počne da zloupotrebljava alkohol, pitanje je na koje je pokušavao da odgovori istraživački tim. Većina istraživanja proučavala je do sada efekte hronične konzumacije alkohola na hipokampus deo mozga u kojem se formira memorija. Hipokampus je zadužen i za kratkoročno i dugoročno pamćenje, inhibiciju ponašanja i prostornu orijentaciju.
– Malo je saznanja o akutnim neuronskim interakcijama kritičnih faktora rizika, poput prve intoksikacije alkoholom u ranom životnom dobu – smatra Šolc.
Namera tima stručnjaka bila je da otkrije molekularne promene zavisne od etanola, koje mogu biti osnova ćelijske izmene posle jedne akutne intoksikacije etanolom. Proučavane su promene na molekularnom, ćelijskom i bihevioralnom nivou.
Radna hipoteza je bila da bi, slično kao što se pamćenje formira posle jedne naučene lekcije, i samo jedna primena etanola stvorila pozitivnu vezu sa alkoholom. Ova hipoteza ispitivana je na modelima voćnih mušica i miševa, zaključeno je da promene izazvane etanolom utiču na mitohondrijalnu dinamiku i ravnotežu između sinapsi.
Mitohondrije snabdevaju ćelije i posebno nervne ćelije energijom. Kako bi energija na najbolji način dospela u ćelije mitohondrije se kreću. Uočeno je da na kretanje mitohondrija utiče etanol usled čega se narušava hemijska ravnoteža između pojedinih sinapsi. Smatra se da su ove promene trajne prirode, što potvrđuju eksperimenti na miševima i voćnim mušicama. Navodi se da je usled ovih promena kasnije u životu moguća povećana konzumacija alkohola.
Morfološko remodeliranje neurona dobro je poznata osnova učenja i pamćenja, smatra se da neke od uočenih morfoloških promena mogu uticati i na formiranje memorije koja se dovodi u vezu sa etanolom. Istraživači smatraju da bi ove ćelijske promene koje zavise od prisustva etanola mogle biti krivci za razvoj zavisnosti.
– Ovi mehanizmi mogu čak biti relevantni kada je u pitanju prva intoksikacija alkoholom u ranom životnom dobu kod ljudi, koja bi mogla biti kritični faktor rizika za kasniju intoksikaciju alkoholom i razvoj alkoholizma – objasnio je profesor Šolc.