Tumor markeri (tumorski markeri) predstavljaju specifičnu analizu količine supstance koje proizvode skvamozne ili abnormalne, obolele ćelije nekog našeg organa. Međutim, u tu analizu spada i provera normalnih, zdravih ćelija.
Šta tačno određuju tumor markeri
Ove supstance praktično su odgovor organizma na postojanje, odnosno prisustvo karcinoma. Proizvodi ih sam maligni tumor. Tumor markeri se nalaze i unutar ćelija i u našoj krvi (cirkulišu njome). Međutim, važno je znati da se tumor makeri uglavnom se ne koriste za dijagnozu i u okviru skrining pregleda. Definitvino prisustvo, odnosno potvrdu dijagnoze maligne bolesti utvrđuje se jedino biopsijom.
Provera ovih supstanci u zdravim ćelijama pokazuje promene, ali u manjoj meri. Tačnije, daju povišene vrednosti ali u daleko manjoj količini u odnosu na maligne. Obično je uzrok neki benigni poremećaj.
Važna uloga koju imaju tumor markeri
Tumor markeri koriste se i kao pomoć pri postavljanju dijagnoze. Tu je i pomoć pri proceni stadijuma i predviđanje toka bolesti. Uz to, ova analiza je značajna i u planiranju i praćenju terapije, zapravo pretpostavkama o odgovoru skvamoznih ćelija na određenu terapiju.
Takođe, velika uloga tumor markera ogleda se u otkrivanju izvora primarnog karcinoma, i to kod obolelih koji nemaju raniju istorije maligne bolesti. Ista analiza koristi se i za ranu detekciju recidiva tumora kod osoba koje su od raka već obolevale.
Karakteristike pojedinačnih i serijskih tumor markera
Povišene vrednosti tumor markera moraju biti perzistentni kada se analize ponove da bi poslužili kao indikacija za dijagnozu karcinoma. Što se tiče pojedinačnih analiza pri benignim promenama, ne mogu se jedino one uzeti kao relevantan pokazatelj maligniteta. Poznato je da pri benignim promenama dolazi do povišenih vrednosti tumorskih markera, ali su one najčešće prolaznog karaktera.
Za serijsko određivanje poznato je da mogu da daju lažno pozitivnu sliku povišenih vrednosti. Zbog toga je najbolje da ponovljene analize radite na istom mestu, u istoj laboratoriji, sa istim reagensima. Tako ćebiti moguće uporediti realno stanje, čak i ako se radi o nečemu prolaznom.
Iako je danas poznato više od 100 različitih tumor markera, u praksi se danas koristi njih dvadesetak. Pojedini tumor markeri ukazuju samo na jedan tip karcinoma, a neki drugi povezuju se sa više različitih vrsta tumorskih promena.
Tumor markeri – prednosti i nedostaci
Iako ovaj test ima svoje brojne prednosti, činjenica da nijedan tumor marker nije 100 odsto specifičan niti 100 odsto osetljiv, ovu analizu čini nedovoljno „savršenom“. Osnovni razlog leži u tome što se veliki broj karcinoma jednostavno kroz analizu tumor markera ne može jasno indeksirati u početnom, pa ni nekim drugim stadijumima obolevanja.
Da bi vrednost tumor markera direktno ukazivala na karcinom, trebalo bi da određena vrsta tumora bude dovoljno osetljiva i da organizam odreaguje odbranom i u ranim fazama bolesti. Uvid u razvoj i rast karcinoma pružaju podaci o proporciji između veličine tumorskih ćelija i količine tečnosti koja se produkuje. Dakle, i pored očiglednih mana, ova analiza ipak je više nego koristan indikator u detekciji i praćenju toka malignog oboljenja.
Važnost tumor markera u dijagnostici i lečenju karcinoma
Iako povišene vrednosti tumor markera obično ukazuju na prisustvo malignih ćelija, to ipak nije ni siguran, ni dovoljan dokaz za postavljanje dijagnoze, ako je jedini. Ove vrednosti mogu da variraju, pa se obično koriste kombinovano sa nekim drugim procedurama i analizama (enzimi, hormoni, i konačno, biopsija).
U toku lečenja karcinoma, vrednosti se logično menjaju. Što je terapija efikasnija, to su vrednosti tumor markera niže. Kada vrednosti miruju a bile su povišene, ili rastu, telo ne reaguje na sprovedeni tretman. Neki naučnici smišljenja da su tumor markeri korisniji kod osoba koje su već lečene i izlečene. U tom slučaju, tumor markeri signaliziraju mogućnost recidiva.
Neposredno pred operaciju dojke tumor markeri su imali vrednost 19,6 sada posle 4,5 godina od operacije su 24,6. Na moj komentar da se vrednost markera pri svakoj kontroli povecavaju, moj onkolog odmahuje rukom i kaze da to nije „merilo“ pojave recidiva. Ako nije zasto se povecavaju ?