Degenerativna bolest diska nastaje kada jastučići u našoj kičmi počnu da se „troše“ i ovakvo stanje najčešće je kod starijih osoba. Nakon 40 godina, većina ljudi doživljava neku degeneraciju kičme. Na sreću, pravi tretman može dovesti do ublažavanja bolova i povećane pokretljivosti.
Šta je degenerativna bolest diska?
Degenerativna bolest diska nastaje kada se kičmeni diskovi istroše. To su jastučići između pršljenova u kičmi koji pomažu leđima da podnose težinu i omogućavaju složene pokrete kičme dok istovremeno održavaju stabilnost. Kako starimo, diskovi mogu da izgube fleksibilnost, elastičnost i karakteristike amortizacije. Kada se sve ovo desi, diskovi se menjaju iz fleksibilnog stanja, koje omogućava kretanje tečnosti u ukočeno i kruto stanje, koje ograničava kretanje i izaziva bol i druge probleme, kao što su:
- Skolioza odraslih (kičma se krivi)
- Hernija diska (ispupčen, iskliznuti ili rupturiran disk)
- Spinalna stenoza (prostori oko kičme se sužavaju)
- Spondilolisteza (klizanje tela jednog pršljena preko drugog).
Skoro svi imaju neku degeneraciju diska nakon 40. godine, čak i ako ne razviju simptome. Ovakvo stanje može da bude uzročnik bolova u leđima kod oko 5 odsto odraslih.
Ko može da dobije degenerativnu bolest diska
Degenerativna bolest diska najčešća je kod starijih osoba, ali neki faktori povećavaju rizik od razvoja degenerativne bolesti diska:
- akutne povrede, kao što je pad
- gojaznost
- biološka predodređenost (žene češće imaju simptome)
- pušenje
- fizički zahtevan posao
Simptomi i uzroci degenerativne bolesti diska
Najčešći simptomi degenerativne bolesti diska su bol u vratu i leđima. Bol se javlja i nestaje i u isto vreme traje nedeljama ili mesecima. Dovodi do utrnulosti ili peckanja u rukama ili nogama. Širi se niz zadnjicu i donji deo leđa i pogoršava se pri sedenju, savijanju ili podizanju tereta. Međutim, ne doživljavaju svi bol.
Bolovi mogu da se osećaju i ako nastane:
– Isušivanje kičmenih diskova: Diskovi imaju meko jezgro koje uglavnom sadrži vodu. Kako starite, to jezgro prirodno gubi malo vode. Kao rezultat, diskovi postaju tanji i ne obezbeđuju toliku apsorpciju udara kao nekada.
– Cepanje ili naprsnuće kičmenog diska: Manje povrede mogu da budu uzrok malih pukotina na kičmenim diskovima. Ove rupture (cepanja) često su blizu nerava i mogu biti bolne, čak i kada su male. Ako spoljašnji zid kičmenog diska napukne, vaš disk može da se ispupči, što je poznato kao diskus hernija, koja može da komprimuje kičmeni nerv.
Degenerativni bol diska može:
- da se oseća u vratu ili donjem delu leđa
- da se proširiti u ruke i šake ili u zadnjicu i noge
- da bude blag, umeren ili jak
- da se javi i prestane
- da se pogorša nakon određenih aktivnosti kao što su savijanje, uvijanje ili podizanje tereta
- vremenom da se pogorša.
Dijagnostika i ispitivanja
Degenerativna bolest diska dijagnostikuje se tako što lekar traži što više informacija o vašim simptomima:
- Kada počinje bol?
- Gde osećate bol?
- Koje aktivnosti izazivaju najveći bol?
- Koje aktivnosti smanjuju bol?
- Da li ste imali povredu ili nezgodu koja je dovela do bola?
- Da li imate druge simptome, kao što su peckanje ili utrnulost?
- Koliko dugo možete da hodate?
Biće potrebno uraditi rendgenske snimke, CT ili MR kako bi lekar mogao da ustanovi u kakvom su stanju diskovi. Takođe će obaviti fizički pregled kako bi proveri:
- funkcije nerava: lekar može da koristi refleksni čekić da proveri vaše reakcije. Slaba ili nikakva reakcija može značiti da imate oštećene ili komprimirane nerve.
- nivo bola: lekar može da dodirne ili pritisne određene delove leđa da bi izmerio nivo bola.
- snagu: slabost mišića ili njihova atrofija može da znači da imate oštećenje nerva ili degenerisane diskove.
Kako se leči degenerativna bolest diska?
Lekar će prvo preporučiti neinvazivne opcije lečenja kao što su:
- Fizikalna terapija – vežbe jačanja i istezanja sa obučenim zdravstvenim radnicima.
- Lekovi – uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekova i onih za opuštanje mišića ili steroida.
- Injekcije steroida – ubrizgavanje leka u blizini kičmenih nerava, diska ili zglobova da bi se smanjili upala i bol.
- Radiofrekventna neurotomija – korišćenje električnih struja za sagorevanje senzornih nerava i sprečavanje signala bola da stignu do mozga.
Degenerativnu bolest diska mnogi leče sami i lekovima nakratko smanjuju bol. Ovo, međutim, nije dugotrajan tretman za ozbiljno degenerisane diskove. Korisni mogu da budu:
– Vežba – aktivnost sa malim uticajem, poput hodanja ili plivanja, može da ojača mišiće leđa i ublaži bol.
– Toplo-hladna terapija –naizmenično menjanje leda i jastučića za grejanje svakih 10 do 15 minuta tri do četiri puta dnevno može da smanji bol i upalu.
– Istezanje – Umerena joga i istezanje tokom dana mogu da poboljšaju držanje i ublaže napetost.
Degenerativna bolest diska kod mnogih pacijenata ne zahteva operaciju. Međutim, ukoliko više nehirurških pokušaja lečenja nije imalo rezultata i imate uporni bol i/ili slabost, operacija može da bude dobra opcija.
Hirurg može da predloži jednu od nekoliko vrsta operacija dekompresije kičme:
- Diskektomija: Uklanjanje dela kičmenog diska radi ublažavanja pritiska na nerve.
- Foraminotomija: Proširivanje otvora za nerve uklanjanjem tkiva i kostiju.
- Laminektomija: Vađenje malog dela kosti iz donjeg dela kičme (lamina).
- Uklanjanje osteofita: Uklanjanje koštanih izraslina (osteofita).
- Fuzija kičme: Tokom ove procedure, hirurg povezuje dva ili više pršljenova kako bi poboljšao stabilnost.
Prevencija
Degeneracija kičme može da se spreči ili uspori njeno napredovanje kroz promene životnih navika:
– postizanje i održavanje zdrave telesne težine
– izbegavanje ili prestanak pušenja
– redovno vežbanje da bi se povećala snaga i fleksibilnost.
Degenerativna bolest diska – izgledi i prognoza
Mnogi koriste nehirurške tretmane i leče se sami kod kuće kako bi kontrolisali dugotrajni bol.
S druge strane, većina onih koji su imali operaciju degenerativne bolesti diska na duge staze su se oslobodili bola. Ali, čak i nakon operacije, morate da nastavite sa vežbanjem i istezanjem da bi vam leđa bila jaka i zdrava.
Degenerativna bolest diska može da poveća rizik od razvoja drugih stanja kičme među kojima su:
- osteoartritis
- skolioza
- spinalna stenoza
- spondilolisteza
- spondiloza.
Prilikom posete lekaru nametnuće vam se brojna pitanja – koji je najverovatniji uzrok degenerativne bolesti diska, kako da usporite napredovanje bolesti, koji nehirurški tretmani mogu da ublaže bol, šta će se dogoditi ako odlučite da se ne operišete, kako da sprečite povratak bola nakon operacije…
U svakom slučaju, specijalista može da vam pomogne da odredite koji je vid lečenja za vas najbolji i kakve treba da budu vaše životne navike da bi bol bio minimalan ako već ne može trajno da se ukloni.
Sta mi je ciniti