Rak dojke izazivaju poznati faktori rizika kao što su godine života, nasledna predispozicija, hormonske promene, loše životne navike… Fizička aktivnost je preduslov za bolje ukupno zdravlje i kontrolu hroničnih bolesti. Sada je, međutim, otkrivena i zanimljiva veza između nivoa fizičke aktivnosti, sedenja i ove vrste karcinoma.
Rak dojke i fizička aktivnost
Istraživanja su i do sada upućivala na zaključak da aktivan način života utiče na smanjenje rizika od raka dojke. Tačnije, poznata činjenica je da osobe koje su redovno fizički aktivne, od raka oboljevaju ređe. Međutim, veza između vremena sedenja i rizika od raka dojke manje je proučavana. Samim timje i manje jasna. Većina studija koje su istraživale odnos između raka dojke, fizičke aktivnosti ili vremena sedenja (sedentarni način života), bile su opservacionog karaktera. Nedavna analiza rezultata 76 studija sa ciljem konkretnijeg utvrđivanja da li postoji uzročna veza između nivoa aktivnosti i raka dojke, donela je sveobuhvatniju i transparentniju sliku.
Od više kretanja i manje sedenja do smanjenog rizika za rak dojke
Otkriveno je, naime, da veći procenti nivoa fizičke aktivnosti i manje vremena provedenog u sedenju verovatno smanjuju rizik od raka dojke.
– Nalazi ove nove studije daju dodatnu podršku i relevantnost preporukama da budete fizički aktivni kako biste bili zdraviji. To podrazumeva i smanjenje rizika za rak dojke – rekao je dr I-Min Lee, profesor medicine u Harvard Medical School.
Prema rečima jednog od autora studije, dr Brigid Lynch, zamenice šefa Odeljenja za epidemiologiju raka u Cancer Council Victoria, čak i minimalno povećanje fizičke aktivnosti na nivou populacije, smanjiće brojku novih dijagnoza raka dojke do kojih se dolazi svake godine. Inače, studija je objavljena u British Journal of Sports Medicine.
U kakvoj su korelaciji vreme provedeno u sedenju i rak dojke
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke 130.957 žena evropskog porekla. Ustupili su ih istraživači Breast Cancer Association Consortium. Ukupno 69.838 žena imalo je invazivne tumore raka dojke, a 54.452 nisu bolovale od ovog karcinoma i u studiji su bile kontrolna grupa, radi poređenja. Statistička metodu koja je korišćena poznata je kao Mendelova randomizacija (Mendelian randomization).
Otkriveno je da su viši nivoi fizičke aktivnosti povezani sa 41 odsto manjim rizikom od invazivnog raka dojke. I to nezavisno od stanja u menopauzi, tipa tumora, ili njegovog stadijuma. Takođe, naučnici su otkrili da su žene sa snažnom fizičkom aktivnošću koju su upražnjavale tri ili više dana u nedelji, imale 38 odsto manji rizik za rak dojke pre perimenopauze. Međutim, to se ne odnosi na postmenopauzalni rizik. Ovo važi za žene koje nisu bile fizički aktivne.
Istraživači su takođe otkrili da su genetske varijante koje su predisponirale žene na više vremena provedenog u sedenju povezane sa čak 104 odsto većim rizikom od hormonski negativnih tipova tumora.
Aktivnost, hormoni i rak dojke
Na pitanje kako manje sedenja može smanjiti rizik za rak dojke, dr I-Min Lee odgovara:
– Visoka fizička aktivnost i što manje sedeći provednog vremena mogu da smanje rizik od raka dojke. Tako se smanjuje adipoznost (masno tkivo u telu) i blagotvorno utiču na nivoe polnih hormona. Takođe, poboljšava se metabolizam i smanjuju upale.
Njegova koleginica dr Brigid Lynch dodaje da je glavni način na koji fizička aktivnost smanjuje rizik od raka dojke snižavanje nivoa polnih steroidnih hormona. Prema njenim rečima, niži nivoi estrogena i androgena povezani su sa manjim rizikom od raka dojke. Dr Lynch priznaje da je bilo nesigurnosti u vezi sa ulogom vremena sedenja jer su opservacione studije davale oprečne nalaze. Međutim, naglašava doktorka, ova studija opravdano sugeriše da dugi periodi sedenja povećavaju rizik od raka dojke. Nalazi istraživanja, kako kaže dr Brigid Lynch, garantuju jači fokus kontrolisanja pojave raka uz povećanje fizičke aktivnosti i smanjenje sedentarnog načina života.
Ograničenja studije
Iako studija nedvosmisleno ukazuje na uzročnu vezu između nivoa aktivnosti i raka dojke, ona ipak ima neka ograničenja. To je tipično za sve metode koje se koriste, pa i za Mendelovu randomizaciju. Ipak, budući da su u ovoj studiju rezultati na bazi Mendelove metode slični onima koje su publikovale opservacione studije, naučnicu kažu da mogu da budu sigurni u ovaj uzročno-posledični efekat.
Dr Lee je istakao da je studija uključila samo mali broj gena povezanih sa fizičkom aktivnošću i sedentarnim ponašanjem, i da ih je verovatno mnogo više. Međutim, to ne negira nalaze istraživanja, jer, kako navodi doktor, što je bolje poznavanje gena, nalazi bi mogli da imaju širu podlogu i da budu jači.
Svi su saglasni da je potrebno još studija kako bi se definitivno dokazala i molekularna osnova odnosa između genetskih faktora, fizičke aktivnosti i rizika za rak dojke.
