Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Postoje dve vrste gojaznosti, a jedna je lošija za naše zdravlje

Priredio/la: S.St.
13:00 - 22. 09. 2022.

Postoji nekoliko tipova gojaznosti, a na osnovu ozbiljnosti ovog problema se određuje kojoj klasi čovek pripada, jer svaki tip ovog problema drugačije utiče na funkcionisanje tela

dve vrste gojaznosti Gojaznost se dijagnostikuje pomoću merenja indeksa telesne mase Foto: Shutterstock

Dve vrste gojaznosti pokazuju i dve različite karakteristike – jedan od novoidentifikovanih tipova karakteriše veća masna masa (višak masnoće), a drugi – i masna i nemasna mišićna masa. Istraživači su otkrili da je drugi tip povezan sa povećanim slučajevima upalnih stanja, što se dovodi u vezu sa većim rizikom od pojave raka i drugih bolesti.

Dve vrste gojaznosti imaju svoje specifične fiziološke i molekularne karakteristike koje utiču na zdravlje

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Metabolism, deli gojaznost na dva različita podtipa, od kojih svaki ima svoje efekte na funkcionisanje našeg tela. Ne samo da bi ovo otkriće moglo da rasvetli nijansiraniji pristup dijagnostici zdravstvenih stanja povezanih sa težinom, već bi moglo i da dovede do personalizovanijih načina njihovog lečenja.

U ovom trenutku, gojaznost se dijagnostikuje pomoću merenja indeksa telesne mase (BMI). Međutim, tim koji stoji iza novog istraživanja kaže da je ovaj pristup previše pojednostavljen i da predstavlja rizik da bude pogrešan zbog ignorisanja pojedinačnih bioloških varijacija.

– Koristeći pristup zasnovan na podacima, prvi put vidimo da postoje najmanje dva različita metabolička podtipa gojaznosti, od kojih svaki ima svoje fiziološke i molekularne karakteristike, koje utiču na zdravlje. Prenošenje ovih nalaza u klinički upotrebljiv test moglo bi lekarima da pomogne da pruže precizniju negu pacijentima – kaže J. Andrew Pospisilik, istraživač iz oblasti epigenetike, koji proučava metaboličke bolesti na Van Andel institutu u Mičigenu. 

4 metabolička podtipa koji utiču na telesnu masu: dva sklona mršavosti i dva sklona gojaznosti

Naučnici su iskoristili podatke 153 para blizanaca koji su prikupljeni u okviru istraživačkog projekta TwinsUK, i došli do četiri metabolička podtipa koji utiču na telesnu masu: dva sklona mršavosti i dva sklona gojaznosti. Ovi rezultati su zatim potvrđeni na miševima u laboratoriji, gde su korišćeni miševi koji su genetski identični, odrasli u istom okruženju i jeli istu količinu hrane.

Ove kontrolne grupe navode na to da se nešto drugo dešava izvan te ishrane, okruženja i nasleđa. Jedno verovatno objašnjenje uključuje epigenetske markere – nekodirajuće modifikacije napravljene na molekulima DNK koje menjaju način na koji se geni čitaju. Epigenetika je razlog zašto blizanci sa istim DNK kodom nisu uvek identični.

– Naši nalazi u laboratoriji skoro da su kopirali podatke o ljudskim blizancima. Ponovo smo videli dva različita podtipa gojaznosti, od kojih je jedan izgledao kao epigenetski pokretač, i bio je obeležen većom nemasnom masom i velikim viškom masnoće, ozbiljnim znacima upale, visokim nivoima insulina i snažnim epigenetskim potpisom – naglašava Pospisilik.

Nalazi o dve vrste gojaznosti naglašavaju moć prepoznavanja suptilnih razlika između ljudi

Prema onome što istraživači do sada mogu da kažu, izgleda da je drugi tip gojaznosti – onaj koji je povezan sa upalom – izazvan slučajno. To znači da bi ovi nalazi mogli da budu korisni i u proučavanju onoga što je poznato kao neobjašnjive fenotipske varijacije (UPV), odnosno, mišljenje da nas drugi faktori, van genetike i našeg okruženja, čine onim što jesmo. Naučnici razmišljaju o UPV više od stotinu godina, a ova studija nagoveštava da je epigenetika povezana sa UPV.

– Današnji nalazi naglašavaju moć prepoznavanja ovih suptilnih razlika između ljudi kako bi se odredili precizniji načini lečenja bolesti – kaže Pospisilik.

Ako dva (ili više) tipa gojaznosti mogu da se potvrde u budućim studijama validacije kod ljudi, onda sledi da različiti tretmani gojaznosti – promene u ishrani, na primer, ili operacije gubitka težine – mogu imati različite efekte u zavisnosti od tipa gojaznosti. Upravo se otvorilo potpuno novo polje istraživanja.

Skoro dve milijarde ljudi širom sveta smatra se gojaznim

Sada istraživači žele da detaljnije prouče dva tipa gojaznosti koje su identifikovali – što bi dalje moglo da dovede do smernica koje lekari mogu da koriste kako bi ih drugačije dijagnostikovali.

– Skoro dve milijarde ljudi širom sveta smatra se gojaznim. Ima više od 600 miliona ljudi sa gojaznošću, ali nemamo okvir za stratifikaciju pojedinaca prema njihovoj preciznijoj etiologiji bolesti – navodi Pospisilik.

Zdravstveni radnici dele gojaznost po klasama, na osnovu toga koliko je ozbiljna. Za to se koristi indeks telesne mase BMI. Ako je BMI između 25,0 i 29,9 kg/m², čovek spada u kategoriju gojaznih. Postoje tri opšte klase gojaznosti, koje lekari koriste kako bi procenili koji tretmani mogu biti najbolji za svaku osobu. To su:

Gojaznost I klase: BMI 30 do <35 kg/m²
Gojaznost II klase: BMI 35 do <40 kg/m²
Klasa III gojaznosti: BMI 40+ kg/m²

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend