Otoci na očnim kapcima, licu nisu uvek znak slabijeg funkcionisanja bubrega. Hroničnu bolest bubrega prate pre svega simptomi kako što su visok krvni pritisak, posebno ako je osoba mlađa od 30 godina, pacijenti se žale na nespecifične tegobe bolove u leđima, ili po čitavom telu, u odmakloj fazi česte tegobe mogu biti svrab i grčevi u nogama, navode stručnjaci. Bolest se leči farmakološkim sredstvima i promenama u načinu života.
Otoci na očnim kapcima uočavaju se u jutarnjim satima
Hronična bolest bubrega je oštećenje strukture ili funkcije bubrega koje traje duže od tri meseca i/ili smanjenje jačine glomerularne filtracije ispod 60 mL/min/1,73m2. Problem je što je kod velikog broja pacijenata bolest nije praćena jasnim simptomima, ili ih uopšte nema, pa se problem nekada otkiva u kasnom stadijumu bolesti.
– Javlja se otok lica stopala i trbuha, ali se obično prvo primete otoci na očnim kapcima koji se nazivaju periorbitalni otoci i najuočljiviji su ujutro. Ovi otoci ne moraju da znače i da bubrezi slabije rade. U nekim bolestima bubrega, kao što je nefrotski sindrom, do stvaranja otoka dolazi uz normalnu bubrežnu funkciju. Sa druge strane, prisustvo otoka ne mora uvek da znači da je bolest bubrega ili bubrežna insuficijencija njihov uzrok – kaže za portal eKlinika nefrolog prof. dr Višnja Ležaić.
Kada se još može posumnjati na hroničnu bolest bubrega?
Na hroničnu bolest bubrega može se posumnjati i kada se uočava gubitak apetita, čudan ukus u ustima i slab unos hrane.
– Ovo su česti problemi kod bolesnika sa odmaklom hroničnom bolesti bubrega u fazi bubrežne slabosti (insuficijencije). Sa pogoršanjem bubrežne insuficijencije usled povećanja toksičnih supstanci u krvi, javljaju se mučnina, povraćanje i ponekad uporno podrigivanje – kaže prof. dr Ležaić.
Koliko je u ovim situacijama bitno sprečiti urinarne infekcije?
– Urinarne infekcije i hipertenzija nemaju udruženo dejstvo na rad bubrega, osim kada se dese u isto vreme. U tom slučaju urinarna infekcija bi trebalo da zahvati gornje mokraćne puteve i da dovede do pijelonefritisa, koji se smatra težom infekcijom. Naime, ukoliko se više poremećaja udruže, pa i urinarne infekcije, veća je šansa da dođe do poremećaja u radu bubrega– kaže prof. dr Višnja Ležaić.
Anemija i malaksalost
Anemija i malaksalost takođe su neki od pokazatelja hronične bolesti bubrega. Osobe koje pate od anemije (niskog nivoa hemoglobina u krvi) često se, kako navodi prof. Ležaić, žale na opštu slabost, ubrzano zamaranje, slabu koncentraciju i bledilo.
– Ponekad je to jedina tegoba koju neko ima u ranim fazama hronične bolesti bubrega u fazi bubrežne insuficijencije. Ako se anemija ne popravi uz uobičajeno lečenje, važno je isključiti bubrežnu insuficijenciju kao mogući uzrok – kaže doktorka.
Važne su redovne kontrole
Bolesnici sa hroničnom bolešću bubrega i bubrežnom insuficijencijom u ranijim fazama ove bolesti leče se konzervativno, uz pridržavanje pravila o sprovođenju specifične terapije u zavisnosti od dijagnoze. Bolesnik se uči kako da vodi zdraviji život i kontroliše bolest, radi se na prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, na sprečavanju komplikacija hronične bolesti bubrega, a u fazi odmakle insuficijencije, na prevenciji i lečenju infekcija.
– Važne su redovne kontrole kod lekara a radi provere rada bubrega i efikasnosti terapije koja se sprovodi (provera doze, uticaja lekova na rad bubrega, neželjeno dejstvo lekova) i provera sprovođenja higijensko dijetetskog režima – kaže prof. dr Ležaić
Prof. dr Ležaić navodi da je u odmakloj faza bubrežne slabosti, u fazama 4 i 5, potrebno upoznati bolesnika sa načinima i pripremama za lečenje metodama za zamenu funkcije bubrega na vreme (dijalizom ili transplantiranim bubregom).
– Ukoliko ipak dođe do akutnog pogoršanja opšteg stanja, najpravilnije i najsigurnije je da se obrate lekaru – upozorava prof. dr Ležaić.
Značaj nefarmakoloških sredstava
U lečenju hipertenzije primenjuju se farmakološka i nefarmakološka sredstva. Primena lekova, kako dodaje prof. dr Ležaić čini 30 odsto lečenja, a ostalih 70 odsto lečenja bazira se na nefarmakološkim sredstvima, koja podrazumevaju promene u načinu života, kao što su kontrola težine, zdrava dijeta bogata voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna, mlečni proizvodi sa manje ukupnih i zasićenih masti.
–Unos natrijuma u obliku kuhinjske soli treba da iznosi oko 5 grama dnevno, bitna je umerena fizička aktivnost. Značajno je smanjiti stres, redovno kontrolisati krvni pritisak i uzimati lekove na vreme. Bitno je prestati sa pušenjem cigareta, uzimanjem droga i smanjiti unos alkohola. Konzumacija tečnosti (voda, supe, sokovi, čajevi) na dnevnom nivou treba da bude 500 ml iznad dnevne količine izlučene mokraće – objašnjava nam prof. dr Ležaić.
Značaj farmakoloških sredstava
Kada je u pitanju lečenje medikamentima, prema savremenim vodičima za lečenje hipertenzije kod bolesnika sa hroničnim bolestima bubrega. Dve vrste lekova mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i usporavanju napredovanja bolesti bubrega – ACE inhibitori koji sprečavaju preveliku produkciju angiotenzina i ARB koji sprečavaju vezivanje angiotenzina za receptore, kaže prof. dr Ležaić.
– Oba leka omogućavaju krvnim sudovima da se opuste, što je ključno za usporavanje napredovanja bolesti bubrega. Oni su preporučeni kod svih bolesnika bez obzira na prisustvo albuminurije, ali je snaga preporuke različita: od preporučujemo (kada je mikroalbuminurija povišena), predlažemo, ili praktična preporuka (kada je mikroalbuminurija normalna). Prilikom uvođenja ACE i/ ili ARB potrebno je praćenje kreatinina i kalijuma u krvi. Pored ovih lekova, stručnjak može propisati lek za izmokravanje – diuretik koji će pomoći bubrezima da uklone višak natrijuma i tečnosti iz tela i blokator kalcijumskih kanala. Danas se proizvode preparati koji u sebi sadrže najmanje dva ili tri komponente koje su navedene i mogu se nabaviti u našoj zemlji. Mogu se dodati i beta blokatori, posebno kada postoji srčana insuficijencija, angina pektoris, stanje posle infarkta miokarda ili atrijalna fibrilacija, a prema preporuci kardiologa – savetuje prof. dr Višnja Ležaić.
Prof. dr Višnja Ležaić je autor i koautor publikovala je 80 radova, napisala 10 poglavlja u udžbenicima i monografijama. Član je Evropskog udruženja nefrologa, član nefrološke sekcije SLD Redovni član Medicinske Akademije Srpskog lekarskog društva. Jedan je od naših vodećih nefrologa za ispitivanje bubrežne funkcije, glomerulske bolesti, za ispitivanje hipertenzije, akutne i hronične insuficijencije bubrega, transplantaciju bubrega.
Sve pohvale za stručnost i ljudskost prof Višnje Ležaji 32 god.sam nefroloski pacijent (od svoje 15 te godine)preživela toliko i kao transplantirana rodila sina kojem je sad 17 god.zahvaljujuci njoj .