Amonijak je gas oštrog mirisa, lako se rastvara u vodi i formira amonijum-hidroksid, alkalni rastvor u visokim koncentracijama. Zahvaljujući iritirajućem mirisu i svojstvima, koji deluju kao adekvatno upozorenje, čovek obično lako uočava prisustvo ovog gasa. Međutim, udisanje previše amonijaka može da bude otrovno i dovede do smrti. Zbog prisustva amonijaka u vazduhu oči, nos i grlo peku, ljudi imaju nagon za kijanjem, kašlju, oči im suze i može da se javi glavobolja. U slučaju ekstremnog nivoa amonijaka u vazduhu, javlja se problem sa disanjem i bolom u grudima. Do gušenja može da dođe u slabo provetrenim ili zatvorenim prostorima, a najbolji i prvi način da čovek pomogne sebi je udisanje dosta svežeg vazduha i pare, odnosno inhalacija.
Amonijak izaziva respiratorni distres – nedovoljnu gasnu razmenu
Udisanje amonijaka može da izazove opekotine nazofarinksa i traheje, bronhiolarni i alveolarni edem i destrukciju disajnih puteva, što dovodi do respiratornog distresa ili insuficijencije. Amonijak je veoma iritantan za oči i respiratorni trakt i dovodi do oticanja i suženja grla i bronhija, kašljanja, nakupljanja tečnosti u plućima. Oticanje gornjih disajnih puteva i plućni edem mogu da budu uzrok opstrukcije disajnih puteva. Veliki problem predstavlja činjenica što, iako je amonijak jakog, prepoznatljivog mirisa, taj miris lako izaziva „zamor“ čula mirisa, koje mu se postepeno prilagođava, što dalje otežava identifikovanje njegovog prisustva, kada izloženost ovom gasu traje duže vreme.
Bezvodni amonijak lakši je od vazduha i zbog toga se diže – neće se taložiti u nižim područjima. Međutim, pare iz tečnog gasa su u početku teže od vazduha i mogu da se šire po zemlji. Deca izložena istim nivoima isparenja amonijaka kao i odrasli mogu da unesu u organizam veću dozu. Takođe, deca su u većem riziku jer mogu da budu izložena višim nivoima gasa od odraslih na istoj lokaciji zbog njihovog niskog rasta i viših nivoa isparenja amonijaka, koji se nalaze bliže zemlji. Deca su podložnija toksičnim supstancama koje utiču na kožu zbog njihove relativno veće površine i odnosa telesne težine.
Uticaj amonijaka na pluća i gastrointestinalni sistem
Bezvodni amonijak, za komercijalnu upotrebu, reaguje sa vlagom u sluzokoži i stvara alkalni rastvor (amonijum-hidroksid). Izlaganje gasu amonijaka ili amonijum hidroksidu može da dovede do iritacije sluzokože očiju, pluća i gastrointestinalnog trakta i kože zbog alkalne pH vrednosti i higroskopne prirode amonijaka. Amonijak može da dovede do niskog nivoa kiseonika u krvi i izmenjenog mentalnog statusa, a može doći i do opekotina sluzokože na traheobronhijalnom stablu.
Ozbiljniji klinički znaci trovanja amonijakom su trenutno suženje grla i otok, što uzrokuje opstrukciju gornjih disajnih puteva i nakupljanje tečnosti u plućima. To može da dovede do niskog nivoa kiseonika u krvi i izmenjenog mentalnog statusa. Može doći i do opekotina sluzokože na traheobronhijalnom stablu. Mučnina, povraćanje i bol u stomaku su uobičajeni simptomi trovanja amonijakom. U retkim slučajevima, namerno gutanje amonijaka (5-10 procenata) rezultiralo je teškim opekotinama jednjaka. Gutanje više koncentrisanog amonijaka može da izazove teške povrede usta, grla, jednjaka i želuca.
Šta se dešava kada amonijak dođe u kontakt sa kožom i očima
Stepen povrede izazvane izlaganjem amonijaku zavisi od trajanja izlaganja gasu i koncentracije gasa ili tečnosti. Čak i niske koncentracije amonijaka u vazduhu (100 ppm) mogu da izazovu brzu iritaciju očiju i nosa, a veće koncentracije izazivaju teške povrede oka. Kontakt sa koncentrovanim rastvorima amonijaka, kao što su neka industrijska sredstva za čišćenje (25 procenata), može izazvati ozbiljne povrede – opekotine kože, trajno oštećenje očiju ili slepilo. Potpuni obim oštećenja očiju možda neće biti ni vidljiv ni jasan ni nedelju dana nakon povrede/izlaganju amonijaku. Kontakt sa tečnim amonijakom, na primer, može da izazove promrzline. Gutanje amonijum hidroksida, iako se dešava retko, dovodi do iritacije i oštećenja usne duplje, grla i želuca i obično ne dovodi do sistemskog trovanja.
Razređeni vodeni rastvori amonijaka (manje od 5 procenata) retko izazivaju ozbiljne opekotine, pre se vode kao „umereno iritantne“. Izlaganje koncentrovanoj pari ili rastvoru može da izazove:
- bol
- upalu
- plikove
- nekrozu
- duboke opekotine, posebno na vlažnim delovima kože.
- kontakt kože sa komprimovanim tečnim amonijakom (koji se čuva na -33ºC) izaziva povredu od promrzlina i može da dovede do teških opekotina sa dubokim ulceracijama.
Amonijak je gas koji, za razliku od drugih alkalija, mnogo čeće može da prodre i ošteti oči. Čak i niske koncentracije para amonijaka (100 ppm) izazivaju brzu iritaciju očiju. Kontakt sa visokim koncentracijama gasa ili sa koncentrovanim amonijum hidroksidom može da izazove oticanje i ljuštenje površinskih ćelija oka, što može da dovede do privremenog ili trajnog slepila.
Potencijalne posledice koje ostavlja udisanje amonijaka ili trovanje ovim gasom
Osobe koje su preživele teške inhalacione povrede, odnosno bile izložene amonijaku u vazduhu, u budućnosti mogu da pate od rezidualne hronične bolesti pluća. U slučajevima kontakta sa očima, ulceracija i perforacija rožnjače mogu se pojaviti nakon nekoliko nedelja ili meseci, a može doći i do slepila. Kod akutno izloženih osoba zabeleženi su katarakta i glaukom. Gutanje amonijaka može da izazove trajno oštećenje sluzokože probavnog kanala, sa krvarenjem, perforacijom, ožiljcima… Ponovljeno izlaganje amonijaku može da izazove hroničnu iritaciju respiratornog trakta – hronični kašalj, astmu i fibrozu pluća. Takođe je zabeležena hronična iritacija očnih membrana i dermatitis.
