Ne postoji bezbedna doza, trovanje olovom nije isključivo problem prošlih vremena, ko je najviše ugrožen

Trovanje olovom je ozbiljno stanje koje se javlja pri izlaganju većim nivoima olova. Iako se često misli da je trovanje olovom problem koji je mučio ljude u nekim prošlim vremenima, ono je moguće i danas. Posebno osetljiva kategorija su deca u razvoju. Lečenje je efikasno, ali i pored toga mogući su dugoročni zdravstveni problemi, kažu stručnjaci Cleveland Clinic. Ne postoje bezbedne doze, olovo je težak toksični metal koji može da dospe u telo na različite načine.

Šta je trovanje olovom?

Trovanje olovom je uglavnom posledica kontakta sa starom bojom na bazi olova, a moguće je da dođe i do kontaminacije zemljišta u blizini puteva, starijih kuća i industrijskih objekata. Ostaci olova mogući su i na biljnim lekovima, kristalnim čašama koje sadrže olovo, glaziranoj keramici kao što su tanjiri, bokali, šolje.

Preporučujemo

Moguće je da dođemo u kontakt sa olovom ako živimo u starim zgradama u kojima su neki delovi obojeni bojom koja sadrži olovo, putem vazduha, boravkom u industrijskim postrojenjima sa neadekvatnom zaštitnom opremom.

Najranjivija su deca

Trovanje olovom je opasno za sve osobe, ali najranjivija grupa su deca, jer olovo može da oštetiti nervni sistem, mozak i druge vitalne organe. Moguće je da dođe do problema pri učenju, ponašanju, dugoročnih intelektualnih teškoća.

Zabranom upotrebe boja na bazi olova broj slučajeva trovanja olovom opao je za više od 95 odsto, ali stručnjaci upozoravaju da je trovanje olovom i dalje veliki javnozdravstveni problem koji može da ima ozbiljne posledice.

Kako olovo deluje na telo čoveka?

Olovo se apsorbuje inhalacijom ili upotrebom kontaminirane hrane i vode. Kada telo dođe u kontakt sa olovom, putem krvotoka ovaj težak metal može da se akumulira u kostima, mozgu i drugim organima.

Ne postoji bezbedna količina olova u krvi deteta. Čak i nizak nivo olova može da utiče na sve organe i sisteme u telu. Moguće je da dođe do kašnjenja u razvoju, problema u ponašanju, teškoća u učenju, nedostatka pažnje, usporenog rasta, problema sa sluhom.

Trovanje olovom kod odraslih takođe može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su:

• Visok krvni pritisak
• Kardiovaskularne bolesti
• Hronična bolest bubrega
• Reproduktivni problemi

Kada se javljaju simptomi?

Moguće je da neke odrasle osobe i deca nemaju nijedan simptom, a da imaju povišene količine olova u krvi. S druge strane, moguće je da se u nekim slučajevima simptomi jave odmah ili da se razvijaju nedeljama ili mesecima.

Deca često nemaju nikakve simptome, čak i kada imaju visok nivo olova u krvi. Mogući simptomi su:

• Grčevi
• Hiperaktivnost (nemir ili vrpoljenje)
• Problemi u učenju
• Promene u ponašanju
• Glavobolje
• Povraćanje
• Umor
• Anemija

Kod odraslih simptomi mogu da budu:

• Glavobolja
• Bol u stomaku
• Promene u ponašanju
• Anemija
• Utrnulost u stopalima i nogama
• Smanjen libido
• Neplodnost

Faktori rizika

Trovanje olovom je opasno za svakoga, ali posebno su osetljive bebe i deca mlađa od 6 godina, jer im se telo još razvija, a nervni sistem je osetljiviji. Uočava se i veća izloženost olovu kod dece u siromašnijim porodicama ili ako je majka bila u kontaktu sa olovom.

Kako lekari dijagnostikuju trovanje olovom?

Zdravstveni radnik obaviće fizički pregled i uputiti, ako sumnja na trovanje olovom, na analizu krvi i urina. Dva su načina testiranja prisustva olova u krvi: kapilarni test, koji se uzima preko krvi iz prsta ili pete, i vađenje krvi iz vene. Ovaj drugi test je sporiji, ali daje preciznije rezultate.

Mogu se naručiti i detaljnije analize koje će odrediti zalihe gvožđa u krvi. Rendgen stomaka i creva može da ukaže na prisustvo čestica boje olova.

Kako se leči trovanje olovom?

Lečenje počinje otkrivanjem izvora izloženosti kako bi se sprečilo dalje trovanje. Preporučuje se i ishrana bogata vitaminom C, gvožđem i kalcijumom. Redovno testiranje krvi pomaže u ranom otkrivanju novih slučajeva.

Ako je nivo olova vrlo visok, kod dece se može primeniti helaciona terapija koja vezuje olovo i pomaže telu da ga izbaci. Moguće je i ispiranje creva specijalnim rastvorom ako se na rendgenu vide čestice boje.

Efekti trovanja olovom nisu reverzibilni, ali se može sprečiti dalje oštećenje organizma uklanjanjem izvora izloženosti.

Prognoza

Oporavak od trovanja olovom danas je bolji zahvaljujući napretku u terapiji. Primećuje se da, ipak, deca posle trovanja olovom često imaju teške dugoročne posledice kao što su intelektualne teškoće, epileptični napadi i često im je potrebna doživotna briga.

Prevencija

Trovanje olovom je moguće sprečiti. U slučaju da živimo u objektu izgrađenom pre 1978. godine, važno je da testiramo boju i prašinu na olovo. Moguće je da ostataka olova ima i u starim vodovodnim cevima, pa se preporučuje da pustimo hladnu vodu da teče jedan minut pre upotrebe.

Preporuke za smanjenje rizika zasnivaju se na ishrani bogatoj gvožđem, kalcijumom i vitaminom C. Potrebno je često pranje ruku, flašica, cucli i igračaka, pranje ruku pre jela, izuvanje obuće ispred vrata, redovno brisanje podova i površina vlažnom krpom. Ukoliko radimo sa olovom ili smo izloženi olovnoj prašini, potrebno je da koristimo zaštitnu opremu, da se presvučemo i promenimo obuću posle posla, i da se istuširamo kada dođemo kući.

Trudnice treba da izbegavaju izloženost jer olovo može da naškodi fetusu. Visok nivo olova povećava rizik od spontanog pobačaja,prevremenog porođaja, oštećenja mozga, nervnog sistema i bubrega deteta.

Poseban oprez savetuje se osobama koje se bave renoviranjem stanova, popravkom nameštaja, farbanjem, topljenjem ili rudarenjem olova, popravkom automobila, izgradnjom mostova, tunela, uzdignutih autoputeva, kao i proizvodnjom ili reciklažom baterija.

(eKlinika)