Astrociti ili podskup astrocita – ćelija u obliku zvezde u mozgu i kičmenoj moždini mogle bi da budu odgovorne za pojavu multiple skleroze (MS), bolesti u kojoj imuni sistem napada omotač koji štiti nerve. Naučnici ističu da retki tipovi ćelija, kao što su zvezdaste, mogu da imaju neprikladan uticaj na ljudsko zdravlje. Međutim, pronalaženje ovih retkih ćelija nije lak zadatak. Kako bi ih locirali, istraživači moraju da identifikuju jedinstvene površinske markere koji mogu da razlikuju ove ćelije (koje se smatraju „krivcima“ za MS) od drugih.
Astrociti su „umešani“ u mnoge neurološke bolesti
Astrociti su posebna podgrupa moždanih ćelija u obliku zvezde. Iako su manje poznati od neurona, astrociti su neophodni za neuronsku aktivnost i igraju ulogu u raznim neurološkim bolestima. Studija koju je vodio Antonello Mallamaci Antonello Malamaci iz International School for Advanced Studies (SISSA) sa sedištem u Trstu, pokazuje da se, kako se embrion razvija, ove ćelije proizvode prema različitim programima u različitim delovima mozga. To otkriće otvorilo je nove mehanizme za regulisanje matičnih ćelija u mozgu i može da ima implikacije na terapeutske tretmane.
Istraživački tim iz Brigham and Women’s Hospital navodi da jednoćelijsko RNK sekvenciranje može da pomogne u pronalaženju zvezdolikih ćelija, čak i u odsustvu površinskog markera, ali ova tehnika može da bude izuzetno skupa. Kako bi rešili ovaj problem, naučni tim razvio je FIND-seq, koji kombinuje citometriju nukleinske kiseline, mikrofluidiku i sortiranje kapljica za izolaciju i analizu retkih ćelija.
Zvezdolike ćelije pokreću neurodegeneraciju
Koristeći ovu metodu, tim naučnika veoma detaljno je analizirao populaciju astrocita, koji pokreću upalu centralnog nervnog sistema i neurodegeneraciju. Kada se koristi u kombinaciji sa drugim alatima, FIND-seq je identifikovao signalne puteve, koje kontrolišu mineralokortikoidni receptor NR3C2 i nuklearni receptor korepresor 2, koji igraju važnu ulogu u razvoju patogenih astrocita kod miševa i ljudi. U drugoj studiji, istraživači su koristili FIND-seq kako bi identifikovali mehanizme koje HIV virus koristi kako bi se „sakrio“ u imunim ćelijama kod pacijenata lečenih anti-retrovirusnim terapijama.
– Ovi nalazi identifikuju nove mete za terapijske intervencije kod neuroloških bolesti kao što je multipla skleroza – istakao je autor studije dr Francisco Quintana sa Odeljenja za neurologiju Brigham and Women’s Hospital i dodao da tim istraživača radi na razvoju novih malih molekula koji bi mogli da se koriste za terapeutsko ciljanje ovog puta.