Lečenje multiple skleroze kroz brojne metode danas olakšava simptome i život velikom broju pacijenata u svetu, iako se radi o progresivnoj neurološkoj bolesti za koju ne postoji lek. Italijanski istraživači objavili su prošle nedelje rezultate nove, desetogodišnje opservacione studije. Proučavan je tretman matičnim ćelijama na pacijentima sa sekundarnom progresivnom formom multiple skleroze (SPMS) i njegova efikasnost u poređenju sa drugim terapijama.
Savremeno lečenje multiple skleroze usporava progresiju bolesti
Danas postoji više terapijskih metoda za multiplu sklerozu. Oni drže bolest pod kontrolom, smanjuju simptome i usporavaju progresiju. Od najvećeg značaja je primena adekvatne terapije u što skorijem periodu po postavljanju dijagnoze, kako ne bi došlo do trajnog oštećenja nerava. Jedna od metoda koja se u svetu primenjuje jeste i terapija matičnim ćelijama.
Procenjuje se da je u Srbiji oko 12.000 obolelih od multiple skleroze, a da tek trećina prima odgovarajuću terapiju.
Nalazi nove studije italijanskih naučnika pokazuju da bi autologna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze (AHSCT) mogla biti efikasnija od trenutnih metoda u lečenju ove bolesti.
Nova studija: lečenje multiple skleroze može biti efikasnije matičnim ćelijama
Italijanska studija je uporedila efekte transplantacije matičnih ćelija hematopoeze (AHSCT) kod pacijenata sa sekundarnom formom multiple skleroze, u odnosu na neke druge terapije. Trajala je 10 godina. Praćeno je 79 osoba koje su bile podrvgnute AHSCT tretmanima i 1.975 osoba lečenih različitim terapijama za multiplu sklerozu. Nakon pet godina, kod pacijenata koji su primali AHSCT terapiju, primećeno je usporeno napredovanje invaliditeta povezanog sa sekundarnom formom multiple skleroze uz određena poboljšanja.
Karakteristike sekundarne progresivne forme multiple skleroze
Sekundarna progresivna forma multiple skleroze je jedan od kasnijih stadijuma MS. Karakteriše je to što se umesto relapsa i remisije, simptomi s vremenom samo pogoršavaju. Istraživanja kažu da će većina ljudi sa dijagnozom multiple skleroze u nekom trenutku razviti sekundarnu progresivnu formu multiple skleroze (SPMS). Zbog značajnih napredaka u aktuelnim savremenim tretmanima lečenja, prelaz na SPMS se ipak kod najvećeg broja pacijenata javlja kasnije, u odnosu na ranija vremena.
Šta je transplantacija matičnih ćelija hematopoeze (AHSCT)i da li je bezbedna u lečenju MS
AHSCT je transplantacija ćelija koštane srži. Ona, laičkim jezikom rečeno, služi za „resetovanje“ imunološkog sistema. Ova metoda za lečenje multiple skleroze još uvek nije zvanično odobrena od strane FDA. U toku su klinička ispitivanja kako bi se bolje procenila stopa uspeha u poređenju sa postojećim tretmanima.
Prema Multiple Sclerosis Australia, AHSCT tretmani nose veći rizik od većine odobrenih terapija. Neželjeni efekti, kaže ovaj izvor, mogu uključivati visok rizik od teških infekcija, posledice po plodnost i povećan rizik od pojave raka. Uprkos tome, istraživanja beleže i slučajeve u kojima je upravo uz ovaj vid terapije kod nekih pacijenata došlo do remisije.
Detalji BEAT-MS projekta u Sjedinjenim Američkim Državama
The Immune Tolerance Network (ITN) je mreža za klinička istraživanja. Fokusirana je na razvoj terapeutskih pristupa za različita stanja i bolesti. Jedan od njihovih trenutnih projekata je BEAT-MS. Reč je o studiji koja upoređuje efekte hemoterapiju praćene AHSCT (transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze) sa najefikasnijim tretmanima trenutno dostupnim u svetu. Osobe koji ispunjavaju uslove za učešće u projektu BEAT-MS najpre moraju imati između 18 i 55 godina. Zatim, dijagnozu relapsno-remitentne ili sekundarno progresivne forme MS. Uz to, i određeno poboljšanje usled terapije koju primaju za MS u trajanju od tri godine.
Projekat BEAT-MS odvijaće se širom SAD. AHSCT tretmani traju tri meseca i podrazumevaju više faza: pripremu i sakupljanje matičnih ćelija, proces hemoterapije i ponovno plasiranje matičnih ćelija (transplantaciju).
Htela sam samo pitam zašto je granica za ovu metodu 55 godina starosti.