U potrazi za ciljanim i efikasnijim lekovima protiv raka, naučnici istražuju i potencijal bioaktivnih jedinjenja kao što su glikoalkaloidi koji se nalaze u paradajzu i krompiru Foto: Shutterstock
Paradajz i krompir možda će u budućnosti naći svoju primenu u lekovima protiv karcinoma, kažu naučnici, jer je ovo povrće bogato glikoalkaloidima, koji se nalaze u biljkama iz roda solanum i mogu da budu ključni sastojak budućih lekova za rak. Glikoalkaloidi su klasa prirodnih jedinjenja koja se nalaze u mnogim biljkama, posebno u onima iz porodice solanaceae, u koju spadaju biljke poput krompira, paradajza, patlidžana i bibera. Zbog toksične prirode glikoalkaloida, oni se istražuju u izolaciji kako bi se pretvorili u bezbedne lekove protiv raka.
U 2020. godini registrovano je oko 19 miliona novih slučajeva obolelih od karcinoma i 10 miliona smrtnih slučajeva. Dok tretmani za rak nastavljaju da se usavršavaju kako bi bili što bolji, oni mogu i da izazove oštećenje zdravih ćelija ili da izazovu ozbiljne neželjene efekte. U potrazi za ciljanim i efikasnijim lekovima protiv raka, naučnici istražuju i potencijal bioaktivnih jedinjenja kao što su glikoalkaloidi, koja svoje mesto nalaze i u tradicionalnoj medicini.
Tim naučnika predvođen Magdalenom Winkiel sa Adam Mickiewicz University u Poljskoj nedavno je objavio studiju u Frontiers in Pharmacology u kojoj se analizira potencijal glikoalkaloida, koji se nalaze u običnom povrću kao što su krompir i paradajz, a koji bi mogli da se koriste kao lek za rak.
– Naučnici širom sveta još uvek traže lekove koji će biti smrtonosni za ćelije raka, ali u isto vreme bezbedni za zdrave ćelije. I to nije lako, uprkos napretku medicine i snažnom razvoju savremenih tehnika lečenja. Zato bi se možda vredelo vratiti lekovitim biljkama, koje su se godinama unazad sa uspehom koristile u lečenju raznih tegoba. Verujem da je vredno preispitati njihov potencijal – istakla je Winkiel.
Istraživački tim fokusirao se na 5 glikoalkaloida – solanin, čakonin, solasonin, solamargin i tomatin – koji se nalaze u sirovim ekstraktima biljaka iz porodice Solanaceae, takođe poznatih kao velebilje. Ova porodica sadrži mnoge popularne biljke za ishranu, ali i mnoge koje su toksične, često zbog alkaloida koje proizvode kao odbranu od životinja koje jedu biljke. Ali, tačna doza, kako objašnjavaju naučnici, može da pretvori otrov u lek i kada naučnici pronađu sigurnu terapeutsku dozu za alkaloide, oni mogu da budu moćni klinički alati.
Glikoalkaloidi posebno sprečavaju rast ćelija raka i mogu da podstaknu ćelijsku smrt. Upravo ova njihova sposobnost je ključna ciljana oblasti za kontrolu raka i poboljšanje prognoze pacijenata, tako da imaju ogroman potencijal za buduće tretmane. U početnim studijama navodi se da glikoalkaloidi nisu toksični i da ne rizikuju da oštete DNK ili da izazovu buduće tumore, iako mogu da postoje neki efekti na reproduktivni sistem. Naučnici ističu da čak i ako glikoalkaloidi ne mogu da zamene lekove protiv raka, koji se danas koriste, možda bi kombinovana terapija mogla da poveča efikasnost lečenja na ovaj način.
Jedan od prvih koraka, koji je pred naučnicima, je korišćenje glikoalkaloida in vitro u studijama na životinjama kako bi se utvrdilo koji su glikoalkaloidi bezbedni i koji bi mogli da budu testirani na ljudima. Istraživači izdvajaju glikoalkaloide dobijene iz krompira, kao što su solanin i čakonin – iako nivo njihovog prisustva u krompiru zavisi od sorte krompira i svetlosnih i temperaturnih uslova kojima je krompir izložen.
Solanin zaustavlja neke potencijalno kancerogene hemikalije da se transformišu u karcinogene u telu i sprečava metastaze. Studije na određenoj vrsti ćelija leukemije takođe su pokazale da ih u terapijskim dozama solanin ubija, dok čakonin ima antiinflamatorna svojstva, sa potencijalom za lečenje sepse. Solamargin, koji se uglavnom nalazi u patlidžanu, zaustavlja reprodukciju ćelija raka jetre i jedan je od nekoliko glikoalkaloida koji bi mogli da budu ključni kao komplementarni tretman jer cilja na matične ćelije raka za koje se smatra da igraju značajnu ulogu u otpornosti na lekove protiv karcinoma. Solasonin, koji se nalazi u nekoliko biljaka iz porodice velebilja, takođe se smatra da napada matične ćelije raka ciljajući isti put. Čak i paradajz nudi potencijal za buduću medicinu, pri čemu paradajz podržava regulaciju ćelijskog ciklusa tela tako da može da ubije ćelije raka.
Tim naučnika navodi da će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo kako se ovaj in vitro potencijal najbolje može pretvoriti u praktičnu medicinu. Postoji izvestan razlog da se veruje da obrada na visokim temperaturama poboljšava svojstva glikoalkaloida, a nedavno je otkriveno da nanočestice poboljšavaju prenos glikoalkaloida u ćelije raka, podstičući isporuku lekova. Međutim, potrebno je detaljno izučiti mehanizme delovanja glikoalkaloida, a sve potencijalne bezbednosne brige treba pažljivo ispitati pre nego što pacijenti mogu da imaju koristi od lekova protiv raka direktno iz jedinjenja koja dolaze iz povrća.