Svrab se javlja kod 20 odsto odrasle populacije i smatra se jednim od najčešćih simptoma zbog kog pacijenti odlaze kod dermatologa. Svrab može biti blag, ali čak i veoma intenzivan, povremen ili stalan, može da se javi u toku dana ili noću. Sve ovo može da odredi mogući uzrok njegovog nastanka.
Problemi sa štitnom žlezdom uzrok za svrab
Žlezda u vratu koja proizvodi hormon koji pomaže organizmu da skladišti i sagoreva energiju. Ako ga ne proizvodi dovoljno, možemo da se osećamo umorno, slabo, da nas sve boli i da nam u glavi bude sve maglovito. Takođe može doći do pojave suve kože koja svrbi. Češće se javlja kod žena kod kojih može da dođe do promene u mesečnom ciklusu ili problema sa trudnoćom. Ovakvo stanje može da se kontroliše dodacima hormona i drugim tretmanima.
Trudnoća i blagi svrab
U trudnoći u telu se povećava količina krvi, stomak se rasteže, što može izazvati blagi svrab. Ovaj problem može da se reši komotnom, laganom odećom, hladnim kupkama i hidratantnim kremama. Ako je svrab zaista jak, posebno na rukama ili stopalima, to može biti ozbiljnije stanje koje se zove holestaza. Do ovoga dolazi zbog nakupljanja žučnih soli iz jetre.
Svrab i dijabetes
Problemi sa kožom ponekad su prvi znak ove bolesti. Ako vas svrbi, može biti da je u pitanju gljivična infekcija ili suva koža, između ostalog. Kada je cirkulacija problem, potkolenice možda najviše svrbe. Važno je da se dijabetes leči. Svrab može da se ublaži ako se kraće tuširate ili kupate, koristite blagi sapun i nakon toga nanesete hidratantnu kremu.
Rak
Svrab je retko znak ove bolesti, ali je moguć. Tip raka krvi koji se zove policitemija vera može da izazove svrab, posebno nakon toplog kupanja ili tuširanja. Takođe oboleli mogu da osete umor, da im se vrti u glavi ili da imaju problema sa disanjem. Rak pankreasa može izazvati svrab ako tumor blokira žučne kanale i izazove nakupljanje koje curi u kožu. I crvena koža koja se ljuska i svrbi može biti znak jedne vrste limfoma.
Svrab kao nuspojava lečenja raka
Suva koža koja svrbi uobičajena je nuspojava hemoterapije, zračenja, ciljane terapije i transplantacije matičnih ćelija. Izbegavanje iritanata kože, kao što su grubi sapuni, parfemi i deterdženti, kao i da voda za kupanje bude topla, a ne vruća, može da pomogne. Takođe je važno da odmah nakon kupanja kožu namažemo vlažnom kremom. Lekar može da nas posavetuje i predloži druge načine na koje možemo da ublažimo svrab kože povezan sa lečenjem.
Tumori razlog „neuropatskog” svraba
Sve što raste na kičmenoj moždini ili moždanom stablu ili blizu njih može dovesti do „neuropatskog” svraba. To se dešava kada zahvaćeni deo vašeg nervnog sistema zataji. Lekar može predložiti načine za ublažavanje svraba i što će nas sprečiti da se previše češemo.
Moždani udar
Moždani udar prekida dovod krvi do dela mozga. Grlo, vilica ili uvo mogu da nas svrbe ako udar utiče na kranijalne nerve u blizini mozga i kičmene moždine. A oštećenje određenog moždanog tkiva može izazvati svrab kroz trigeminalni nerv na licu. To može da dovede do toga da se neki ljudi češu sve dok ne oštete kožu oko obraza i nosa.
Herpes zoster
Dobićete ga samo ako ste imali varičele. Zajedno sa bolnim osipom koji stvara plikove, virus ponekad ubija ćelije u delu mozga koji se zove senzorne ganglije. Ovo može dovesti do bola i svraba mesecima nakon što osip nestane. To se dešava kod oko polovine svih ljudi kod kojih izbija ovaj virus, mada je češće ako je osip bio na licu ili vratu. Lečenje može biti efikasno, posebno ako se započne rano kako bi se smanjila mogućnost komplikacija.
Multipla skleroza može da izazove svrab
Polako oštećuje nervni sistem i može izazvati iznenadne, intenzivne napade bola, peckanja ili svraba bilo gde na telu. Bolest takođe može da utiče na kranijalne nerve ili moždano tkivo zbog čega se duže vreme oseća svrab u licu, grlu, vilici ili uhu. Lekar može da predloži lek koji pomaže da se svrab smanji.
Uklješten nerv
Ovo može biti uzrok ako imamo svrab bez osipa na samo jednom delu tela. Ovo može da se dogodi u slučaju pada ili neke nezgode ili zato što previše ponavljamo neki pokret, poput kucanja. Infekcija može dovesti do otoka koji pritiska nerv. Ponekad nestaje uz odmor, antiinflamatorne lekove i fizikalnu terapiju, ali možda će nam biti potrebna operacija ako je u pitanju ozbiljan slučaj.
Svrab kao posledica reakcije na lekove
Lekovi ponekad izazivaju reakciju koja izaziva svrab. Možda se javi i osip, ali ne uvek. Ponekad koža izgleda normalno, a opet nas svrbi. Tipični krivci su antibiotici, antimikotici, antimalarici i narkotični lekovi protiv bolova kao što su opioidi. Razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što prekinete da uzimate lek ili promenite dozu bilo kog leka.
Nedostatak gvožđa
Nedostatak gvožđa izaziva anemiju, što znači da nemamo dovoljno crvenih krvnih zrnaca. To može da nas čini umornim, slabim i da zbog toga imamo kratak dah. Koža može da nam postane bleda i da nas svrbi. Gvožđa ima u crvenom mesu, goveđoj džigerici, ostrigama i crnoj čokoladi, a proizvođači ga dodaju u žitarice za doručak. Lekar će nas posavetovati o tome kako da izbegavamo hranu i lekove koji otežavaju apsorpciju gvožđa i da li su suplementi za nas dobra opcija..
Dijaliza bubrega
Ovo je proces čišćenja krvi zbog kog koža može da svrbi na jednom mestu ili svuda. Dijaliza može da poremeti ravnotežu u krvi. Ona uklanja višak tečnosti iz tela, tako da ako se ne pije dovoljno vode, koža bi mogla da se osuši i da izazove svrab. I ponekad se stvori previše fosfora u krvi, koji može da se veže za kalcijum i da izazove svrab. Konsultujte se sa svojim lekarom ako primetite ovaj simptom.
Sindrom nemirnih nogu
Možemo da osećamo kao da nam u tkivu duboko ispod kože nešto puzi, kao da nas podilaze žmarci, da nas boli, pecka ili svrbi. Dobijamo snažnu želju da pomerimo nogu, posebno ako smo neko vreme mirovali. Lekari nisu sigurni šta je uzrok ovome, ali se veruje da može da ima neke veze sa neurotransimiterom dopaminom, čiji je osnovni zadatak da služi kao glasnik između neurona. Lekovi mogu da budu korisni i efikasni.
I anksioznost može da izazove svrab
Anksioznost, stres i depresija mogu da dovedu do toga da svaki svrab koji imamo zbog nekog drugog stanja postane intenzivniji. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, često pranje ruku ili kupanje može da isuši, ošteti i iritira kožu. Neka druga stanja mogu da otežaju zaustavljanje češanja, što može da izazove još jači svrab. Ako se osećamo anksiozno ili depresivno, ili mislimo da naše mentalno zdravlje utiče na našu kožu treba da se obratimo lekaru
