Leđa nas bole najčešće zbog loših životnih navika, previše sedenja, stajanja ili slabljenja mišića čiji je zadatak da ojačaju funkciju kičme. Skoro da nema odrasle osobe koja nije osetila jednu epizodu bola u leđima. Bolne promene najčešće zahvataju lumbo-sakralni (donji) deo leđa. Bolovi mogu da prođu sami od sebe ili primenom fizikalne terapije. U laičkoj javnosti često zastupljena preporuka, “da plivanje leči leđa” nije uvek i bezrezevni savet stručnjaka.
Nezgodni pokret samo je “završni udarac i “uzročnik” bola
Ljudi su u prošlim vremenima prelazili po nekoliko kilometara dnevno, savremeni čovek najčešće hoda samo do automobila. Višesatno sedenje slabi telo pa i leđa, s druge strane nije dobra ni suviše jaka fizička aktivnost, posebno u položajima koji dodatno opterećuju neke delove kičme. Bol u leđima može biti i posledica bolesti, povreda, ali ipak najčešći uzrok lumbalnog bola jesu loše životne navike.
– Određeni pokret ili aktivnost mogu biti „okidači“ bola, dok se problem zapravo akumulira tokom dugog vremenskog perioda, mesecima, često i godinama. Neki nezgodni pokret “završni je udarac i “uzročnik” bola za koji je bilo samo pitanje minuta kada će se desiti – kaže za portal eKlinika stručnjak iz oblasti fiziologije sporta i dijagnostike u sportu dr sc. med. Vladimir Puzović.
Ciljana fizička aktivnost
Bol u donjem delu leđa kod ogromne većine osoba posledica je drugih uzročnika, koji se najčešće mogu svesti na fizičku neaktivnost i nepravilno sedenje.
– Nasuprot toga je i preterana fizička aktivnost, bilo sportska ili zbog potreba posla kod fizičkih radnika. Kako bi očuvali dobru funkciju leđa, potrebna nam je fizička aktivnost. Međutim ta aktivnost treba da bude ciljana, kako bi lumbalna kičma imala podršku mišića i bila zdrava. U tom smislu korisna je aktivnost i najmanjih butnih mišića, gluteusa koji drže karlicu. Vežbe za trup nemaju za cilj da aktiviraju samo leđa, već sve mišiće trupa, kako sa prednje tako i sa bočnih strana – objašnjava Puzović.
Povrede su često posledica nedovoljne izdržljivosti mišića
Čest savet pacijentima jeste “jačanje leđa”, ali ova preporuka sa sobom vuče, kako kaže Puzović i jednu grešku.
– Sposobnost da obavimo određenu aktivnost velikog intenziteta, na primer pomerimo krevet pri čišćenju stana, ocenjuje se kao dobro funkcionisanje kičmenog stuba. Povrede, kako je potvrđeno praksom i naučnim istraživanjima, često su posledica nedovoljne izdržljivosti naših mišića. Pacijentima se savetuje da vežbama sa većim brojem serija i ponavljanja, pripreme mišiće za sedenje i duže aktivnosti. Većinu osoba leđa bole posle određenog perioda aktivnosti. Mišići se umaraju, jer nisu dovoljno izdržljivi i ne predstavljaju dobru podršku koštano – zglobnom sistemu. Zbog toga polako dolazi do nepovoljnih aktivnosti između pršljenova kičme, koje vode ka protruziji diska ili ka prolapsu – precizira za portal eKlinika Puzović.
Vladimir Puzović: Povrede, kako je potvrđeno praksom i naučnim istraživanjima, često su posledica nedovoljne izdržljivosti naših mišića
Zašto su važni sistematski pregledi dece?
Nepravilno sedenje u položaju u kojem donji deo kičme nema odgovarajuću podršku, faktor je rizika za nastanak bola u lumbalnom delu kičmenog stuba. Puzović dodaje da se zato savetuju redovni sistematski pregledi dece i primena vežbi korekcije ukoliko postoje nepravilnosti.
– Potrebno je da roditelji ovo ozbiljno shvate, jer je to karta za zdravu budućnost dece. Istraživanja pokazuju da između 30 do 80 odsto odrasle populacije pati od nekog oblika nepravilnosti kičme. Dolazi do bolova i lošeg kvaliteta života, pa je naglasak na prevenciji. Veliki broj istraživanja na populacijama koje još žive u domorodačkim uslovima pokazuje apsolutno nepostojanje ovog problema – kaže Puzović.
Zašto je nekada složena dijagnostika bola u leđima?
Sagovornik eKlinika portala pojašnjava da je bol u donjem delu leđa kompleksne prirode i da može biti različitog porekla. Bol se može javiti unutar koštano-zglobno-nervno-mišićnog sistema lumbalne kičme i najčešće je posledica pogrešne fizičke aktivnosti, lošeg držanja ili neadekvatno dozirane fizičke aktivnosti.
– Ovaj bol često je radno limitirajući, što uzrokuje odsustvo sa posla. U jednom momentu javio se veliki broj motoričko-kliničkih testova koji su imali za cilj da provere fizičku sposobnost pacijenta, odnosno radnika. Iako su mnogi motoričko-klinički testovi od izuzetnog dijagnostičkog značaja, sposobnost pacijenta da ih izvede i bez pratećih simptoma, ne znači da bolovi ne postoje prilikom fizičke aktivnosti, spavanja, sedenja. Bol u leđima često se ne ispoljava u kontinuitetu, sto dijagnostiku čini još složenijom – navodi Puzović.
Da li dobra mobilnost leđa uvek znači radnu obavezu?
Kako objašnjava Vladimir Puzović, u praksi je ovo značilo da u zapadnim delovima sveta, pravni i osiguravajući sistem dobru mobilnost donjeg dela leđa označava kao obavezu da se pacijent vrati na posao.
– Postojanje bola tumačilo se tada kao posledica nekih psihičkih problema. Međutim dalja istraživanja, čiji sam ja pristalica, upućuju da bol u leđima ne mora biti psihičke prirode u situaciji kada kliničari ne mogu da na odgovarajući način dijagnostikuju uzrok bola u leđima – ističe Puzović.
Kada je potrebno da se hitno javimo lekaru?
Moguće je da bol u leđima spontano prođe, s tim da Puzović naglašava, da bol može biti i posledica „okidača” koje je pacijent nekada ne mora da zapazi.
– Bol se ipak javio jer je naišao na plodno tlo. Ukoliko dođe do motoričkih ispada, poput nemogućnosti stajanja na prstima ili petama (pada pete ili pada stopala), nemogućnosti kontrolisanja sfinktera, (slabe kontrole izbacivanja urina i defekacije) potrebna je hitna konsultaciju sa lekarom specijalistom, najčešće neurohirurgom – kaže Puzović.
Mirovanje ili fizička aktivnost?
Kada zabole leđa postavlja se i pitanje: „Da li da li je bolje mirovanje ili fizička aktivnost“? Naš sagovornik navodi da se u situacijama akutnog i veoma intenzivnog bola savetuje mirovanje.
– Tada očekujemo spontani oporavak. Međutim, tokom dužeg mirovanja brzo dolazi do atrofije posturalne muskulature, pa i onako krhka muskulatura dodatno slabi. Gubi se i mogućnost za održavanje adekvatnog položaja lumbalne kičme i ligamentarni aparat postaje krući. Mobilnost kičmenog stuba je od izuzetnog značaja, jer omogućava bolju akomodaciju pršljena samim tim i nervnih elemenata – precizira Puzović.
Zašto plivanje nije uvek dobro za leđa?
Često se čuje savet pacijentima da pokušaju da ublaže bolove šetnjom ili plivanjem. Puzović naglašava da ove aktivnosti, posebno šetnja, mogu biti od koristi kod starijih osoba ali da neće direktno rešiti problem. Plivanje može biti dobar tretman za oporavak, ali ima kako kaže Puzović i drugu stranu.
– Većina osoba pliva veoma lošom tehnikom gde je naglasak na kretanju u zglobovima kuka. Rotaciono kretanje kičmenog stuba prate kratki i eksplozivni pokreti koji se ne savetuju kod bola u donjem delu leđa. Dobar deo osoba takođe pliva sa naglašenom hiperekstenzijom (rastezanje) u donjem delu leđa, koja takođe može produbiti bolove – objašnjava Puzović.
Da li je svaki bol razlog da uopšte ne vežbamo?
Vladimir Puzović ističe da je pobornik dobre dijagnostike uzroka bola i dugoročnog pristupa zasnovanom na konkretnim i ciljanim vežbama.
– Pacijent savladavanjem i redovnim praktikovanjem vežbi upoznaje svoje telo, otkriva jače i slabije strane. Nisam protivnik šetnji ali smatram da one nisu direktno rešenje za ovaj problem. Podržavam plivanje, ali pod uslovom da se izbegnu navedene negativne strane. Bol pri vežbanju znači da negde grešimo. Ovaj bol nije upozorenje da prekinemo fizičko vežbanje, već znači samo da u određenom momentu nismo spremni da uradimo neku vežbu, ili da izvedemo određeni pokret. U zavisnosti od stanja pacijenta specifična vežba ili aktivnost izbegavaće se neko kraće vreme, ili će biti možda u potpunosti zabranjene – objašnjava Puzović.
Vladimir Puzović je zavrsio DIF, doktorirao na medicinskim naukama iz oblasti neurohirurgije.
Dali vožnja sobnog bicikla šteti kičmi.