Naučnici su istraživali grožđe kako bi videli da li može da pomogne kod oštećenja od UV zračenja Foto: Shutterstock
Grožđe kod nekih osoba smanjuje osetljivost na štetne efekte sunčevih ultraljubičastih (UV) zraka, navodi se u novoj studiji sprovedenoj uz učešće ljudi. Trećina učesnika studije postala je manje sklona crvenilu kože od UV zraka nakon dve nedelje konzumiranja tri porcije grožđa u prahu dnevno. Kod nekih pojedinaca zaštitni efekat je trajao mesec dana nakon prestanka konzumiranja grožđa.
Čini se da je razlika između onih za koje je manja verovatnoća da će dobiti opekotine na suncu i onih drugih razlika u njihovim mikrobiomima i metabolomima. Ovo ukazuje na intrigantnu vezu između otpornosti creva i UV zračenja. Studija je objavljena u Antioxidants. Delimično je finansirala Kalifornijska komisija za stono grožđe, koja nije bila uključena u istraživanje. Jedan od autora bio je član njihovog naučnog savetodavnog odbora.
Prema Fondaciji za rak kože, dnevno se dijagnostikuje više od 9.500 slučajeva raka kože u SAD, a više od dve osobe umiru od raka kože svakog sata. Prekomerno izlaganje UV zračenju je uzrok oko 90 odsto nemelanomskih karcinoma – uključujući karcinom bazalnih ćelija i karcinom skvamoznih ćelija – i smatra se glavnim faktorom u razvoju melanoma. Nemelanomski karcinom obično može da se leči.
Prekomerno izlaganje kože suncu pet ili više puta povećava rizik od melanoma. Jedna opekotina od sunca u detinjstvu ili adolescenciji takođe može udvostručiti rizik.
Američko udruženje za rak predviđa 97.610 novih dijagnoza melanoma u SAD ove godine, kao i da će 7.990 ljudi umreti od te bolesti. Rano otkrivanje melanoma povećava šanse za preživljavanje.
U 2021. godini, u SAD je proizvedeno oko 6,05 miliona tona grožđa. Pokazalo se da grožđe ima pozitivnu ulogu u „aterosklerozi, upali, raku, zdravlju gastrointestinalnog trakta, efektima na centralni nervni sistem, osteoartritisu, funkciji mokraćne bešike i vidu”, navodi se u novoj studiji.
Glavni autor studije, dr John Pezzuto, profesor i dekan na Univerzitetu Zapadne Nove Engleske u Springfildu, Masačusets, objasnio je svoje interesovanje za proučavanje grožđa za Medical News Today (MNT).
– Pre mnogo godina objavio sam pionirski rad koji opisuje potencijal resveratrola da posreduje u antiinflamatornoj aktivnosti i spreči rak kože u model sistemima – priseća se dr Pezzuto.
– Pored relativno malih količina resveratrola, grožđe sadrži niz dodatnih fitohemikalija, tako da je razumno istražiti zdravstvene prednosti grožđa kao cele hrane – dodao je on.
Studije uloge grožđa kao zaštitnog sredstva protiv raka kože datiraju pre deceniju ili više, a prva ispitivanja na ljudima sprovedena su 2021. Nova studija je proširenje i potvrda ovog ranijeg rada.
Za sadašnju studiju, bilo je regrutovano 36 osoba, od kojih je 7 (19 odsto) odustalo, ostavljajući 29 učesnika sa kompletnim podacima. Trinaest je bilo žena, a 16 muškaraca, starosti od 24 do 55,7 godina. Uglavnom su bili belci (21 osoba), dok su ostali bili Hispanoamerikanci. Autori navode da je 25 učesnika imalo tip kože III, dok je ostatak imao tip II.
Ispitivanje je počelo dvonedeljnim periodom ograničene ishrane. Nakon toga je usledio period od dve nedelje tokom kojeg su pojedinci svakog dana pripremali dva paketa od 36 grama liofilizovanog, mlevenog i bez semena crvenog, belog i crnog grožđa. Ova količina je ekvivalent tri porcije grožđa (ukupno 378 g). Učesnici su naučnicima davali uzorke stolice, urina i krvi na kraju perioda ograničene ishrane, na kraju perioda konzumiranja grožđa i mesec dana nakon toga. Istraživači su takođe primenili testove osetljivosti na UV zračenje u svakom od ovih perioda.
Rezultirajuća analiza pokazala je da je devet učesnika pokazalo smanjenu osetljivost na izlaganje UV zračenju na kraju perioda konzumiranja grožđa. Kod troje njih, efekat je i dalje bio prisutan mesec dana kasnije.
Nalazi studije su bili slični, ali ne isti kao studija iz 2021. Autori spekulišu da treba uzeti u obzir razlike u tipovima kože po Ficpatriku i da ljudi sa svetlijim tipom kože mogu dobiti veću UV zaštitu od grožđa.
Istraživači su tražili razlike u uzorcima ljudi na koje grožđe nije delovalo, ljudi koji su kratkotrajno razvili otpornost na UV zračenje i onih koji su duže zadržavali otpornost. Nadali su se da će shvatiti zašto su učesnici imali drugačiji odgovor.
– Osobe koje su pokazale veću otpornost na UV zračenje pokazale su najdublje razlike u svom mikrobiomu – kaže dr Pezzuto.
U studiji se navodi da se devet ljudi koji su postigli otpornost na UV zračenje „jasno razlikovalo od preostalih 20 dobrovoljaca kroz metabolomske analize, kao i mikrobiomske analize”.
Dr Pezzuto je dodao da postoji, na primer, savršena korelacija između otpornosti na UV zračenje i smanjenja metabolita u urinu koji ukazuje na oštećenje kože izazvano UV zračenjem. Iako je primetio da je nemoguće uspostaviti uzročno-posledičnu vezu sa ovom studijom, „ova jaka korelacija izgleda da je više od slučajnosti. Dodatna istraživanja bila bi od velikog interesa”.
Dr Pezzuto je upozorio da njegova studija „ne sugeriše da ljudi treba da budu nemarni i izbegavaju upotrebu krema za sunčanje”.
– Širi značaj ovog rada, po mom mišljenju, jeste sposobnost konzumiranja grožđa kod ljudi da poveća naše ćelijske sisteme koji nas brane od slobodnih radikala i reaktivnih vrsta kiseonika koji mogu dovesti do štetnih efekata – zaključio je dr John Pezzuto.