Bol svih zglobova u isto vreme javlja se zbog 10 mogućih uzroka

Mnoga stanja mogu da izazovu bol svih zglobova odjednom i najčešći uzroci tog stanja su infekcija, zapaljenske bolesti i komplikacija nekog zdravstvenog stanja. Nelagodnost i bol u zglobovima obično se oseća u rukama, stopalima, kukovima, kolenima ili kičmi. Bol može da bude stalna ili da „dođe pa prođe“. Takođe, bol svih zglobova može da bude  indikacija komplikacija nakon neke bolesti, kao što je post-virusni sindrom ili reaktivni artritis.

Najčešća stanja koja izazivaju bol svih zglobova

Lekari izdvajaju 10 mogućih uzroka zbog kojih se osećamo „slomljeno“, zbog kojih nas boli svaki zglob i mišić, i skoro svaki deo tela.

Grip

Grip je uobičajena infekcija koja može da izazove iznenadni bol u svim zglobovima. Smatra se uobičajenom zaraznom bolešću. Za razliku od simptoma prehlade, simptomi gripa mogu da počnu  prilično iznenada i najčešće su to:

• bol u zglobovima
• bolovi u mišićima
• temperatura ili drhvatvica
• kašalj
• upaljeno grlo
• curenje ili zapušen nos
• umor
• povraćanje ili dijareja (češće je kod dece).

Grip obično prolazi sam od sebe za nedelju, dve dana i većini ljudi koji dobiju grip nije potreban medicinski tretman. Međutim, neke populacije imaju veći rizik od komplikacija – starije osobe,
deca, trudnice i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Lekar može da propiše ljudima iz ovih rizčnih grupa antivirusne lekove kako bi se skratiolo trajanje bolesti i smanjila težina simptoma.

Covid 19 infekcija

Covid 19 je još jedna zarazna bolest, koja može da izazove niz simptoma, kao što su:

• bol u zglobovima
• bolovi u telu
• temperatura ili drhvatica
• glavobolja
• kašalj
• upaljeno grlo
• kratak dah
• gubitak ukusa ili mirisa
• zapušen nos ili curenje iz nosa
• mučnina ili povraćanje
• dijareja.

Većina ljudi zaraženih covid 19 infekcijom imaju blage do umerene simptome i mogu da ozdrave i bez lečenja. Međutim, moguće su ozbiljne dugoročne komplikacije kao što su:

• nastanak krvnih ugrušaka
• srčana insuficijencija
• neurološka stanja
• oštećenje jetre ili bubrega.

U najvećem riziku od težke forme bolesti su i komplikacija koje virus izaziva su starije osobe, ljudi sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, osobe sa dijabetesom i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Ukoliko se jave navedeni simptomi trebalo bi se testirati što je pre moguće kako bi se odmah započeo antivirusni tretman.

Postvirusne komplikacije

Iako se mnogi ljudi sami oporavljaju od uobičajenih respiratornih virusa, neki mogu da imaju  simptome koji traju nedeljama, mesecima ili godinama nakon početne bolesti. To stanje takođe može da izazove bolove u zglobovima. Najčešća postvirusna stanja su:

• Postvirusni sindrom: Skup simptoma koji traju nakon virusne bolesti, uključujući umor, bol, poteškoće u koncentraciji i glavobolje
• Dugi covid ili long-covid odnosi se na uporne simptome koje neki ljudi razviju nakon covid 19 infekcije. Uključuje širok spektar simptoma, kao što su bol, umor, poteškoće u koncentraciji i malaksalost nakon napora – kada se osoba oseća značajno loše nakon fizičke ili mentalne aktivnosti
• Reaktivni artritis: Ovo je vrsta upale zglobova koja može da se javi nakon zarazne bolesti, posebno trovanja hranom ili polno prenosive infekcije. Izaziva otok i bol u različitim zglobovima, posebno u kukovima, kolenima, gležnjevima i nožnim prstima. Reaktivni artritis obično prolazi sam od sebe nakon nekoliko meseci i može da se leči antibioticima ili lekovima za ublažavanje bolova i otoka.

Mijalgični encefalomijelitis ili sindrom hroničnog umora

Mijalgični encefalomijelitis ili sindrom hroničnog umora je hronično stanje koje može da se razvije  nakon virusne bolesti. Međutim, ponekad nema očiglednog okidača ovog stanja. Poput dugotrajnog covid sindroma i post-virusnog sindroma, sindrom hroničnog umora izaziva ozbiljan  umor, što otežava svakodnevni život. Ostali mogući simptomi su:

• bol u zglobovima
• simptomi slični gripu kao što su otečeni limfni čvorovi
• teškoće sa spavanjem
• poteškoće u razmišljanju ili „moždana magla“
• ortostatska netolerancija, ili vrtoglavica pri ustajanju.

Ne postoji specifičan tretman za mijalgični encefalomijelitis, a zadatak lekara je da se fokusira kako bi pomogao pacijentu i ublažio simptome.

Giht

Giht je vrsta artritisa koja javlja kada osoba ima visok nivo mokraćne kiseline u krvi. Mokraćna kiselina formira kristale u zglobovima, što dovodi do upale, otoka i bola. Napadi gihta mogu da se pojave iznenada, a vrhunac dostižu za 12 do 24 sata nakon što se simptomi prvi put pojave. Obično pogađa samo jedan zglob ili ud, kao što je jedno stopalo, a ređe ljudi mogu da dobiju poliartikularni giht, koji utiče na više zglobova.  Tretman se fokusira na smanjenje nivoa mokraćne kiseline, smanjenje upale i ublažavanje simptoma kroz ishranu i životne navike. Ako se simptomi ne poboljšaju, lekar propisuje lekove za smanjenje količine mokraćne kiseline u krvi.

Autoimuna stanja

Autoimuna stanja uzrokuju da imuni sistem napada zdrave ćelije i tkiva u telu. To može da dovede do upale i bolova u zglobovima. Primeri autoimunih stanja, koja izazvaju bol u zglobovima su:

Reumatoidni artritis: Ovo je hronični inflamatorni poremećaj koji prvenstveno utiče na zglobove. Izaziva ukočenost, bol i otok. Bez odgovarajućeg lečenja, može da ošteti hrskavicu i kost unutar zglobova. Tretman se fokusira na ublažavanje simptoma i sprečavanje oštećenja zglobova, kao i lekove, fizikalnu terapiju i vežbe.
Lupus: Sistemski eritematozni lupus je hronično autoimuno stanje koje može da utiče na mnoge oblasti tela, uključujući zglobove, kožu, bubrege i mozak. Izaziva zapaljenje i oštećenje tkiva. Za lupus trenutno nema leka, ali lečenje može pomoći ljudima da ublaže simptome, spreče napade i spreče oštećenje organa.
Psorijatični artritis: Ovaj oblik artritisa pogađa jednog od 5 ljudi koji imaju psorijazu kože. Izaziva bolno zapaljenje i ukočenost zglobova. Tretman podrazumeva upotrebu lekova, fizikalne terapije i vežbe za ublažavanje simptoma i sprečavanje daljeg oštećenja zglobova.