Previsok krvni pritisak povećava šansu za razvoj demencije

Previsok, abnormalno visok krvni pritisak u srednjem i kasnom životnom dobu utiče na rizik od razvoja demencije, potvrdila je studija naučnika sa  Johns Hopkins University. Međutim, neurolozi naglašavaju da postoji i opasnije stanje od hipertenzije, odnosno još veći rizik javlja se kada ljudi imaju visok pritisak u srednjim godinama, a zatim nizak krvni pritisak u kasnoj životnoj dobi.

Previsok krvni pritisak oštećuje funkcije mozga

U studiji, koja je trajala dve i po decenije, i koja je analizirala podatke više od 4.700 učesnika, istraživači su zaključili da previsok pritisak može da bude uzrok pojave demencije, iako nisu došli do saznanja o utocima i posledicama ovog procesa. Ali, istraživanje u svakom slučaju dokazuje da održavanje zdravog krvnog pritiska tokom života može da bude jedan od načina da se smanji rizik od gubitka funkcije mozga.

– Naši rezultati pokazuju da krvni pritisak tokom srednjeg životnog doba može da utiče na to kako je pritisak kasnije u životu povezan sa rizikom od demencije. Otkrili smo da pojedinci sa visokim krvnim pritiskom u srednjim godinama mogu da imaju problema sa funkcijama mozga u kasnijem životu. Jer, krvni pritisak, koji je previsok ili prenizak u kasnom životu, može dodatno da poveća  rizik od demencije – objašnjava dr Keenan Walker, docent neurologije na Johns Hopkins University School of Medicine.

Promena vrednosti pritiska – previsok krvni pritisak u srednjim godinama, pa nizak u starijoj dobi, nosi još veći rizik

U svojoj studiji, istraživači su otkrili da ljudi sa abnormalnom hipertenzijom u srednjim godinama i tokom poznog života imaju 49 odsto veću verovatnoću da će razviti demenciju od onih sa normalnim krvnim pritiskom. Ali, još veći rizik bio je kada ljudi imaju hipertenziju u srednjim godinama, a zatim nizak krvni pritisak u kasnoj životnoj dobi. Ta situacija, na primer, povećala je rizik od demencije za 62 odsto.

Demencija može da dovede do snižavanja krvnog pritiska

Visokim krvnim pritiskom smatralo se svako merenje veće od 140/90 mmHg, dok je nizak krvni pritisak definisan kao manji od 90/60 mmHg. Hipertenzija može da bude genetska, ali i rezultat nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane. Kako ljudi stare, gornji broj krvnog pritiska (sistolni) se često povećava, dok se donja cifra (dijastolni) može smanjiti zbog strukturnih promena u krvnim sudovima. Neurolozi ističu da sama demencija može da dovede do snižavanja krvnog pritiska, jer može da poremeti autonomni nervni sistem mozga, baš kao i krute, neelastične arterije, koje takve postaju usled bolesti i fizičke slabosti.