Dr Svetlana Milanov: Krvni ugrušak se stvara na krvnom sudu, koji je već oštećen aterosklerozom Foto: Goran Milanov/ Shutterstock
Srčani udar ili infarkt miokarda jedan je od najčešćih uzroka smrti, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Infarkt miokarda je i u našoj zemlji vodeći uzrok smrti u opštoj populaciji, a oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt u Srbiji. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina, ali je sve češći i kod ljudi mlađih od 40 godina. Češće pogađa muškarce nego žene, ali se nakon ulaska žena u menopauzu taj broj izjednačava.
– Srčani udar nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije, koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama, zbog čega u ograničenom delu srčanog mišića dolazi do odumiranja, odnosno propadanja ćelija. Zbog smanjenja aktivne srčane mase, srce više ne može normalno da pumpa krv, što za posledicu može da ima trenutni prestanak rada srca – objašnjava za eKlinika portal specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov, koja, u prilog činjenici da infarkt miokarda danas dobijaju sve mlađi ljudi, naglašava da je njen najmlađi pacijent, kojeg je lečila od infarkta imao samo 28 godina.
Nedovoljan protok ili prekid protoka kroz koronarne arterije, ističe dr Milanov, najčešće nastaje zbog začepljenja arterija krvnim ugruškom.
– Krvni ugrušak se stvara na krvnom sudu, koji je već oštećen aterosklerozom, a aterosklerotski plakovi sužavaju promer krvnog suda, stvarajući podlogu na kojoj se ugrušak lako formira i tako još više sužava krvni sud – pojašnjava dr Milanov i navodi nekoliko faktora rizika usled kojih nastaje srčani udar:
Najvažniji simptom infarkta miokarda je, kako kaže dr Milanov, jeste bol, i to onaj bol koji je lokalizovan iza centralnog dela grudne kosti i/ili gornjeg dela stomaka.
– Bol se najčešće širi u levo rame, u oba ramena, levu ruku (nadlaktice, podlaktice, šake, prste), vrat, donju vilicu, leđa (između plećki). Bol, koji izaziva srčani udar, javlja se u vidu stezanja, pritiska, pečenja, probadanja ili „cepanja“ u grudima. Kod većine ljudi bol je izrazito jak, a pacijenti ga najčešće ocenjuju ocenom 10 (na skali od 1 do 10). Što se tiče dužine trajanja – bol je konstantan i traje od 30 minuta, a nekada i nekoliko sati – naglašava dr Svetlana Milanov.
Pored bola, navodi sagovornica eKlinika portala, prisutni su i prateći simptomi kao što su preznojavanje (hladan znoj), izrazita malaksalost, mučnina, nagon na povraćanje i povraćanje, omaglice (naglo zamračenje vida), nesvestice, gušenje (kratak dah) i uznemirenost (jak strah od bliske smrti). Bol najčešće nastaje tokom fizičkog napora ili emocionalnog stresa i može da se javi u svako doba dana i noći. Ipak, praksa pokazuje da se najčešće oseti u jutarnjim časovima, između 6 i 12 sati pre podne, a „vrh“ javljanja je, kako kaže dr Milanov, oko 9 sati ujutru. Međutim, infarkt kod nekih ljudi može da ima i atipičnu kliničku sliku, što znači da bol može da bude slab i odsutan, a to se najčešće dešava kod osoba sa dijabetesom, kod alkoholičara i starijih ljudi.
– Infarkt miokarda se leči na dva osnovna načina – lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba u krvnom sudu, koji je zapušen istim, kao i mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda uvođenjem u njih specijalnih žica, odnosno katetera, balona ili žičanih proteza (stentova). Koji način lečenja će biti primenjen zavisi od više faktora, a pre svega od trenutnog stanja pacijenta, vremena koje je prošlo od prvih siptoma infarkta do javljanja lekaru, pridruženih bolesti pacijenta, prisustva alergija na pojedine lekove… U svakom slučaju, najvažnije je da se lečenje započne što ranije, a najidealnije je da od pojave prvih simptoma do javljanja lekaru ne prođe više od sat vremena. To je takozavni ’’zlatni sat’’. Ili, da se osoba javi lekaru u okviru 3 sata od pojave prvih simptoma, ukoliko preživi – naglašava dr Svetlana Milanov, specijalista interne medicine.
Naša sagovornica ističe da je dokazano da je smrstnost najveća u prva dva sata od početka razvijanja infarkta. Nakon primene jednog ili drugog načina osnovnog lečenja, bolesnik nastavlja da se leči raznim lekovima neophodnim za stabilizaciju bolesti.
– Američki kardiohirurg dr Beck kaže da „previše ljudi umire sa srcem predobrim za umiranje“, a to znači da veliki broj ljudi umire od posledica srčanog udara samo zbog neprepoznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenosti u važnost pružanja prve pomoći. Moram da naglasim i to da je sve veći broj naprasnih smrti kod mladih ljudi, potovo kod muškaraca. Razlog je taj što muškarci, pogotovo mlađi, negiraju i ne prihvataju postojeće tegobe kao ozbiljne, već vole da tvrde da im nije ništa, a onda naprasno umiru – upozorava dr Milanov i dodaje da najveći broj oštećenja nastaje već u prvom satu nakon pojave početnih simptoma i znakova, a čekanjem se samo povećava opseg oštećenja ćelija srčanog mišića, jer ćelije srca ne mogu da se obnavljaju.
– Nakon što prođu 3 sata od pojave prvih simptoma šteta više ne može da se popravi. Stvara se ožiljak u srčanom mišiću, koji ostaje zauvek, i taj deo srca izbačen je iz funkcije. Ponovno uspostavljanje protoka krvi kroz zapušeni krvni sud – koronarnu arteriju u prvom satu nakon pojave početnih simptoma i znakova, može da bude ključno za preživljavanje – naglašava dr Svetlana Milanov.
S obzirom na to da infarkt miokarda danas dobijaju sve mlađi ljudi, u drugoj, trećoj deceniji života, dr Milanov navodi da promene nekih životnih navika i te kako mogu da pomognu da ne dođe do srčanog udara i izdavaja neke od najdelotvornijih:
– Pokrenite se, hodajte 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno
– Kontrolišite i lečite povećan nivo masnoća u krvi
– Održavajte normalan krvni pritisak (do 130/80mmHg)
– Prestanite da pušite
– Smanjite telesnu težinu
– Lečite dijabetes
– Smanjite unos soli, šećera, crvenog mesa, mesnih prerađevina, brze hrane
– Povećajte unos voća, povrća, žitarica, orašastih plodova
– Smanjite i/ili ostavite alkohol
– Izbegavajte psihoaktivne supstance
-.Smanjite ili izbegavajte napitke koji sadrže kofein
– Izbegavajte anabolike za povećanje mišićne mase i poboljšanje fizičke
sposobnosti
– Odmorajte – obezbedite sebi dnevni, sedmični i godišnji odmor.
Specijalista interne medicine dr Svetlana Milanov za čitaoce eKlinika portala daje nekoliko korisnih saveta kako bi trebalo da odreagujemo i šta da uradimo ukoliko neko u našoj blizini ima kliničku sliku infarkta miokarda: