Iznenadan, često oštar, prolazan bol u grudima uglavnom je simptom anksioznosti. Foto: Shutterstock
Nije svaki bol u grudima obavezan simptom srčanog udara. Pretpostavlja se da u oko 58 odsto slučajeva ovaj bol nije posledica bolesti srca, već anksioznog i paničnog napada. Tokom anksioznog napada organizam biva preplavljen hormonima adrenalinom i kortizolom zbog čega dolazi do ubrzanog rada srca i porasta vrednosti krvnog pritiska.
Bol u grudima najčešći je razlog za dolazak kod lekara. Ovaj bol može biti hroničan, ili akutan. Bol u grudima javlja se i kao posledica traumatskih povreda, artritisa i fibromialgije. Uočava se i kod gastrointestinalnih stanja, kao što je refluks kiseline. Na bol u grudima žale se i pacijenti koji boluju od zapaljenja pluća, srčani bolesnici, ali i osobe koje pate od anksioznosti i napada panike.
Iznenadan, često oštar, prolazan bol u grudima uglavnom je simptom anksioznosti. Moguće je da pacijenti usled mišićne napetosti osećaju bol na samom zidu grudnog koša. U težim slučajevima anksioznosti beleže se i ekstremni somatski simptomi kao što su iznenadna paraliza ili slepilo.
Bol u grudima od stresa koji se registruje kod osoba koje pate od anksioznosti ima fiziološko poreklo, jer telo u trenucima stresa luči velike količine kortizola i adrenalina. Ove hormone stresa telo oslobađa kao odgovor na pretnju, bilo stvarnu ili prividnu i priprema nas za suočavanje sa nekim opasnim stanjem ili beg. Usled povećane sekrecije hormona, dolazi do rasta nivoa šećera u krvi i dodatne energije koja nam je neophodna u stresnim situacijama. Pod dejstvom adrenalina šire se disajni putevi, povećava broj otkucaja srca, raste pritisak, a krv dospeva u mišiće.
U naletu anksioznosti ili panike, navedeni simptomi se lako zamene sa simptomima srčanog udara. Iznenadni skok krvnog pritiska i naglo ubrzani rad srca mogu izazvati bol u grudima. Ubrzano i duboko disanje kod napada panike, ali i emocija straha, mogu dodatno produbiti osećaj bola.
Simptomi napada anksioznosti i panike, ipak se, razlikuju od simptoma moždanog udara. Kod anksioznog i paničnog napada, bol ostaje skoncentrisan na području grudi, praćen je osećajem oštrog bola, kao pri ubodu. Moguće je peckanje na rukama i prstima. Ovaj bol najčešće prestaje za nekoliko minuta ili jedan sat. Napadi anksioznosti se mogu javiti bilo kada i ne mogu se dovesti obavezno u vezu sa fizičkim naporom.
S druge strane, kod infarkta bol u grudom košu širi se na lopatice, ruke, vilicu i/ili vrat. Više je gnječenje ili stezanje, pacijenti ga često opisuju „kao da im je slon seo na grudi“. Pojedini bolesnici osećaju peckanje u ramenu i nadlaktici, moguć je i osećaj sličan gorušici. Srčani udari često se javljaju posle fizičkog napora. Bol u grudima kod infarkta može se ispoljavati u vidu bolnih talasa koji ne prestaju.
Ukoliko je bol u grudima posledica anksioznosti leči se osnovni problem kako bi nestali bolovi. Savetuju se tehnike relaksacije, joga, meditacija, duboko disanje, polako brojanje do 10 ili 20 može biti od pomoći. Bitno je zdravo se hraniti, ograničiti konzumaciju kofeina, biti fizički aktivan. U nekim slučajevima biće potrebna pomoć psihologa ili psihijatra. U zavisnosti od težine i učestalosti simptoma anksioznosti stručnjak može preporučiti kognitivno – bihejvioralnu terapiju, antidepresive, anksiolitike ili neku vrstu sedativa.
Ukoliko smo iskusili jedan ili više napada anksioznosti savet je da se obratimo lekaru. Hronična anksioznost može uticati na emocionalno blagostanje, a u nekim slučajevima i povećati rizik od hroničnog visokog krvnog pritiska i bolesti srca.
U slučaju da nismo sigurni kakve je prirode bol u grudima, bitno je da se obratimo za hitnu pomoć, posebno ako je bol jak i ne prestaje. Hitnu pomoć je potrebno pozvati i ukoliko je stanje praćeno nemogućnošću normalnog disanja, mučninom, bolom koji se širi u ramena ili neuobičajenim simptoma.
Bol koji je posledica anksioznosti traje najčešće oko 10 minuta, dok simptomi napada panike mogu da potraju i do jednog sata.
Tokom anksioznog ili paničnog napada savet je da pokušamo da kontrolišemo disanje – udišemo 3 sekunde, 2 sekunde zadržimo dah i 3 sekunde izdišemo. Savet je da pokušamo da se opustimo, ali i da pozovemo hitnu medicinsku pomoć, ako bolovi ne prestanu u roku od nekoliko minuta.