Koji su simptomi upozorenja na policističnu bolest bubrega

Policistična bolest bubrega je nasledni poremećaj pri kome pojava cista može da uslovi povećanje ovih parnih organa, bol, ali i gubljenje funkcije tokom vremena.

Policistična bolest bubrega: šta sve mogu da prouzrokuju ciste

Ciste su nekancerozne okrugle vrećice koje sadrže tečnost. Razlikuju se po veličini, a mogu da budu veoma invazivne u rastu. Ciste jesu benigne tvorevine, ali ako se u bubrezima razvije više njih i posebno ako su velike, to može ozbiljno da ošteti bubrege.

Policistična bolest bubrega takođe može da izazove razvoj cista u jetri, ali i u nekim drugim organima. Ova bolest spada u one koje ponekad izazivaju ozbiljne komplikacije, uključujući visok krvni pritisak i otkazivanje bubrega. Po težini simptoma, policistična bolest bubrega može da varira, a neke komplikacije mogu da se spreče.

Simptomi koje daje policistična bolest bubrega

Evo nekih od najčeščih simtoma policistične bolesti bubrega:

• visok krvni pritisak
• bol u leđima ili boku
• krv u urinu
• osećaj punog stomaka ili rane sitosti
• uvećan abdomen zbog uvećanja bubrega
• glavobolje
• kamen u bubregu
• bubrežna insuficijencija
• infekcije urinarnog trakta ili bubrega

Nije neuobičajeno da ljudi ponekad godinama žive bez ikakvih simptoma i da uopšte ne znaju da im je dijagnoza policistična bolest bubrega. Ako imate srodnika u prvom stepenu sa ovom bolešću (roditelji, dete, brat ili sestra), bilo bi i dobro izvršiti određene pretrage.

Policistična bolest bubrega i mogući uzroci

Promene u strukturi gena najčešći su uzrok pojave policistične bolesti bubrega, što znači da se u većini slučajeva bolest javlja u porodicama. Ponekad se genetska mutacija javlja samostalno (spontano), tako da nijedan roditelj nema kopiju mutiranog gena.

Dva glavna tipa policistične bolesti bubrega su:

• autozomno dominantna bolest policističnih bubrega (često se razvija između 30. i 40. godine života; u prošlosti se ovaj tip zvao policistična bolest bubrega kod odraslih, ali deca takođe mogu da je razviju; ako jedan roditelj ima ovaj oblik bolesti, svako dete ima 50 odsto šanse da je dobije; ovaj oblik predstavlja većinu slučajeva policistične bolesti bubrega)
• autozomno recesivna bolest policističnih bubrega (ovaj tip je daleko ređi, a simptomi se često javljaju ubrzo nakon rođenja; ako oba roditelja nose gen za ovaj poremećaj, svako dete ima izuzetno visoku šansu da oboli).

Komplikacije policistične bolesti bubrega

Komplikacije povezane sa policističnom bolešću bubrega uključuju:

• visok krvni pritisak (jedna od najčešćih komplikacija, ako se ne leči može da izazove dalje oštećenje bubrega i poveća rizik od srčanih bolesti i moždanog udara)
• gubitak funkcije bubrega (ozbiljna komplikacija, a skoro polovina obolelih od ove bolesti ima prestanak rada bubrega do 60 godina)
• uremija (ometanje sposobnosti bubrega da odvaja otpadne materije što može da dovede do spreči stvaranje otpada do otkazivanja bubrega i potrebe dijalize ili transplantacije).
• hronični bol (čest simptom za osobe sa policističnom bolešću bubrega, uglavnom u leđima ili boku)
• rast cista u jetri (verovatnoća razvoja ciste na jetri kod nekoga sa policističnom bolešću bubrega povećava se sa godinama; ciste na jetri su kada se pojave uglavnom veće kod žena nego kod muškaraca)
• moždana aneurizma (judi sa policističnom bolešću bubrega imaju veći rizik od aneurizme, kao i opasnost od pucanja)
• komplikacije u trudnoći (preeklampsija)
• kardiovaskularni problemi (prolaps mitralne valvule – popuštanje zalistaka)
• problemi sa debelom crevom (divertikuloza).

Prevencija policistične bolesti bubrega

Ako imate policističnu bolest bubrega i razmišljate o tome da imate decu, trebalo bi se posavetovati sa genetičarima. Održavanje bubrega u što optimalnijem stanju sigurno će doprineti preveniranju problema i u trudnoći i inače sa bubrezima.

Jedan od najvažnijih načina na koji možemo da zaštitimo bubrege je dobra kontrola krvnog pritiska. Evo nekoliko saveta za održavanje krvnog pritiska pod kontrolom:

• uzimajte redovno propisanu terapiju za hipertenziju
• ograničite unos soli, a ishrana neka bude sa dosta voća, povrća i integralnih žitarica
• održavajte normalnu telesnu težinu
• prestanak pušenja
• redovna fizička aktivnost
• ograničite upotrebu alkohola.