Loše varenje često je rezultat pogrešne ishrane, stresa i fizičke neaktivnosti. Poremećaj varenja ili dispepsija je bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, koji osećamo kao peckanje ili težinu u stomaku. Obično se dešava tokom ili nakon jela. Kada je želudac „uspavan“ i varenje loše moguće je da se oseti sitost i ranije nego što se očekuje, javlja se nadutost, čovek je manje gladan, više podriguje, oseća mučninu, a nekad i povraća. Dešava se povremeno, nekoliko dana u nedelji, a neki ljudi svakodnevno imaju ovaj problem.
Saveti koji sprečavaju loše varenje ili olakšavaju problem
Loše varenje je uobičajena pojava. Jeste neprijatno, ali nije ozbiljno i obično može da se leči lekovima kod kuće, ali i uz pomoć nekih jednostavnih saveta, koji će sprečiti ili olakšati probleme sa varenjem.
1. Ne preskačite doručak
Doručak je najvažniji obrok, pa stoga – ne preskačite ga. Prvi obrok osiguraće dovoljno energije za dobar početak dana, a od namirnica izaberite one bogate vlaknima, jer vlakna pozitivno deluju na probavu. Ona upijaju vodu, bubre u crevima i tako povećavaju volumen stolice, pojačavaju peristaltiku creva i ubrzavaju njihovo pražnjenje, odnosno – sprečavaju zatvor. Kada hrana sporije prolazi kroz creva, povećava se odstranjivanje nekih štetnih sastojaka. Namirnice bogate vlaknima su povće, voće, integralne žitarice i mahunarke.
2. Važno je da se dobro sažvaće svaki zalogaj
Žvakanjem se rastvara hrana pa samim tim i lakše vari i mozgu šalje signal da ste siti. Tako se izbegava prejedanje. Žvakanje zalogaja podrazumeva dve aktivnosti – samo žvakanje, ali i paralelno disanje. Jedno od osnovnih pravila je da dobro žvaćemo, dugo žvaćemo svaki zalogaj i pri tome dišemo kroz nos. Unošenjem adekvatne količine kiseonika pospešuje se dalja apsorpcija hrane u telu. Žvakanje je proces kojim se dobro usitnjava hrana, a usitnjenost hrane je bitna jer će se time izbeći lučenje dodatne količine kiseline i enzima u želudac, koji su neophodni za razgradnju velikih komada hrane. Time se sprečavaju oštećenje želudačne sluznice i zidova želuca.
3. Obratite pažnju na to kada pijete vodu
Pola sata pre i sat vremena nakon obroka preporučljivo je da se ne pije voda ako želite da ubrzate metabolizam. Naime, voda razređuje probavne sokove, pa će i varenje zbog toga biti sporije. Topla voda, na primer, ubrzava rad creva i ublažava zatvor. Ispijanje čaše tople vode na prazan stomak svakog jutra poboljšava rad creva i smanjuje učestalost želudačnih problema kao što su nadutost, gasovi i zatvor, što je dokazano velikim brojem studija.
4. Pripazite šta jedete pre spavanja
Nemojte da jedete bar 3 sata pre odlaska u krevet. Dopustite da se želudac odmori zajedno sa ostatkom tela. Osim toga, teška hrana uveče može da poremeti san. Hrana, koju nikako ne bi trebalo da se jede pre spavanja je testenina, brza hrana i grickalice, slatkiši, pa čak i povrće. Naime, povrće poput luka i brokolija sadrži visoki procenat nerastvorljivih vlakana zbog kojih je čovek sit dugo vremena.
5. Nakon obroka je najbolja umjerena fizička aktivnost
Nakon obroka najbolje je prošetati se ili se baviti nekom drugom, umerenom fizičkom aktivnošću. Dugo i intenzivno vežbanje trebalo bi izbegavati jer na taj način može da se preusmeri energiju koja je potrebna za proces varenja. Naime, aktivnosti poput trčanja ili plivanja ometaju probavni sistem, koji apsorbuje hranjive materije iz unesene hrane. Stoga se preporučuje da se vežbanje ili intezivnija fizička aktivnost odloži bar dva sata nakon obroka.
6. Jedite raznoliku hranu
Ako stalno jedete istu hranu, varenje će postati usporeno, loše. Izbegavajte isključivo suvu hranu, a u ishranu uvrstite što više svežih namirnica, posebno voća i povrća. Voće i povrće su niskokalorične namirnice i sadrže vrlo male količine masnoća – izuzev avokada, kokosa i maslina. Pokušajte uz svaki glavni obrok da pojedete jednu porciju povrća, a voće može da bude međuobrok. Pri tome najbolje je da se biraju raznobojni plodovi, koji sadrže različite fitohemikalije sa raznovrsnim korisnim dejstvom za organizam.
