Smatra se da se danas 70 do 80 odsto proizvedenih antibiotika koristi u lečenju i očuvanju zdravlja (uzgoju) životinja Foto: Shutterstock
Antibiotici u mesu, mleku i jajima mogu kod najostljivije populacije da izazovu opasne alergijske reakcije koje se u najtežim slučajevima završavaju i fatalnim ishodom. U cilju održanja i što uspešnije proizvodnje, antibiotici se masovno koriste i pri uzgoju životinja čijim se mesom potom hrane ljudi. U isto vreme nekontrolisana upotreba antibiotika u humanoj medicini postaje sve veći globalni problem. Lekari upozoravaju da će se savremena medicina, ako se nastavi ovaj trend, vratiti jedan vek unazad.
Prema nekim procenama, nekontrolisana upotreba antibiotika u uzgoju stoke i živine u sledeće tri decenije stvoriće nove superbakterije opasne po zdravlje čoveka. Smatra se da se u Srbiji zbog upotrebe kontaminirane hrane, svake godine razboli oko 25.000 građana.
Antibiotici u mesu, mleku ili jajima mogu lako da pređu na ljude. Poseban problem je loša kontrola, jer mali proizvođači imaju mogućnost da prema ličnom nahođenju u veterinarskoj apoteci kupe antibiotike za goveda, svinje, živinu. Viša cena jaja na pijaci nije uvek i garancija da u tom jajetu nema tragova antibiotika.
– Upotreba antibiotika u preventivne svrhe kod životinja ima za posledicu pojave o kojima se danas vrlo često razgovara u stručnim i naučnim krugovima, a to je bakterijska rezistencija i ostaci (rezidue) antibiotika u hrani (mesu, mleku, jajima). Rezistencija bakterija na antibiotike vezuje se pre svega za neadekvatnu primenu antibiotika. Rezistentne bakterije mogu da se prenesu na ljude neposrednim kontaktom sa životinjama ili preko lanca hrane, na primer kontaminiranog mesa. Pojava rezistentnih sojeva bakterija na više različitih antibiotika sve veći je problem u humanoj medicini (bolničke infekcije), naročito kod osoba koja već imaju neka oboljenja (hronične nezarazne bolesti). Bakterijska rezistencija je, takođe, problem i u veterinarskoj medicini – kaže za portal eKlinika stručnjak za higijenu i tehnologiju mesa prof. dr Milan Baltić.
Kao primer neadekvatnog korišćenja antibiotika u uzgoju stoke i živine, stručnjaci navode primenu koja nije zasnovana na antibiogramu – proveri da li odabrani antibiotici deluju na uzročnike oboljenja. Nisu do kraja poštovana pravila o tome da se koristi najefikasniji antibiotik i da on bude pravilno doziran.
– Jedna od negativnih posledica upotrebe antibiotika je njihov nalaz u mesu, mleku, jajima budući da mogu da izazovu alergijske reakcije koje mogu da imaju i fatalan ishod. Alergijske reakcije su najopasnije kod imunokompromitovanih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica, dece – objašnjava prof. Baltić.
Sagovornik portala eKlinika naglašava da su antibiotici u upotrebi više od 80 godina i da su spasli od smrti desetine, ako ne i stotine hiljada ljudi. U isto vreme ova grupa lekova je značajno doprinela i lečenju životinja.
– Smatra se da se danas 70 do 80 odsto proizvedenih antibiotika koristi u lečenju i očuvanju zdravlja (uzgoju) životinja. Kod životinja su, dakle, antibiotici korišteni ne samo u terapijske već i u preventivne svrhe, pre svega za očuvanje zdravlja digestivnog sistema. Najveće količine antibiotika primenjuju se kod mladih jedinki (prasad, pilad, ribe) kao najosetljivije starosne kategorije gledano sa stanovišta razvitka digestivnog sistema. Ne sme se zanemariti ni upotreba antibiotika kod koka nosilja, s obzirom na uslove držanja i eksploataciju celog organizma. Nema sumnje da je preventivna upotreba antibiotika kod proizvodnih životinja doprinela i boljim proizvodnim rezultatima, odnosno većoj proizvodnji mesa, mleka i jaja – naglašava prof. Baltić.
Od 2022. godine u Evropskoj uniji i u Srbiji zabranjena je upotreba antibiotika u profilaktičke svrhe, pa se umesto njih koriste različite alternative kao što su prebiotici, probiotici, organske kiseline, fitobiotici , čija uloga je očuvanje eubioze u digestivnom traktu.
– Eubioza se može poboljšati i primenom biosigurnosnih mera na farmama kao što su gustina držanja, dezinfekcija, održavanje higijene, klimatizacija, ventilacija i slično. Primena antibiotika dozvoljena je kod životinja u terapijske svrhe, pri čemu se moraju poštovati principi dobre proizvođačke prakse i standardnih operativnih procedura, odnosno postupati u skladu sa preporukama o primeni izabranog antibiotika kod određene vrste životinje za dijagnostikovano oboljenje. Jedan od najvažnijih elemenata dobre prakse je poštovanje vremena karence, to jest vremena potrebnog da se antibiotik izluči iz organizma životinje, kako bi se izbeglo njegovo prisustvo u hrani – naglašava prof. Baltić.
Prof. Baltić objašnjava da pitanje primene antibiotika u drugim zemljama, kako razvijenim tako i u nerazvijenim i zemljama u razvoju, nije rešeno na identičan način.
– Pitanje bakterijske rezistencije i prisustva rezidua antibiotika u hrani zato ostaje otvoreno, odnosno predstavlja opasnost ne samo za domicilno stanovništvo, nego i za stanovnike celog sveta, budući da je promet hrane u svetu sve veći . S obzirom na stanje na tržištu veterinarskih lekova realno je očekivati prisustvo antibiotika u hrani animalnog porekla. Antibiotici se nelegalnim putevima mogu dobiti, pa tako i koristiti. Najčešće se nalaz antibiotika može očekivati kod malih poljoprivrednih proizvođača koji drže koke nosilje, zatim kod prasadi koja su tek zalučena, kod mesa brojlera (piladi), u mleku. Ovi proizvođači često su van domašaja inspekcijske veterinarske kontrole – ističe prof. Baltić.
Prema rečima prof. Milana Baltića u velikim sistemima proizvođači su kontrolisani od svoje veterinarske službe i veterinarske inspekcije. On dodaje da je nekontrolisana upotreba antibiotika u gajenju životinja uglavnom posledica neznanja, neobaveštenosti i slabog sankcionisanja ovakvih pojava.
-Uvozni proizvodi animalnog porekla su pod stalnom kontrolom graničnih veterinarskih inspektora, koji na osnovu uzetih uzoraka i rezultata analize ovlašćenih laboratorija dozvoljavaju ili ne dozvoljavaju uvoz. U slučaju nalaza bioloških i/ili hemijski opasnosti, pored toga što se ne dozvoljava uvoz takvog proizvoda, pokreće se i postupak uzbunjivanja kako bi se ista takva roba povukla iz prometa i u drugim zemljama. Istovetnost se dokazuje principom sledljivosti kojim se utvrđuje poreklo robe – precizira sagovornik portala eKlinika. Na koje se sve načine koriste antibiotici prof. Baltić objašnjava primerom iz prakse.
– U mestu blizu Beograda ribar je prodavao ribu koju je držao u plastičnom sudu sa vodom. Da bi sprečio rast bakterija na škrgama (to je jedno od mesta gde se najlakše oceni svežina ribe) u vodu je sipao antibiotik. Inspektor je na osnovu promene boje vode posumnjao da je nešto dodato u vodu. Uzeo je uzorak ribe i vode. Laboratorijski nalaz o prisustvu antibiotika bio je pozitivan – navod prof. Baltić.
Profesor Baltić objašnjava da se u stočarskoj proizvodnji povećanje proizvodnje mesa, mleka, jaja, ribe zasniva na većem broju proizvodnih životinja, genetskoj selekciji, optimizaciji ishrane, uslova gajenja, zaštiti zdravlja.
– Kad se govori o zaštiti zdravlja tada se misli na zaštitu zdravlja od zaraznih bolesti, posebno zoonoza, koje se provodi planskim programima mera koje definiše država, ali i o zaštiti od uzgojnih bolesti koje se daleko najčešće vezuju za bolesti digestivnog sistema. Samo zdrav digestivni sistem može da osigura dobre proizvodne rezultate. Zdrav digestivni trakt podrazumeva održavanje eubioze, odnosno uravnotežen odnos korisne i štetne mikrobiote u njemu – navodi prof. Baltić.
Poremećen odnos mikrobiote digestivnog trakta kod životinja posledica je niza različitih uzroka usled čega dolazi do različitih patoloških stanja koja se, ne odražavaju samo na zdravlje životinja, nego i na proizvodne rezultate (masu životinja, prirast, konverziju hrane, ekonomsku isplativost).
– Većina današnjih proizvodnih životinja, od kojih koristimo mesa, mleka, jaja, visoko su selekcionisane životinje koje ne bi mogle da opstanu bez čovekove pomoći. U svakoj fazi uzrasta i fiziološkog stanja (graviditet, laktacija) ove životinje imaju različite potrebe u ishrani i uslovima držanja i nege. To se posebno odnosi na mlade jedinke koje reaguju na stresne situacije kao što su odvajanje od majke, promena ambijenta, mešenje sa jedinkama iz drugog legla, nagle temperaturne promene, gustina naseljenosti, nepoštovanje pravila dobrobiti – objašnjava prof. Baltić.