Oštećenje zglobne hrskavice lako se dešava iako je reč o dosta tvrdom ali elastičnom tkivu, koje deluje kao jastuk između kostiju zglobova. Ljudi sa oštećenjem hrskavice obično doživljavaju bol u zglobovima, ukočenost i upalu (otok). Hrskavica je čvrsto, ali fleksibilno tkivo, koje pomaže u održavanju zglobova u dobrom radnom stanju, a zglob je područje gde se krajevi dve ili više kostiju spajaju. Na primer, koleno je zglob u kojem se spajaju potkolenica (golenica), butna kost (femur) i čašica kolena (patela).
Najčešći tip zgloba poznat je pod imenom sinovijalni zglob, koji omogućava mnogo pokreta. Sinovijalni zglobovi su koleno, lakat, kuk i skočni zglob. Kosti, koje se sastaju na sinovijalnim zglobovima prekrivene su tankim slojem hrskavice – zglobne hrskavice. Ona formira glatku, izdržljivu oblogu na kraju svake kosti u zglobu. Tečnost iz sinovijalnih zglobova podmazuje hrskavicu, omogućavajući suprotnim kostima da klize jedna preko druge, na primer, kada se koleno ili lakat savijaju — glatko i sa malim trenjem.
Zglobna hrskavica je jedna od dve vrste hrskavice koje se nalaze u zglobovima. Druga je poznata kao hrskavica meniskusa, koja takođe može da se nađe u kolenima i koja deluje tako da raspoređuje opterećenje između površina zglobne hrskavice.
Iako je zglobna hrskavica jaka i sposobna da podnese teška opterećenja i izdrži decenije upotrebe, može da se oštetiti povredom ili prekomernom upotrebom. Povrede zglobne hrskavice mogu biti posledica brojnih uzroka:
Oštećenje zglobne hrskavice najčešće se javlja u kolenu, ali može da zahvati i kuk, skočni zglob, rame i skočni zglob. U mnogim slučajevima, oštećenje je ograničeno na tanak sloj zglobne hrskavice na kraju kosti, i reč je o hondralnoj povredi ili hondralnom defektu. Povrede hondre obično ne zarastaju same od sebe, delimično zato što zglobna hrskavica nema snabdevanje krvlju, što podstiče zarastanje.
Oštećenje zglobne hrskavice može da izazove niz simptoma: