Krvni ugrušak u ruci potencijalno je opasno stanje koje u slučaju komplikacija zahteva hitnu medicinsku pomoć. Krvni ugrušak (tromb) može da zahvati bilo koji deo tela, ne samo noge nego i ruke. Povrede ruke, operacije, aplikacija venskog katetera neku su od faktori rizika koji mogu izazvati tromb. Duboka venska tromboza je posledica krvnog ugruška. Tromb se formira u jednoj ili više dubokih vena, najčešće u predelu potkolenica, karlice, bedara. U slučaju da se kasno otkrije, venska tromboza je ozbiljan problem, a najveća moguća komplikacija je plućna embolija. Duboka venska tromboza je bolest koja može zahvatiti i ruke, najčešće gornji deo ruku.
Druge dve vrste krvnih ugrušaka su površinski tromboflebitis i embolija. Površinski tromboflebitis je kombinaciju tromboze i flebitisa (upale) površinskih vena neposredno ispod kože. Embolije su krvni ugrušci koji mogu da putem krvotoka dospeju u druge delove tela. Na postojanje krvnog ugruška u ruci ne moraju uvek da ukažu simptomi. Procenjuje se da 33 do 60 0dsto osoba nema nikakve simptome, posebno u početnim fazama bolesti. Kod velike većine pacijenta simptomi se postepeno ispoljavaju u vidu bola i/ili grča u rukama. Koža na ruci zahvaćena promenama, može da poplavi ili postane crvena i topla na dodir. Krvni ugrušak u ruci prate bolovi u vratu i ramenu.
Utrnulost, osećaj peckanja i povišena temperatura neki su od simptoma koji su prisutni kod manjeg broja pacijenata. Rani znaci tromboze ruke mogu se i intenzivirati i biti praćeni bolom, otokom, grčevima. U najtežim slučajevima komplikacije zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Krvi ugrušak u ruci može biti primarne ili sekundarne prirode. Primarni je redak i uglavnom je posledica jakog fizičkog opterećenja ruke, zbog učestalog ponavljanja istih pokreta tokom veslanja ili dizanja tegova. Tromb tada zahvata, uglavnom, dominantnu ruku. Sekundarni krvni ugrušak u ruci učestaliji je oblik i čini 80 odsto slučajeva. Javlja se posle povrede ili operativnog zahvata. Sekundari vid tromba uočava se i posle ugradnje pejsmejkera, kod pacijenata sa tumorima, može biti posledica smanjene pokretnosti, trudnoće, stenoze (suženja) vena, trombocitoze.
U ovim slučajevima rizik od plućne embolije najizražajni je u toku nekoliko prvih dana posle traume ili operacije. U najvećem riziku su pacijenti koji dobijaju terapiju putem katetera, osobe koje boluju od karcinoma, nepokretni pacijenti. U riziku su i osobe koje su pretrpele ozbiljan prelom ruke, žene u drugom stanju ili neposredno posle porođaja, osobe koje već boluju od tromba.
U slučaju bilo kakvih simptoma, savet je da potražimo stručnu pomoć i na taj način sprečimo moguće komplikacije. Najčešći dijagnostički test kojim se potvrđuje tromboza je dupleks kolor dopler (dopler krvnih sudova). Ovo je neinvazivna ultrazvučna dijagnostička metoda koja pruža uvid u sliku zida krvnog suda i cirkulaciju. Na ovaj način mogu se uočiti naslage na zidu krvnog suda i moguća suženja krvnog suda. Dopler krvnih sudova daje uvid i u brzinu proticanja krvi i utvrđuje da li dovoljne količine krvi dospevaju do tkiva i organa. Moguće je da će biti potreban i CT grudnog koša.
Cilj lečenja jeste da se onemogući uvećanje krvnog ugruška i spreči da tromb stigne iz ruke u neki drugi deo tela. U terapiji se najčešće koriste lekovi kao što su antikoagulansi, koji umanjuju zgrušavanje krvi i tromba. Trombolitička terapija je primena lekova “trombolitika” ili razređivača tromba, koji imaju mogućnost da razlože krvni ugrušak i tako spreče blokadu krvi kroz vene i druge komplikacije.
Trombolitici se primenjuju u težim slučajevima. Nekim pacijentima će možda biti potrebna i mehanička trombektomija, to jest uklanjanje krvnog ugruška iz zatvorenog krvnog suda. Elevacija (podizanje) i kompresija ruke su dodatni tretmani. Elevacijom se smanjuje otok i bol, a kompresijom može da se poboljša protok krvi.
Posle nekoliko nedelja ili meseci od primene terapije telo će prirodno apsorbovati ugrušak. Sa rastvaranjem tromba umanjiće se i simptomi duboke venske tromboze i na kraju potpuno nestati. Poboljšanje može da se oseti u roku od nekoliko dana.
Većina pacijenta se oporavi od tromba u ruci u roku od nekoliko nedelja ili meseci, bez bilo kakvih komplikacija ili oštećenja. Oko 50 odsto pacijenata oseća hroničnu nelagodnost, a oko 15 odsto doživi posttrombotski sindrom, koji je se karakteriše dugotrajnim bolom i otokom. Posttrombotski sindrom je hronična venska insuficijencija koja nastaje zbog oštećenja vena.
Oko dva do četiri posto ljudi imaće kao komplikaciju bolesti oštećenje pluća – tromboembolijsku plućnu hipertenziju, koja se ispoljava simptomima kao što su otežano disanje, bolovi u grudima posebno tokom fizičke aktivnosti. I pored toga što su komplikacije retke neophodno je stalno praćenje stanja pacijenta.
Duboka venska tromboza je stanje koje nekada može zahtevati neodložnu lekarsku pomoć. Komplikacije se javljaju brzo i u roku od nekoliko dana, pa je praćenje stanja najbolja prevencija ovog stanja koje se, u najtežim slučajevima, može da završi i smrtnim ishodom.