Češće je mokrenje, rozikast urin, osećaj neprijatnosti. Bitno je da se promene otkriju u početnoj fazi kada je moguće izlečenje i kada maligne ćelije nisu ušle u mišiće Foto: Shutterstock/ Lična arhiva
Rak mokraćne bešike je sve učestalija bolest koja se određuje kao abnormalni rast ćelija u sluznici bešike. Ova teška bolest često je praćena simptomima koji se mogu pripisati većini uroloških oboljenja. Lekari skreću pažnju, da je bilo kakav znak nepravilnosti pri mokrenju razlog da posetimo urologa. Karcinom mokraćne bešike na samom početku bolesti nije praćen bolovima, pa zbog toga dobar deo pacijenata zatraži pomoć tek kada dođe do metastaza bolesti na kosti, pluća i druga tkiva i organe.
Nauka razlikuje tri tipa raka mokraćne bešike. Najčešće je, u skoro 90 odsto slučajeva, reč o urotelijalnom karcinomu, poznatom i kao karcinom tranzicijskog epitela, koji nastaje u ćelijama sluznice mokraćne bešike. Dosta ređi oblici su skvamocelularni karcinom koji se formira od skvamoznih ćelija u sluznici bešike i adenokarcinom koji se razvija u sluznici bešike iz žlezdanih ćelija. Rana dijagnostika je kao i kod svih karcinoma ključna za način i ishod lečenja.
– Hirurgija je zlatni standard u lečenju raka mokraćne bešike. Nažalost, dosta pacijenta dolazi kada hirurgija nije dovoljna i kada je došlo do metastaza. Ovi pacijenti se leče hemioterapijom, biološkom terapijom i imunoterapijom koja daje dobre rezultate. Imunoterapija se primenjuje kod uznapredovale maligne bolesti, kada su iscrpljeni hirurški modaliteti lečenja i kada se bolest potpuno razbuktala. Uspešan efekat hemioterapije nastoji da se održi imunoterapijom, koja je terapija lečenja metastatske bolesti karcinoma bešike. Karcinom bešike, koji je na nivou bešike isključivo se hirurški leči – kaže za portal eKlinika prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije.
Ukoliko je već došlo do bolest najbolje je da se dijagnoza postavi u ranom stadijumu (0/I) kada maligne ćelije nisu zahvate mišićno tkivo. Jedan broj karcinoma bešike otkrije se kada se maligne ćelije prošire u dublji sloj zida bešike, to je već mišićno invazivni stadijum. Nažalost, rak mokraćne bešike nekada se dijagnostikuje kada se proširi na okolne organe u metastatskom stadijumu.
– Maj je mesec posvećen karcinomu mokraćne bešike, a postoje terapije koje za dve godine produžavaju život pacijentima i to uz dobar kvalitet života. Te inovativne terapije, polako počinju da se primenjuju i kod karcinoma bešike. Za sada još nisu dostupne pacijentima o trošku države, ali očekujemo i da se to brzo promeni i da terapija održavanja dobrog efekta prethodnih oblika lečenja bude uskoro dostupna i za karcinom mokraćne bešike – naglašava prof. Džamić.
Prof. Džamić naziva rak bešike i „siročetom onkologije“, jer u poslednjih nekoliko decenija i pored velikog napretka medicine nije bilo mnogo pomaka kada je u pitanu lečenje raka bešike. U Srbiji se godišnje registruje oko 2.300 pacijenta koji imaju rak mokraćne bešike, a 900 osoba premine od ovog oblika karcinoma.
– Za karcinom mokraćne bešike nema još novog leka ili neke spektakularne terapije, ali ima značajnih pomaka kada su u pitanju mogućnosti lečenja. Ne smemo zaboraviti da smo u neka prošla vremena ove pacijente mogli samo da pošaljemo kući. Ovaj karcinom je na četvrtom mestu po učestalosti kod muškaraca i sedmi kod žena. Pojava krvi u urinu je znak da moramo da dođemo kad lekara. Poremećaj kvaliteta mokrenja, takođe, je simptom posle kojeg bi morali da dođemo kod urologa – precizira prof. dr Zoran Džamić.
Kada su u pitanju faktori rizika, prof. dr Džamić kaže da je teško sa 100 odsto preciznosti reći šta su sigurni faktori rizika za rak mokraćne bešike. Na primer, infekcije donjeg urinarnog trakta su jedan od faktora rizika, ali stručnjaci upozoravaju i da se skoro svaka druga žena lečila jednom u životu od ovih infekcija.
– Veća učestalost uočava se kod muškaraca, kod osoba kavkaskog tipa. Pacijenti su uglavnom stariji od 55 godina, ali ima i mlađih. Imali smo slučaj pacijenta od 18 godina sa invazivnim karcinomom mokraćne bešike. Donekle ulogu ima i genetika i urođene mane, ali nije baš tolika zastupljenost u porodičnoj anamnezi. Ovaj karcinom je dva puta češći kod pušača, uočava se i kod osoba koje su izložene delovanju određenih hemikalija, kod ljudi koji koriste neke lekove. Jedno je sigurno dokazano da su mnoge bolesti bubrega i bešike izazvane ograničenim unosom tečnosti – naglašava doktor.
Simptomi kao što su krv u urnu ili zamućena mokraća, često umeju da zavaraju, pa se bolest otkrije tek kada dođe do metastaza, kada 7 odsto pacijenta preživi pet godina.
– Češće je mokrenje, rozikast urin, osećaj neprijatnosti. Bitno je da se promene otkriju u početnoj fazi kada je moguće izlečenje i kada maligne ćelije nisu ušle u mišićno tkivo mokraćne bešike – objašnjava dr Džamić.
Kod pacijenata je prisutna mikroskopska ili makroskopska pojava krvi u urinu, uočava se, kako navodi prof. Džamić i totalna hematurija, kada je ceo mokraćni mlaz od početka mokrenja krvav.
– Moguće je da se i krv u mokraći javlja povremeno, u početnoj fazi nema bolova i ljudi ne idu kod lekara. Hronične infekcije urinarnog trakta, takođe su simptom na koji bi trebalo da obratimo pažnju. Moguća je i opstrukcija ili bol u nekom delu urinarnog trakta – precizira profesor.
Prof. dr Zoran Džamić navodi i statistiku iz Sjedinjenih Američkih Država, gde se ipak u 51 odsto slučajeva raka mokraćne bešike ne zna u kom stadijumu je dijagnostikovana bolest. Petogodišnje preživljavanje u svim stadijumima u Americi je 80 odsto, kod metastaza samo 7 odsto. Ukoliko se rak otkrije „in situ“ , kada promene nisu zahvatile mišićno tkivo, petogodišnje preživljavanje pacijenata u Americi je iznad 95 odsto. Kada je reč o Evropi, Srbija je na 10. mestu po broju novih slučajeva, što je neka sredina, objašnjava dr Džamić, ali i dodaje da je nažalost Srbija na četvrtom mestu kada je reč o broju smrtnih slučajeva.
Cistoskopija je pregled unutrašnjosti mokraćne bešike i uretre i jedan od načina da se otrije rak bešike. Dijagnoza i stadijum bolesti utvrđuju se i histopatološkim pregledom, kada stručnjaci uzorke tkiva ispituju u laboratoriji.
– Ultrazvuk pune bešike može da dijagnostikuje tumor manji od jednog centimetra, naši stručnjaci dobro rade ultrazvuk i mogu da uoče moguće promene – dodaje prof. dr Džamić.
Zamoli smo prof. Džamića i da prokomentariše najave vakcine protiv raka, koja bi kako predviđaju pojedini američki stručnjaci, trebalo da bude dostupna pacijentima do 2030. godine. Uz ogradu da ovo nije oblast kojom se detaljno bavi, prof. dr Džamić kaže da je prva vakcina protiv raka napravljena pre 130 godina, ali da nije donela željene rezultate.
– U uroonkologiji ne postoji vakcina za karcinom ni na eksperimentalnom nivou, barem ja nisam bio uključen u to eksperimentalne studije. Mislim da je to moguće, ali moraćemo još dugo da čekamo na neko ovakvo otkriće – kaže prof. dr Zoran Džamić.