Višak kilograma, posebno zbog telesne masnoće, može dovesti do zdravstvenih problema Foto Shutterstock
Gojaznost je hronična metabolička bolest, koja se generalno definiše indeksom telesne mase – BMI. Osobe čiji je BMI 30 i više smatraju se gojaznim. Višak kilograma, posebno zbog telesne masnoće, može dovesti do zdravstvenih problema. Skidanje kilograma može sprečiti, usporiti ili čak preokrenuti mnoge od njih.
Kada se masnoća nakuplja u ćelijama jetre, može da je ošteti, a zatim da dovede do stvaranja ožiljaka (stanje poznato kao ciroza) koji na kraju mogu potpuno da zatvore jetru. Simptomi se možda neće pojaviti dok se ne bude kasno. Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje bolest masne jetre, ali gojaznost je jedan od faktora rizika koji 2-3 puta povećava verovatnoću za nastanak ovog obojenja. Rana dijagnoza i lečenje mogu da pomognu da se promene na jetri povuku.
Prekomerna težina dodatno opterećuje zglobove i hrskavicu koja štiti krajeve kostiju, uzrokujući bol i ukočenost. Više telesne masti takođe izaziva više upale. Gubitak samo 5 odsto telesne težine smanjiće pritisak sa kukova, donjeg dela leđa i kolena. Vežbanje je nešto najbolje što možemo da uradimo ako imamo problem sa artritisom. Sa lekarom treba da se posavetujemo koje vežbe i u kojoj meri mogu da nam pomognu.
Neši geni sigurno imaju određeni uticaj, ali i ono što jedemo i koliko vežbamo takođe ima značaja. Nezdrava hrana može povećati našu težinu i nivo „lošeg” LDL holesterola i triglicerida. Gojaznost je glavni faktor rizika za srčane bolesti od kojih svake godine umire veliki broj ljudi. Hrana sa rastvorljivim vlaknima, kao što su ovas i druge cele žitarice, pasulj, jabuke, grožđe, jagode, patlidžane i bamije, pomoći će da snizimo holesterol, kao i da se zasitimo kako bismo unosili manje kalorija.
Salo na stomaku povezano je sa insulinskom rezistencijom, kada telo proizvodi insulin, ali ćelije ne mogu pravilno da ga iskoriste da izvuku glukozu iz krvi. Kod ljudi koji pate od gojaznosti oko 10 puta je veća verovatnoća da imaju visok šećer u krvi. Oko 9 od 10 ljudi koji dobiju dijabetes tipa 2 imaju prekomernu težinu. Ne postoji lek za dijabetes kada ga već imamo, ali gubitak težine može pomoći u smanjenju nivoa glukoze u krvi, a to dalje može da pomogne u sprečavanju komplikacija dijabetesa.
Nagomilana mokraćna kiselina u telu može da formira igličaste kristale zbog kojih bole zglobovi poput palca na nozi, skočnog zgloba ili kolena. Verovatnoća zapaljenja raste sa brojem kilograma, a može da bude povezana i sa insulinskom rezistencijom. Program mršavljenja deo je lečenja gihta kod ljudi sa gojaznošću. Ishrana koja je zdrava za srce i navike vežbanja mogu pomoći da se smanji nivo mokraćne kiseline, kao i telesna težina.
Gojaznost znači da naše srce mora jače da pumpa da bi krv dovela do svih naših ćelija, što opterećuje naše srce. Ta sila vrši pritisak na zidove arterija i može ih oštetiti, povećavajući rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Otprilike tri od četiri pacijenta sa visokim krvnim pritiskom imaju gojaznost. Lekar će nam verovatno preporučiti da što češće vežbamo 20-30 minuta, ograničimo unos soli na 1.500 miligrama dnevno i da ne pušimo. Čak i gubitak od 4,5 kilograma može smanjiti krvni pritisak.
Gojaznost – i dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol i zapaljenja s tim povezana – mogu da dovedu do toga da se arterije istroše i zbog toga očvrsnu, tako da njihovi zidovi umesto da budu elastični postaju čvrsti i slični cevima. Ova kombinacija stanja ponekad se naziva metabolički sindrom i može se lečiti. Uski sudovi ne mogu da dovedu dovoljno krvi do ćelija u našim organima i tkivima. Iako u početku možda nećete imati nikakve simptome, ova loša cirkulacija može na kraju dovesti do srčanog udara, srčane insuficijencije ili moždanog udara.
Visok krvni pritisak i dijabetes su dva najveća uzroka bolesti bubrega. Bubrezi filtriraju krv i pomažu u kontroli krvnog pritiska. Ali ne mogu da rade svoj posao kada su oštećeni zbog stanja povezanih sa gojaznošću. To može dovesti do opasnog nakupljanja otpadnih materija u našem organizmu.
Viši BMI može biti faktor rizika za opstruktivnu apneju u snu, sužavanje disajnih puteva tokom spavanja, što otežava disanje noću. Može da se desi da glasno hrčemo ili prestanemo da dišete nekoliko sekundi nekoliko puta u toku sna. Kada se to dogodi, nećemo imati miran san koji nam je potreban. Zbog toga možemo da osećamo umor i iznemoglost što dovodi do promene raspoloženja, remeti pamćenje i stvara srčane probleme kao što je atrijalna fibrilacija.
Buduće mame koje imaju prekomernu težinu imaju veću verovatnoću da dobiju gestacijski dijabetes i preeklampsiju, opasno visok krvni pritisak koji može naškoditi i njima i njihovoj bebi. Veća je šansa da će im biti potreban carski rez prilikom porođaja, kao i da bi beba mogla da se rodi prerano, da bude mrtvorođena ili da ima problema sa mozgom ili kičmenom moždinom. Trudnice treba da se savetuju sa svojim lekarom da bi svoju težinu držale pod kontrolom.
Kada odrasla osoba dobija na težini, bez obzira na to da li je to čini gojaznom ili ne, veća je verovatnoća da će dobiti neke vrste raka, uključujući rak dojke, kolorektalni, endometrijuma i bubrega. To može biti zato što masne ćelije proizvode hormone koji menjaju rast ćelija. Ili može biti da su navike koje dovode do povećanja telesne težine slične onima koje dovode do raka. Hranite se zdravo i budite aktivni da biste izbegli rak, bez obzira na vašu težinu.