Limfedem: Kako sanirati jak bol i otok posle operacije raka dojke i vađenja limfnih čvorova

Limfedem je posledica nagomilavanja limfe u međućelijskom prostoru različitih delova tela kada ona ne može da se odlije prirodnim putem. Tada dolazi do progresivnog otoka tkiva, najčešće jednog ili više ekstremiteta, glave, trupa ili genitalne regije. Takođe, limfedem je i jedna od najčešćih komplikacija operacija karcinoma dojke zbog dela intervencije u pazušnom prostoru, odnosno odstranjivanja limfnih čvorova.

Zašto je limfedem nakon operacije raka dojke česta pojava

Iskustva kažu da je veliki problem to što žene nakon operacije dojke nemaju dovoljno informacija o tome šta bi u postoperativnom oporavku trebalo da urade kako ne bi došlo do stvaranja limfedema. Uz veliku psihofizičku traumu kojoj su izložene, bol na samim mestima rezova na dojkama, dolaze i posledice odstranjivanja limfnih čvorova i žlezda ispod pazuha. Praktično, rehabilitacijom nakon intervencije na dojci moraju da se bave same, ali da to shvate ozbiljno.

Rečenica „to je normalno i trajaće“ samo trenutno zvuči umirujuće, ali nažalost često nije dovoljna. Tako su neke žene izložene velikom dodatnom bolu i stresu, uz dužu nefunkcionalnost. Sa druge strane, i same neke od očiglednih simptoma zanemare, „ostave za kasnije“ ili zaista misle da sve prođe, pa će i to. Međutim, ako do limfedema dođe, on postaje i ostaje hronično stanje, koje mora da se leči.

Šta se dešava kada se odstrane limfni čvorovi

– Kada se odstrane limfni čvorovi, može da se javi više problema. To je pre svega bol koji bi trebalo rešavati što pre i amplituda pokreta. Ona ponekad bude dosta ograničena i ne može da se reši samo protokolarnim vežbama. To često nije dovoljno jer, na primer, problemu poznatom kao aksilarni web sindrom ili cording mora da se pristupi ozbiljnije. Pacijentkinje ih opisuju kao žilice koje im se pojavljuju na rukama. Kada do toga dođe, neophodno je primeniti kombinaciju metoda: posebne vežbe istezanja, limfnu drenažu i kompresivnu terapiju – kaže u razgovoru za eKlinika portal Nenad Žujović, strukovni fizioterapeut specijalista i sertifikovani limfoterapeut.

Koje simptome ne treba zanamariti jer ukazuju na limfedem i šta nikako ne raditi

Limfna drenaža je specijalizovana terapijska tehnika koju mogu da izvode isključivo profesionalci, odnosno licencirani limfoterapeuti. Sagovornik našeg portala se usavršavao na najprestižnijoj svetskoj klinici (Földi clinic), koja se bavi problemima iz oblasti limfologije. Žujović ističe da bol nikako ne sme da se zanemari i objašnjava zašto su pacijentkinje sa resekcijom aksile i odstranjenim limfnim čvorovima posebno izložene riziku od limfedema:

– Velika je verovatnoća da se posle te intervencije doći do oticanja ruke ili limfedem, koji postaje hronični problem i nešto što ostaje za ceo život. Uz spomenuti bol treba obratiti pažnju i na pojavu otoka. Ako je prisutan, obavezno se javiti nadležnom lekaru koji će ih uputiti dalje. Postoje i dodatni faktori rizika povezani sa savetima koje pacijentkinje kojima su odstranjeni limfni čvorovi inače dobiju o aktivnostima koje ne smeju da rade. Ne sme se dizati ništa teže od tri kilograma, ne sme da se pegla ni da se kuva. Ako vi tri ili četiri sata u konstantno opterećujete neoporavljenu, osetljivu regiju istim pokretima i pritiscima, logično je očekivati preopterećenje. U sebi, svaka žena je svesna kada „pretera“, ona to oseća, i upravo zbog toga se siptomi ne smeju ignorisati.

Terapija limfedema i kako izabrati odgovarajući tip za limfedem posle operacije raka dojke

Kako se sprovođenjem limfne drenaže može baviti isključivo licencirani limfoteraput, izuzetno je značajno odabrati i stručno lice i vrstu drenaže, efikasne kod limfedema posle operacije raka dojke.

– Suštinski, postoji samo jedan tip limfne drenaže, a gde će biti primenjen zavisi od indikacije. Postoje četiri tipa klasifikacije limfedema, to su benigni/maligni, primarni/sekundarni, sa refluxom/bez refluxa i kombinovana/nekombinovana forma. Zlatni standard u lečenju limfedema je terapija koja se zasniva se na sprovođenju ručne limfne drenaže i kompletne kompresivne dekongestivne terapije. Takođe, tu je i sprovođenje odgovarajućih vežbi i mera lične higijene i nege kože. Trajanje terapije zavisi od same faze i tipa limfedema, ali i drugih faktora, odnosno komplikacija ukoliko su prisutne. Lekari često nemaju dovoljno informacija o ovom stanju pa se događa da pacijenti dugo lutaju dugo dok ne pronađu rešenje, koje je i jedino moguće. Posebno bi trebalo izbegavati limfne drenaže uz upotrebu ulja, jer je to pre vid masaže nego prava drenaža – objašnjava Nenad Žujović, strukovni fizioterapeut specijalista i sertifikovani limfoterapeut.

Koje su faze limfedema

Sagovornik našeg portala kaže da se u zavisnosti od patofiziologije nastanka kao, simptoma i dijagnostičkih procedura koje ih opisuju, mogu definisati 4 stadijuma limfedema:

– U nultoj fazi nema vidljivih otoka, prisutan je osećaj težine u nogama i osećaj zategnutosti kože. U ovom stadijumu preporučuje se izvođenje manuelne limfne drenaže. U fazi 1 već počinju vidljiviji otoci i a pozitivan je i piting test (udubljenje u tkivu nakon pritiska prstom, ostaje otisak a koža i tkivo se ne vraćaju u početno stanje). Elevacija, odnosno podizanje noge u lezećem položaju iznad nivoa srca obično redukuju otok i on ujutru nestane. Preporučuje se izvođenje ručne limfne drenaže i kompresivno bandažiranje specijalnim, kratkoelastičnim zavojima, kao i aerobni trening niskog inteziteta u skladu sa tipom lifedema.

Šta su „slonovske noge“

– Faza 2 je stanje kada otok ne prolazi sa odmorom i elevacijom. Počinje da se razvija fibroza. Tkivo je tvrdo i teže je izazvati otisak na tkivu nakon pritiska. Preporučuje se, kao i prethodnoj fazi, izvođenje ručne limfne drenaže i kompresivno bandažiranje specijalnim zavojima (nisu u pitanju klasični elastični zavoji ), aerobni trening, kao i druge mere profilakse i nege kože. Cilj je smanjenje fibroze i otoka, a nakon završetka terapije je obavezno korišćenje specijalnih kompresivnih čarapa i rukava. Poslednja faza je poznata kao „slonovske noge“ ili elefantijaza. Ovu fazu karakterišu još izraženiji i teži simptomi nego u fazi dva, gde je nemoguće izazvati otisak na tkivu nakon pritiska i u ovoj fazi može biti prisutan. Potrebno je više tretmana nego u prethodnim stadijumima – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal Nenad Žujović, limfoterapeut.