U nedavno objavljenoj studiji u naučnom časopisu „European Heart Journal“, naučnici su pomoću veštačke inteligencije, tj. algoritama mašinskog učenja i četiri fotografije ljudskog lica detektovali bolest koronarnih arterija.
Znate li kako dolazi do infarkta i angine pektoris ?
Ove arterije se nazivaju i srčani krvni sudovi, a njihova uloga jeste snabdevanje srčanog mišića kiseonikom i neophodnim nutrijentima. Prilikom nagomilavanja masnoća na unutrašnjem zidu krvnih sudova dolazi do njihovog sužavanja.
U zavisnosti od stepena suženja, tj. opstrukcije normalnog protoka krvi, mogu se razviti angnina pektoris ili akutni infarkt miokarda. Često to budu situacije kada se uspostavi dijagnoza oboljenja koronarnih arterija, a gore pomenuta metoda mogla bi da odigra važnu ulogu u ranoj proceni rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
U Srbiji svake godine preko 50 000 ljudi umre usled bolesti srca ili krvnih sudova.
Ilustracija različitih stadijuma ateroskleroze Foto: Shutterstock
Šta lekar čita sa fotografije?
Naučnoj zajednici je već poznato da određene promene na licu ukazuju na povećan rizik za javljanje kardiovaskularnih bolesti. Neke od njih su tanjenje kose i pojava sedih, bore, savijanje ušnih školjki, nakupljanje malih, žutih depoa holesterola ispod kože očnih kapaka, kao i sivi ili beli prsten holesterola i masnoća oko rožnjače.
Međutim, ljudskom oku je teško da predvidi i tačno odredi stepen pomenutog rizika na ovaj način. Iz tog razloga, istaživači su dobili ideju da iskoriste veštačku inteligenciju. U studiji, koja je trajala oko dve godine, bilo je uključeno skoro 6 000 pacijenata iz osam bolnica u Kini.
Za sada ništa ne može da zameni standardne preglede
Rezultati istraživanja ukazuju da bi uz dodatno unapređenje ovakve dijagnostike rizik mogao preciznije da se odredi i u zavisnosti od toga, uputi pacijenta na dalja ispitivanja, koja se danas koriste.
Ipak, za sada ova metoda nije spremna za široku upotrebu, neophodno je dodatno razviti algoritam, da ne bi dolazilo do lažno pozitivnih ili negativnih rezultata, ispitati kako će se pokazati kod drugih rasa, ali pozabaviti se i etičkim pitanjem privatnosti medicinske dokumentacije.
