Osim ako nije u ozbiljnoj fazi, većina ljudi sa dislipidemijom nije ni svesna da je ima Foto: Shutterstock
Dislipidemija je stanje koje se definiše kao visok ili nizak nivo lipida u krvi, odnosno odstupanje od referentnih vrednosti. Lipidi (masti) su značajna gradivna energetska jedinjenja neophodna našem telu za normalno odvijanje brojnih funkcija. U njih, pored ostalih, spadaju holesterol i trigliceridi.
Svega oko 5 odsto lipida se u našoj krvi nalazi u slobodnom obliku. Unosimo ih hranom, iz koje se procesom varenja sintetišu u organizmu, stvarajući energiju. Najvažniji oblici lipida su holesterol, trigliceridi, masne kiseline i fosfolipidi. Ukoliko se hranimo uravnoteženo i imamo zdrave životne navike, trebalo bi da se nivo lipida reguliše bez dodataka i suplemenata. Međutim, odstupanje od propisanih nivoa ukazuje na veliki broj oboljenja, od kojih su neka i najkarakterističnija za današnju svetsku populaciju.
Nekima, a to nije mali broj, ipak će biti potrebne redovne kontrole i lekovi da bi se sprečili veliki zdravstveni problemi koje dislipidemija, svaki abnormalni nivo lipida u krvi, može da izazove.
Iako ovaj termin opisuje širok spektar stanja, najčešći oblici dislipidemije su:
Kako su lipidi ili masti važna gradivna jedinjenja krvi koja obezbeđuju energiju svakoj ćeliji, jasna je njihova izuzetno važna uloga u telu. Lipidi u odnosu ulogu i rizike podrazumevaju:
Zdravi nivoi lipida u krvi prirodno variraju od osobe do osobe. Međutim, ljudi sa visokim nivoom LDL i triglicerida ili veoma niskim nivoom HDL holesterola obično imaju veći rizik od razvoja ateroskleroze. Do ateroskleroze dolazi kada se masne, tvrde naslage koje nazivamo plakovi nakupljaju i talože u krvnim sudovima, što otežava protok krvi.
S vremenom, plakovi ostaju nataloženi na zidovima krvnih sudova i uzrokuju prvenstveno velike probleme sa cirkulacijom. Posledično, može da dođe do ozbiljnih stanja kakva su srčani ili moždani udari, ali i do gojaznosti, dijabetesa i niza drugih bolesti.
Osim ako nije u ozbiljnoj fazi, većina ljudi sa dislipidemijom nije ni svesna da je ima. Lekar će obično dijagnostikovati dislipidemiju tokom rutinskih analiza krvne slike ili ciljanih testova zbog sumnje na neke druge bolesti. Teška ili nelečena dislipidemija može dovesti i do bolesti koronarnih ili perifernih arterija. Obe bolesti su potencijalno životno ugrožavajuće jer mogu da razultiraju srčanim i moždanim udarom. Uobičajeni simptomi ovih stanja su:
Ovi simptomi se mogu pogoršati tokom fizičke aktivnosti ili pojačanog stresa, ali i poboljšati se kada se odmaramo. Svako ko oseti jak bol u grudima, vrtoglavicu i nesvesticu ili probleme sa disanjem, obavezno treba da zatraži hitnu lekarsku pomoć.
Dislipidemija se na osnovu uzroka može kategorisati u dve vrste i to su:
Što se tiče faktora rizika za oba tipa dislipidemije, poznato je da ih ima više, a najčešći su: rizika uključuju:
Lečenje dislipidemije obično podrazumeva uzimanje lekova, kako bi se spustili, odnosno regulisali nivoi triglicerida i LDL holesterola. Međutim, terapije mogu da variraju, u zavisnosti od osnovnog uzroka dislipidemije i koji je stadijum. Visok holesterol se obično leči statinima, a ako oni ne uspeju u regulaciji nivoa, mogu se propisati dodatni lekovi. Promena načina života i suplementi uz konsultaciju sa stručnim licem umnogome će pomoći da se ravnoteža uspostavi.
Prirodni načini regulacije nivoa lipida uključuju:
Ljudi koji imaju tešku dislipidemiju, moraju da se pridržavaju propisanog terapijskog režima, uz zdravije životne navike.