Dijabetesno stopalo je najslikovitiji dokaz za povezanost između dijabetesa, ateroskleroze, oštećenja, zapušenja i posledične nekroze ne samo velikih već i malih krvnih sudova. Reč je i o jednoj od najozbiljnijih komplikacija dijabetesa.
Kako nastaje dijabetesno stopalo
U svetu se dijabetesno stopalo kao posledica, odnosno komplikacija dijabetesa u svetu leči u posebnim specijalizovanim centrima. Postoje brojna istraživanja, naučni radovi, kao i aplikacije za prevenciju i lečenje ovog problema.
– Dijabetes je bolest koja povećava rizik od mnogih komplikacija. Takve su i nepovratni deformiteti na ekstremitetima zahvaćeni ishemijskim promenama u kombinaciji sa dijabetičnom neuropatijom. Mogu da se jave u rukama, ali su najčešće pogođene noge. Šećerna bolest sama po sebi izaziva zapušenje velikih krvnih sudova, a kod osoba kod kojih se razvije problem poznat kao dijabetično ili dijabetesno stopalo, imamo i zapušenje malih krvnih sudova. Dolazi do deformacije nerava u stopalu koja „oživčavaju“ mišiće. Oni se takođe deformišu, a promene se i kosti. Menja se statika stopala i pravi sklonost ka ranama, povredama i teškom zarastanju, što je tipično za osobe sa dijabetesom – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Miodrag Ilić, vaskularni hirurg.
Zašto osobe sa dijabetesom ne osećaju promene koje upozoravaju na dijabetesno stopalo
Razlog je, kaže naš sagovornik, upravo spomenuta neuropatija. Zbog nje pacijenti sa dijabetesom nemaju dovoljno dobar osećaj za potkolenicu a naročito stopalo. Tako često ne primete da je došlo do neke promene, da im se napravilo zadebljanje ili žulj. Žulj se pretvori u ranu koja se inficira, a sve može da dovede do ishemije sa gangrenom.
Dr Miodrag Ilić navodi da nedostatak krvi u određenom delu tela, u ovom slučaju stopalu, dovodi odumiranja tkiva što rezultira nekrozom, pa suvom ili vlažnom gangrenom. Nekroza kod osoba obolelih od dijabetesa tako se često ubrza i pretvori u velike komplikacije, ponekad i sa fatalnim ishodom ukoliko se ne odreaguje na vreme.
Savet doktora: Kako prevenirati pojavu dijabetesnog stopala
Zbog svega toga je od velike važnosti da pacijenti koji boluju od dijabetesa sprovode adekvatnu higijenu stopala. Naime, nije dovoljno da se oslanjaju samo na osećaj ili neku senzaciju, ponavlja sagovornik eKlinika portala sa velikim iskustvom u rešavanju ovakvih stanja i napominje:
– Potrebno je svake večeri pažljivo pregledati stopalo i posebno voditi računa da im noga ne ozebe, odnosno da se ne smrzne. Moguće je da dođe do promrzlina a da osobe sa dijabetesom to uopšte ne osete. Iako zvuči neverovatno, u suprotnom slučaju kada osećaju veliku hladnoću i tražeći načine da se zagreju nastaju opekotine, koriste čak i šporet. Jednostavno, ne osećaju ni toplo ni hladno dovoljno za realnu procenu kao što to mogu drugi ljudi.
Još načina da osobe sa dijabetesom sačuvaju noge i stopala
Zato ovi pacijenti moraju, naglašava vaskularni hirurg, da „kao oči u glavi“ čuvaju od svih negativnih uticaja stopala, nožne prste i nokte.
– Treba nositi udobnu obuću odgovarajućeg broja. Poželjno je da bude sa đonom srednje čvrstoće, uz korišćenje uložaka koje će se menjati. U svetu postoje specijalni ulošci dizajnirani baš za dijabetesno stopalo. Nokte treba seći samo ravno. Takođe, nikako ne ići kod pedikira ako nokat uraste, pojavi se ili zagnoji zanoktica. Kada se to desi, treba ići kod hirurga, najbolje vaskularnog. Nisu retki slučajevi da se nokat nestručno iščupa. Napravi se rana koja ne zarasta, dođe do infekcije i kreću problemi – upozorava naš sagovornik.
Određivanje adekvatne terapije: Nije svaka rana na dijabetesnom stopalu za svaku terapiju
Čim se na stopalu osobe sa dijabetesom primeti bilo kakva ranica, adresa je bez čekanja vaskularni hirurg. Često je, prema rečima dr Miodraga Ilića, neophodno da se pored klasične obrade rane (previjanje, čišćenje, uzimanje brisa) napravi i angiografija, kako bi se ustanovio stadijum bolesti, ali i odredila najbolja terapija. Neke druge konzervativne metode lečenja poput hiperbarične oksigenacije u hiperbaričnoj komori mogu da pomognu, ali ih, prema njegovim rečima, nema mnogo svrhe raditi ako prethodno nije uspostavljena revaskularizacija stopala.
Takođe, napominje dr Ilić, nije svaka rana za taj tip terapije. Kako bi efekat bio što bolji, pre bilo koje terapije je potrebno uraditi odgovarajuću dijagnostiku, makar dopler krvnih sudova, a idealno angiografiju (klasičnu ili skenersku).
