ALS je bolest koja utiče na centralni nervni sistem tela, uglavnom na nervne ćelije u mozgu i kičmenu moždinu. Dugi niz godina istraživanja su pokazivala da omega-3 masne kiseline donose različite zdravstvene prednosti. Prethodne studije pokazuju da ove zdrave masti koje se nalaze u morskim plodovima i nekim biljkama mogu pomoći u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, degeneracije makule povezane sa uzrastom, metaboličkog sindroma, autoimunih bolesti i Alchajmerove bolesti. Sada su istraživači sa Univerziteta Harvard otkrili da ljudi sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS) – neizlečivom progresivnom neurološkom bolešću – koji jedu hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama mogu imati sporiji fizički pad i produženu stopu preživljavanja. Takođe su otkrili da je potrošačka omega-6 masna kiselina takođe povezana sa manjim rizikom od smrti među učesnicima studije.
Ova studija nedavno je objavljena u Neurology, medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju.
Šta je ALS
ALS – takođe poznata kao Lu Gerigova bolest – bolest je koja utiče na centralni nervni sistem tela, uglavnom na nervne ćelije u mozgu i kičmenu moždinu. Kako ALS utiče na neurone potrebne za kretanje, tokom vremena osoba gubi sposobnost da kontroliše pokrete nogu, ruku i lica. U ekstremnim slučajevima, ljudi sa ALS-om možda neće moći da govore ili jedu. Kako navode u ALS udruženju, „u populaciji od 100.000 ljudi, svake godine postoje dva nova slučaja ALS-a”. Većina ljudi koji razvijaju ALS starosti su između 40 i 70 godina, a češći je kod muškaraca.
Simptomi ALS-a su:
- slabost u stopalima, gležnjevima, rukama i/ili nogama
- otežano hodanje
- spoticanje i/ili padanje
- grčevi u rukama ili ramenima
- otežano gutanje
- nerazgovetan govor
- umor
- kognitivni problemi
Naučnici i dalje ne znaju tačno šta uzrokuje ALS, ali veruju da genetika i faktori rizika životne sredine mogu imati uticaj. Trenutno ne postoji lek za ALS, ali su dostupni neki tretmani koji mogu da pomognu u ublažavanju simptoma.
Prosečan životni vek za osobe sa ALS često je između 2 i 5 godina, a neki ljudi žive i duže.
ALS i ishrana
Kako kaže dr Kjetil Bjornevik, docent na predmetu epidemiologija i ishrana na Harvard T.H. Chan School of Public Health na Univerzitetu Harvard, i glavni autor ove studije, on i njegov istraživački tim odlučili su da prouče vezu između ishrane i ALS-a jer su bili zainteresovani da identifikuju promenljive faktore rizika za neurološke poremećaje, kao što su faktori ishrane.
– Ranije smo sproveli studije koje su pokazale da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, posebno alfa-linolenskom kiselinom, može smanjiti rizik od razvoja ALS-a – rekao je dr Bjornevik za Medical News Today (MNT) i dodao:
– Zbog toga smo bili zainteresovani da ispitamo da li je ishrana bogata ovim masnim kiselinama takođe povezana sa sporijim napredovanjem bolesti kod osoba sa već dijagnostikovanim ALS-om.
Ovo nije prvi put da istraživači ispituju efekat esencijalnih masnih kiselina na ALS. Studija iz 2017. godine otkrila je da je ravnoteža omega-3 i omega-6 masnih kiselina važna za očuvanje funkcije motornih neurona kod ALS-a.
I istraživanje objavljeno u 2019. navodi da se omega-3 masne kiseline mogu koristiti za proizvodnju lekova za lečenje neurodegenerativnih poremećaja.
Ispitivanje omega-3 masnih kiselina i ALS
U ovoj studiji, dr Bjornevik i njegov tim regrutovali su 449 ljudi prosečne starosti od 58 godina koji imaju ALS. Učesnici studije praćeni su tokom 18 meseci. Za to vreme preminulo je 126 ili 28 odsto učesnika.
Naučnici su ispitali nivoe omega-3 masnih kiselina u krvi svakog učesnika. Svi učesnici dobili su ocene za 12 fizičkih funkcija – uključujući gutanje, žvakanje i govor – između nula i 48, pri čemu su viši rezultati jednaki boljoj funkciji.
Nakon analize, naučnici su otkrili da su učesnici sa najvećom količinom omega-3 masne kiseline tipa alfa-linolenska kiselina imali prosečan rezultat od 38,3 na početku studije. Oni sa najmanjim iznosom imali su prosečnu ocenu 37,6. Pored toga, istraživački tim otkrio je da se samo 21 od 126 smrtnih slučajeva dogodio u grupi sa najviše alfa-linolenske kiseline u organizmu, u poređenju sa 37 smrtnih slučajeva koji su se desili u grupi sa najnižom količinom omega-3 masnih kiselina.
Nakon usklađivanja na osnovu starosti, pola i etničke pripadnosti, dr Bjornevik i njegov tim izvestili su da su učesnici studije sa najvećom količinom alfa-linolenske kiseline imali 50 odsto manji rizik od smrti tokom studije, u poređenju sa onima u grupi sa najnižom količinom.
– Naši nalazi navode na to da specifične omega-3 masne kiseline, kao što je alfa-linolenska kiselina, mogu imati povoljan efekat na ljude sa ALS-om. Međutim, randomizovana klinička ispitivanja neophodna su da bi se utvrdilo da li je suplementacija ovom masnom kiselinom korisna – upozorio je dr Bjornevik.
Mogu li omega-6 masne kiseline da pomognu
Takođe tokom studije, istraživački tim je povezao omega-6 masnu kiselinu zvanu linolna kiselina sa nižim rizikom od smrti tokom vremenskog okvira studije.
– Linolna kiselina, omega-6 masna kiselina povezana sa manjim rizikom od smrti u našoj studiji, takođe je esencijalna masna kiselina koja može da se unese samo ishranom. Međutim, manje je jasno da li i kako ova masna kiselina ima blagotvorne efekte kod ljudi sa ALS-om. Naš članak se prvenstveno fokusirao na omega-3 masne kiseline, jer su naše prethodne studije otkrile da su ove masne kiseline povezane sa smanjenim rizikom od razvoja ALS-a – objasnio je dr Bjornevik.
Oprezni optimizam
Dr Stephen Johnson, specijalista za neuromišićne bolesti na Mayo Clinic, govorio je o ovoj studiji za MNT:
– Uvek se nadam sledećem otkriću koje bi moglo da uspori, zaustavi ili čak preokrene napredovanje ALS bolesti, tako da sam čitao članak sa velikim interesovanjem i opreznim optimizmom – prokomentarisao je on i dodao:
– Rezultati studije su intrigantni i otvaraju put dodatnim studijama, koje moraju da se sprovedu kako bi se definitivnije odgovorilo na pitanje: Da li određene masne kiseline usporavaju napredovanje bolesti ALS i produžavaju život? Trenutno imamo ono što ih povezuje i to moramo da istražimo i potvrdimo kako bismo bolje utvrdili da li se povezanost može reprodukovati u kontekstu čvršće naučne studije.
–‚Ovo ispitivanje bi, pored merenja dugovečnosti i funkcije učesnika, trebalo da obrati posebnu pažnju na ishranu učesnika, lekove/suplemente i sve potencijalne zbunjujuće faktore. Međutim, verovatno će prvo morati da se održi kliničko ispitivanje faze 1 – dodao je on.
– Preduzimanjem ovih sledećih koraka, baš kao što bismo uradili sa bilo kojim farmaceutskim lekovima, možemo utvrditi da li je povezanost više od obične asocijacije i da li određene dijetetske suplemente masnih kiselina treba dodati standardu nege za osobe sa ALS-om – zaključio je dr. Johnson.
Šta su masne kiseline
Omega-3 i omega-6 su dve kategorije esencijalnih masnih kiselina. Kao što naziv govori, esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilno funkcionisanje tela. Međutim, telo ne može da proizvodi esencijalne masne kiseline, zbog čega je neophodno da ih unosimo hranom. Telo koristi esencijalne masne kiseline za:
- pravljenje hormona
- pomoć u regulisanju genetske funkcije
- izgradnju ćelijskih membrana
- podržavanje pravilne funkcije štitne žlezde i nadbubrežne žlezde
- održavanje centralnog nervnog sistema zdravim
- regulaciju zapaljenja i imuni odgovor
- balansiranje zgrušavanja krvi
- zdravu kosu i kožu
Izvori masnih kiselina u ishrani
Namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama uključuju:
- masne ribe, poput sardina i lososa
- određena ulja, uključujući jetru bakalara, laneno seme i soju
- jaja
- čia semenke
- orahe
- tofu
A namirnice za dobijanje omega-6 masnih kiselina su:
- određena ulja, uključujući repicu, soju, kukuruz, šafranik i suncokret
- soja
- pinjoli
- određeni orašasti plodovi, uključujući bademe, lešnike i orahe
