Umereno sunčanje uz sve mere predostrožnosti, ali i izbegavanje sunčevih zraka u periodu od 10 do 17 časova kada su najviši UV indeksi, može da bude od koristi i zdravim osobama i onima koji pate od nekog oblika kožnog oboljenja. Posle umerenog i dobro doziranog izlaganja suncu kod atopijskog dermatitisa i gljivičnih bolesti kože došlo je do poboljšanja stanja kod 80 odsto pacijenata, a kod psorijaze u 40 odsto slučajeva, navode neka istraživanja. I pored svih dobrobiti umereno sunčanje se ne savetuje svima.
Sunčanje i atopijski dermatitis
Sunčanje je jedan od odličnih načina da obezbedimo organizmu vitamin D. Dovoljno je svega nekoliko minuta dnevno, nije potreban višesatni boravak na suncu. Opekotine možemo da zadobijemo i po oblačnom danu, jer kroz oblake prolazi čak 80 odsto sunčevih zraka. Dermatolozi naglašavaju da su oštećenja prouzrokovana UV zracima kumulativna. To znači, da se sva izlaganja suncu tokom života sabiraju i na kraju rezultiraju povećanjem rizika od razvoja malignih tumora kože u srednjem životnom dobu. Utvrđeno je da samo jedna opekotina praćena pojavom mehurova u detinjstvu ili adolescenciji udvostručava rizik za pojavu melanoma, najmalignijeg tumora kože.
Sve ovo potvrđuje za portal eKlinika i dr sc. med. dermatovenerolog Jasmina Kozarev, koja kaže da je umereno i u pravo vreme izlaganje sunčevim zracima korisno, ali i upozorava da je preterana ekspozicija u doba dana kada su najviši UV indeksi apsolutno štetna.
– Umereno osunčavanje je lekovito zbog pozitivnih efekata na konverziju vitamina D kao i pozitivnog dejstva na prirodni mikrobiom kože. Atopijski dermatitis je jedna od imunoloških bolesti kože koja je u velikom procentu obolelih praćena deficijencijom vitamina D i poremećajem mikrobioma kože na račun povećanja prisustva bakterija iz grupe stafilokoka, koje pokreću imunološki mehanizam hiperosetljivosti, sličan onom koji nastaje kod preosetljivosti na hranu ili alergene spoljašnje sredine, na primer, polene, grinje, prašinu, životinjsku dlaku i plesni – objašnjava dr Kozarev.
Kojim pacijentima se ne preporučuje intenzivno sunčanje?
Kada su u pitanju bolesti kože i kupanje na javnim kupalištima lekari svima savetuju dodati obzir.
– Potrebno je izbegavati kontakt sa vodom koja je kontaminirana mikroorganizmima za sva stanja kože kod kojih je površina kože ogoljena usled povreda ili nekih drugih hroničnih oštećenja, gde je skinut zaštitni sloj kože ili je oštećenje u dubljim partijama kože. Ekscesivna insolacija remeti i lokalni imunološki odgovor ali i povećava hipersenzitivnost kože. Zato se intenzivno osunčavanje ne preporučuje osobama sa autoimunim bolestima, sistemskim lupusom, sklerodermijom, osipima provociranim svetlom. Kod osoba koje imaju akne, kao posledica osunčavanja dolazi do zadebljavanja orožalog sloja kože, stvaranjem keratinskih naslaga na izvodnim kanalima lojnih žlezda, što posledično stimuliše sekreciju lojnica i vodi pogoršavanju akni – precizira dr Kozarev.
Mrtvo more i psorijaza
Morska voda sadrži natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum, silicijum. Stručnjaci navode i da kada se kupamo u moru morska voda prodire u kožu, zbog čega je moguće delovanje svih ovih minerala u tragovima.
– Morska voda je bogata mineralima i posebno smatramo korisnom vode koje sadrže visoke koncentracije magnezijuma, mineral koji deluje protiv upalno, kao što je voda Mrtvog mora. U sadejstvu sa umerenom insolacijom, postoje značajni pozitivni efekti kod osoba sa psorijazom – naglašava dr Kozarev.
Doktorka objašnjava i da je psorijaza hronična bolest koja se uz sve terapijske mere može kontrolisati, ali ne i u potpunosti izlečiti.
– Zato je i informisanost o promeni životnog stila, ishrane, suplementaciji, osunčavanju deo dermatološkog tretmana, a ne samo savet za primenu određenih medikamenata. Današnji pristup je individualan i baziran na jasnim dokazima o efikasnosti tretmana – kaže dr Jasmina Kozarev.
Sunčanje se zato savetuje do granice eritemske doze
Sagovornica portala eKlinika ističe da svi moramo da pazimo da ne dobijemo opekotine posle sunčanja.
– Posebno kod obolelih sa psorijazom, uvođenje kože u novo stanje zapaljenja odlaže terapijski rezultat. Sunčanje se zato savetuje do granice eritemske doze, koja se polako pomera u skladu sa promenom boje kože i stepenom kumulativne insolacije. Kreme sa fotoprotektivnim faktorom moraju da budu bez iritirajućih i toksičnih supstanci, u odgovarajućim podlogama koje neće narušiti barijeru kože niti je isušiti odnosno delovati okluzivno – navodi dr Kozarev.
Minimalna eritemska doza određuje se kao vreme u sekundama potrebno da se na koži određenog tipa, koja nije zaštićena pojavi crvenilo, koji je postojano i u sledeća 24 sata.
Nije dovoljna jedino dobra krema za kožu
Zbog potrebe da se smanji količina hemikalija u preparatima, dr Kozarev kaže da je uvek prvi savet korišćenje preparata sa mineralnim filtrima u emolijentim i fluidnim podlogama.
– Ne treba zaboraviti da primena preparata sa fotozaštitom odlaže pojavu eritema na koži. Postoji, međutim, dejstvo UV zraka u tom periodu ako se ne radi o ekranskim filterima. Savet je da se ne oslanjate samo na primenu zaštitne kreme nego da primenite i druge načine fizičke zaštite kože adekvatnom garderobom. Poseban segment zaštite predstavlja odgovarajuća ishrana, bogata prirodnim antioksidansima koja sprečava ekstremno stvaranje slobodnih radikala u koži i time smanjuje zapaljenske i druge štetne efekte UV zraka – zaključuje dr Jasmina Kozarev.
