Rak debelog creva nije više bolest koja pogađa uglavnom starije osobe. Ova bolest je sve češća i u mlađem životnom dobu, pa stručnjaci preporučuju da prvi kolonoskopski pregled uradimo posle 45. godine. U slučaju prosečnog rizika od razvoja kolorektalnog karcinoma ranije se savetovalo da se podvrgnemo kolonoskopiji kada napunimo 50 godina. Rak debelog creva je bolest koja se, uz savremenu terapiju može dobro kontrolisati i lečiti, ali samo ako se otkrije na vreme.
Rak debelog creva sve zastupljeniji i kod mlađih osoba
U maju 2021. godine Radna grupa za preventivne usluge SAD (U.S. Preventive Services Task Force) ažurirala je smernice i preporučila da se prva kolonoskopija uradi posle 45 godina. Osobama koje imaju porodično opterećenje ovaj preventivni pregled savetuje se i pre 45 godina.
– Sve više je kolorektalnog karcinoma kod mladih ljudi. Kod osoba mlađih od 50 godina bolest je nažalost i smrtonosnija. Žene imaju veći rizik da dobiju ovaj oblik karcinoma u mlađem životnom dobu – kaže dr Mark Lewis iz bolnice Intermountain Healthcare Utah.
Drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji
Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji. Svake godine od ovog raka razboli se oko 4.500, a umre više od 3.000 pacijenata. Ovo je široko rasprostranjen tumor i u razvijenim i bogatim društvima. Doktori upozoravaju da se uočava silazna kriva kada je u pitanju kolorektalni karcinom osoba starijih od 50 godina, i suprotno uzlazna kriva kada se radi o ljudima mlađim od 50 godina.
– U praksi prosečna starost pacijenata sa rakom gastrointestinalnog trakta je 68 godina. Uočava se da je i pored toga jedna od sedam osoba sa kolorektalnim karcinomom mlada osoba. Bolest je rasprostranjenije više među mlađim ženama nego mlađim muškaraca – kaže dr Luis.
Koje osobe češće imaju rak debelog creva
Nisu do kraja poznati uzroci nastanka raka debelog creva, stručnjaci veruju da u razvoju ove bolesti značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine uz sadejstvo pušenja, gojaznosti, sedelačkog načina života, upotrebe alkohola. Uočava se da je rakom debelog creva pogođeno više osoba koje su konzumirale industrijsku i masnu hranu, mesne prerađevine.
Bolest se češće javlja kod osoba koje koriste namirnice sa malo biljnih vlakana, kod onih koji imaju bakterije ili neki oblik upale. U najranijoj fazi bolesti, kada su najveće šanse za izlečenje, većina osoba nema primetne tegobe. Stručnjaci navode da je bitno da reagujemo na bilo šta što nije uobičajeno za naš gastrointestinalni trakt.
Da li je krv u stolici siguran znak raka debelog creva?
Mogući znaci i simptomi raka debelog creva su dugotrajna promena u tempu i načinu pražnjenja creva kao što su dijareja, zatvor ili drugačija konzistencija stolice. Krv u izmetu (rektalno krvarenje) je znak da moramo da se javimo lekaru, mogući su i bolovi u stomaku, nelagodnost, grčevi, gasovi, nadimanje. Pacijenti se žale na osećaj nepotpunog pražnjenja creva, slabost, umor. Javlja se i neobjašnjivi gubitak telesne težine. Stručnjaci nas opominju da nismo nikada premladi da dobijemo ovu tešku bolest.
U slučaju da primetimo neki od ovih simptoma i znakova bolesti to nikako ne znači da odmah imamo rak debelog creva. Krv u stolici može da bude posledica pucanja hemoroida ili ginekoloških problema.
Kako se radi kolonoskopija?
Ukoliko imamo u porodici bliskog rođaka sa rakom debelog creva, potrebno je da ranije uradimo preventivne preglede. Predlog je da ako se neko od naših bližnjih bori sa ovim karcinomom, pregled uradimo 10 godina ranije u odnosu na vreme kada je naš rođak dobio dijagnozu raka.
Kolonoskopija je dijagnostička procedura koja može da „uhvati rak“ u zametku. Kolonoskopiju radi stručnjak fleksibilnim instrumentom, promera do 10 milimetara (u zavisnosti od tipa instrumenta), koji se uvodi kroz anus laganim potiskivanjem. Ovim instrumentom lekar pregleda čitavu dužinu debelog creva, do prelaza u tanko crevo.
Stručnjaci objašnjavaju da se se kolonoskop kroz analni kanal uvodi u debelo crevo. Ubacivanjem vazduha crevo se širi i omogućava prolazak aparata i vizuelizacija sluznice. Sam čin ubacivanja vazduha i prolaska aparata, zbog anatomskog izgleda creva može biti neprijatan i bolan. Zato se sve ćešće pregled izvodi u sedoanalgeziji. Ukoliko primeti promene na sluzokoži debelog creva, lekar uzima uzorak tkiva koje se šalje na patohistološku analizu kako bi se postavila dijagnoza.
Kako sprečiti rak debelog creva?
Zdrava i dobro izbalansirana ishrana sa dovoljnim količinama voća, povrća, žitarica od celog zrna dobar je način da sprečimo bolest. Potrebno je ograničiti unos alkohola, izbegavati pušenje, konzumirati manje crvenog mesa i brze hrane.
Savet je da se osobe sa manjkom kalcijuma i vitamina D, u dogovoru sa stručnjakom, koriste suplemente. Studije pokazuju da ovaj mineral i vitamin mogu da smanje rizik od razvoja raka debelog creva.
