Transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom visoke definicije (HD C-tDCS) korišćena je u najnovijoj studiji, a cilj su joj bili specifični regioni mozga na koje utiče smanjen protok krvi. Početni rezultati pokazali obećavajuće rezultate, sa srednjim spasavanjem od 66 odsto ugroženog moždanog tkiva koje okružuje jezgro moždanog udara kod pacijenata koji primaju HD C-tDCS.
Studija o efikasnosti precizne električne stimulacije mozga
Nova studija, objavljena u JAMA Network Open, istraživala je potencijal katodne transkranijalne jednosmerne stimulacije visoke definicije (HD C-tDCS) kao novog terapijskog pristupa za akutni ishemijski moždani udar.
Akutni ishemijski moždani udar karakteriše ugrušak koji ometa protok krvi do određenog regiona mozga i jedan je od najčešćih oblika moždanog udara, koji čini oko 87 odsto svih slučajeva moždanog udara.
Zbog vremena početka događaja, mnogi pojedinci ne ispunjavaju uslove za primarne tretmane koji se trenutno nude za akutni ishemijski moždani udar, koji uključuju lekove za rastvaranje ugrušaka i uređaj koji se koristi za fizičko izdvajanje ugrušaka iz krvotoka. Na primer, neki tretmani, kao što je tkivni aktivator plazminogena (tPA), obično se primenjuju u roku od 3 do 4,5 sata nakon pojave moždanog udara, ali mnogi ljudi ne stignu u bolnicu u tako kratkom vremenskom periodu. Štaviše, među onima koji se kvalifikuju za ove tretmane, samo oko 20–30 odsto dostigne stanje bez invaliditeta 3 meseca nakon moždanog udara.
Stimulacija područja mozga pogođenim moždanim udarom
Ova tehnika uključuje pozicioniranje serije elektroda na skalp kako bi se primenila blaga inhibiciona električna struja u region mozga pogođen smanjenim protokom krvi. Iako je ova neinvazivna metoda stimulacije ranije korišćena za lečenje specifičnih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja, istraživači su primetili da električne struje utiču na protok krvi u mozgu.
Na osnovu ovog zapažanja, naučnici su pretpostavili da HD C-tDCS može potencijalno poboljšati cirkulaciju krvi u područjima mozga pogođenim moždanim udarom i zaštititi ranjivo moždano tkivo, nazvano penumbra, od nepovratnih oštećenja.
Početna faza studije uključivala je kohortu od 10 pojedinaca koji su doživeli akutni moždani udar i koji su ili zatražili hitnu medicinsku pomoć u odeljenju hitne pomoći ili su primljeni na neuro-intenzivnu negu i odeljenje za moždani udar. Smatralo se da ovi učesnici ne ispunjavaju uslove za postojeće tretmane i da su primljeni u roku od 24 sata od početka moždanog udara.
Od 10 pacijenata, sedam je nasumično raspoređeno da primaju aktivni HD C-tDCS tretman, dok su preostala tri dobila simulirani ili „lažni” oblik stimulacije. Korišćenjem hemodinamskih skeniranja mozga, koji se obično daju pacijentima sa akutnim moždanim udarom po njihovom dolasku, istraživači su precizno identifikovali region moždanog udara koji je pokazao smanjen protok krvi, a zatim su usmerili HD C-tDCS tretman na tu specifičnu oblast.
Primena HD C-tDCS omogućila je istraživačima da fino podese električno polje i koncentrišu ga isključivo na ovu specifičnu oblast, poboljšavajući njegovu efikasnost.
Tokom početne faze studije, prva grupa pacijenata, koju su činile tri osobe u grupi za lečenje i jedna osoba u lažnoj grupi, podvrgnuta je 20-minutnoj sesiji stimulacije u dozi od 1 miliampera. Za preostale pacijente, doza stimulacije je povećana na 2 miliampera i primenjena u trajanju od 20 minuta.
Tretman pogodan za hitne slučajeve
Istraživači su uspeli da efikasno primenjuju tretman u hitnim uslovima, a pacijenti su pokazali dobru toleranciju na proceduru.
Među pacijentima koji su primili HD C-tDCS, došlo je do srednjeg procenta spasavanja penumbre od 66 odsto, što se odnosi na ugroženo moždano tkivo koje okružuje jezgro moždanog udara, u prva 24 sata nakon moždanog udara.
Nasuprot tome, kod kontrolne grupe nije zabeležen spas penumbre, što ukazuje na oštar kontrast u ishodima.
Hemodinamski pregledi mozga sprovedeni ubrzo nakon tretmana otkrili su poboljšan protok krvi kod pacijenata koji su primali HD C-tDCS, sa većim poboljšanjima primećenim kod onih koji su primili dozu od 2 miliampera u poređenju sa 1 miliamperom.
Nasuprot tome, kontrolna grupa je pokazala pad protoka krvi. Ovo je značajan nalaz, jer sugeriše potencijalno istinski biološki uticaj tretmana.
Naučnici planiraju buduću studiju u kojoj bi trebalo da učestvuje više institucija, uključujući Johns Hopkins, Duke University i University of Pennsylvania, kako bi prikupili dodatne podatke o bezbednosti i efikasnosti lečenja.
Alternativni tretman sa potencijalom
Dr Nishant Mishra, specijalista neurologije u Yale New Haven Hospital i docent na Yale School of Medicine, koji nije bio uključen u ovo istraživanje, objasnio je pozadinu za Medical News Today (MNT):
– Ishemični moždani udar ozbiljna je bolest širom sveta i samo dve intervencije – trombolitička i endovaskularna rekanalizacija – trenutno su odobrene za upotrebu u rutinskoj kliničkoj praksi. Nažalost, mnogi pacijenti ne ispunjavaju uslove za ove intervencije – rekao je i dodao:
– Na osnovu podataka iz studija na životinjama, autori pretpostavljaju da katodna transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom može da pruži neuroprotektivni efekat kod pacijenata sa ishemijskim moždanim tkivom u riziku od infarkta.
– Veruje se da je neuroprotektivni efekat posledica inhibitornog efekta struje na ekscitotoksične, inflamatorne i apoptotičke puteve nakon moždanog udara i kroz njen vazodilatatorni efekat na kolateralnu perfuziju – objasnio je dr Mishra.
Dr Adi Iyer, neurohirurg i interventni neuroradiolog u Providence Saint John’s Health Center u Santa Moniki, Kalifornija, koji takođe nije bio uključen u studiju, rekao je za MNT da je „ovo veoma uzbudljiv rad na minimiziranju oštećenja moždanog tkiva tokom akutnog ishemijskog moždanog udara”.
– Generalno, kada pacijent doživi moždani udar, krvni ugrušak se zaglavi u jednoj od glavnih arterija mozga, što rezultira time da veliki deo moždanog tkiva može biti nepovratno oštećen. Iako postoji napredak u novim terapijama za uklanjanje krvnih ugrušaka u mozgu pomoću katetera i žica, često postoje kašnjenja u izvođenju ove procedure, a neki pacijenti možda čak nisu ni kandidati za ovo – rekao je dr Adi Iyer.
Implikacije za buduću negu pacijenata
Dr Mishra upozorava da „iako smatram da je hipoteza koja je u osnovi ove intervencije obećavajuća, ona trenutno nije spremna za upotrebu u rutinskoj kliničkoj praksi”. Ali je dodao da „željno čeka podatke o bezbednosti i efikasnosti intervencije iz budućih većih kliničkih ispitivanja”.
– Moći ćemo da ponudimo katodnu transkranijalnu stimulaciju jednosmernom strujom pacijentima sa ishemijskim moždanim udarom koji trenutno nisu podobni za trombolitičku i/ili endovaskularnu terapiju – objasnio je dr Mishra, ukoliko „buduća klinička ispitivanja pokažu da je katodna transkranijalna stimulacija jednosmernom strujom bezbedna i efikasna kod ljudi, i ova intervencija bude zvanično odobrena”.
– Ova pilot studija pruža autorima preliminarne podatke za pravljenje plana većeg kliničkog ispitivanja za testiranje sigurnosti i efikasnosti katodne transkranijalne stimulacije jednosmernom strujom kod pacijenata sa ishemijskim moždanim udarom – istakao je dr Mishra.
Dr Iyer se složio, rekavši da „stimulacija katodnom jednosmernom strujom visoke definicije ima ogroman potencijal da održi moždano tkivo sposobnim za život dok pacijenti sa moždanim udarom čekaju da se podvrgnu uklanjanju ugruška, kao i za one koji ne ispunjavaju uslove”.
– Budući da je katodna stimulacija jednosmernom strujom visoke definicije neinvazivna, mogu da zamislim da će jednog dana pacijenti koji imaju moždani udar biti tretirani ovim modalitetom ranije u hitnoj pomoći ili čak u ambulanti na putu do bolnice kako bi se smanjilo njihovo ukupno opterećenje moždanog udara – kaže dr Adi Iyer.
