Edem mozga može da ugrozi život: Zašto nastaje, kako ga prepoznati i kada je hitno potrebna pomoć

Mozak je smešten u čvrstom koštanom omotaču lobanje, zbog čega nema mnogo prostora za širenje. Kada se u moždanom tkivu ili oko njega nakupi višak tečnosti, nastaje edem mozga, ozbiljno stanje koje može da dovede do povećanja pritiska unutar lobanje, oštećenja moždanih ćelija, pa čak i životne ugroženosti ukoliko se ne leči na vreme.

Iako se edem mozga najčešće povezuje sa teškim povredama glave, on može da bude posledica moždanog udara, infekcija, tumora, trovanja ili drugih bolesti. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i hitna medicinska pomoć od presudnog su značaja.

Šta je edem mozga?

Edem mozga predstavlja otok moždanog tkiva nastao zbog nakupljanja tečnosti unutar ili između moždanih ćelija. Kako lobanja ne može da se širi, svaki porast zapremine mozga povećava pritisak u njenoj unutrašnjosti.

Povećan intrakranijalni pritisak može da smanji dotok krvi i kiseonika do moždanih ćelija, što dodatno pogoršava stanje i povećava rizik od trajnih neuroloških posledica.

Koji su najčešći uzroci?

Edem mozga nije bolest sam po sebi, već komplikacija različitih stanja.

Najčešći uzroci uključuju:

• traumatske povrede glave
• ishemijski i hemoragijski moždani udar
• tumore mozga
• meningitis i encefalitis
• apscese mozga
• epileptične napade
• trovanja i predoziranja određenim supstancama
• teške poremećaje nivoa natrijuma u krvi
• boravak na velikim nadmorskim visinama (visinska bolest).

Simptomi mogu da se razviju naglo ili postepeno

Znakovi edema mozga zavise od uzroka, brzine nastanka i dela mozga koji je zahvaćen.

Najčešći simptomi su:

• jaka i uporna glavobolja
• mučnina i povraćanje
• vrtoglavica
• poremećaji vida
• konfuzija i dezorijentacija
• problemi sa govorom
• slabost ili oduzetost jednog dela tela
• pospanost i smanjena budnost
• epileptični napadi
• gubitak svesti.

Kod male dece mogu se javiti razdražljivost, pospanost, odbijanje hrane i ispupčena fontanela.

Kada treba hitno potražiti pomoć?

Svaka osoba koja nakon povrede glave oseti jaku glavobolju, povraćanje, poremećaj svesti ili neurološke simptome zahteva hitnu medicinsku procenu.

Takođe, iznenadna slabost jedne strane tela, otežan govor ili nagla konfuzija mogu da ukazuju na moždani udar praćen edemom mozga i predstavljaju razlog za hitan odlazak u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Lekari dijagnozu postavljaju na osnovu kliničkog pregleda i snimanja mozga.

Najčešće se koriste:

• kompjuterizovana tomografija (CT)
• magnetna rezonanca (MR)
• laboratorijske analize krvi
• neurološki pregled.

Ove metode omogućavaju da se proceni obim otoka i otkrije osnovni uzrok koji je doveo do edema.

Lečenje zavisi od uzroka

Terapija ima dva cilja: smanjenje otoka i lečenje osnovne bolesti.

Lečenje može da uključuje:

• lekove koji smanjuju otok mozga
• kiseoničku terapiju
• kontrolu krvnog pritiska
• antibiotike kod infekcija
• hirurško uklanjanje tumora ili hematoma
• neurohirurške procedure za smanjenje pritiska u lobanji.

U težim slučajevima pacijenti se leče u jedinicama intenzivne nege, gde se neprekidno prate vitalne funkcije i stanje mozga.

Može li edem mozga da ostavi posledice?

Ishod zavisi od uzroka, obima otoka i brzine započinjanja lečenja. Neki pacijenti se potpuno oporave, dok kod drugih mogu da ostanu trajne posledice poput problema sa pamćenjem, govorom, kretanjem ili koncentracijom.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da se simptomi koji ukazuju na moguće oštećenje mozga nikada ne smeju ignorisati.

Brza reakcija može da spase život

Edem mozga predstavlja jedno od najozbiljnijih neuroloških stanja jer povećan pritisak unutar lobanje može za kratko vreme da dovede do nepovratnog oštećenja moždanog tkiva. Upravo zato su rano prepoznavanje simptoma, hitna dijagnostika i pravovremeno lečenje ključni za dobar ishod i očuvanje funkcije mozga.

(eKlinika.rs)