Prehlada i sezonske alergije često dele veoma slične simptome, posebno na početku bolesti. Foto: Shutterstock
Letnja prehlada nije retka bolest kako bi se u prvi mah mislimo. Više od 200 virusa može da bude uzrok obične prehlade. Krivci su obično enterovirusi koji su otporni na visoke temperature i često izazivaju letnje prehlade.
Obična prehlada praćenja bolovima u grlu, curenjem sekreta iz nosa i nešto višom telesnom temperaturom može se pojaviti u bilo koje doba godine, pa i tokom leta.
Dr Tammy Lundstrom, specijalista za zarazne bolesti u Trinity Health objašnjava da se letnja prehlada manifestuje pojačanom sekrecijom i/ ili začepljenjem nosa, svrabom očiju, grebanjem u grlu, kašljem, bolovima. Postoje stotine virusa koji mogu biti uzrok prehlade.
– Virusi deluju u bilo kojem delu godine, ali postoje i sezonski virusi kojima gode nešto više temperature vazduha koje im pružaju mogućnost da duže opstaju na kontaminiranim površinama – navodi dr Lundstrom.
Pedijatar i virusolog dr Zachary Hoy potvrđuje da su virusi iz grupe enterovirusa ili adenovirusa najčešće krivici za letnje prehlade, jer imaju sposobnost dužeg opstanka na letnjim temperaturama vazduha. Zimske prehlade obično izazivaju rinovirusi koji slabije tolerišu toplotu.
Enterovirusne infekcije najčešće su tokom leta i jeseni u područjima sa umerenom klimom. Uglavnom prenose fekalno – oralnim putem. Zaražena bazenska voda može biti izvor infekcije. Ovi virusi pogađaju češće decu, pa se potom prenose i na starije osobe.
Prehlada i sezonske alergije često dele veoma slične simptome, posebno na početku bolesti. Prehlada će izazvati i povišenu telesnu temperaturu koja je način borbe organizma protiv infekcije. Alergije su praćene kijanjem, (posebno uzastopnim u roku od nekoliko sekundi), svrabom, suzenjem očiju, ali ne i povišenom temperaturom. Letnja prehlada praćena je i problemima sa gastrointestinalnim traktom i bolovima u telu.
Bez obzira na vrstu virusa prehlada se prenosi kijanjem i kašljanjem, dodirom sa kontaminiranim površinama. Često pranje ruku, pre jela, nanošenja šminke, stavljanja kontaktnih sočiva, upotrebe toaleta način je sprečimo širenje virusa, objašnjavaju stručnjaci.
Kvalitetan san i ishrana ojačaće imuni sistem i naoružati ga za borbu protiv virusa. Ukoliko je moguće savet je da se izbegava kontakt sa zaraženim osobama.
U slučaju da ipak dobijemo letnju prehladu savet je da ostanemo kod kuće, odmaramo se i unosimo dovoljne količine tečnosti. Lekovi za smanjenje telesne temperature, kao i lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji su od pomoći.