Gojaznost kod dece je u stalnom je porastu i postaje globalni medicinski problem. Da „kuga novog doba“, kako pojedini naučnici nazivaju taj fenomen, hara i našim društvom pokazala su poslednja istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, po kojima svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, a osam odsto mališana je gojazno.
Glavni krivac za to je savremeni način života, oličen u brzoj hrani i nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti. Deca danas skoro da ne koriste kašiku tokom obroka jer su pekare i kiosci brze hrane zamenili ono što smo nekada zvali “maminom i bakinom kuhinjom”, a fizičke aktivnosti ima sve manje u tom dobu jer su se igra i druženje na ulici preselili na društvene mreže. Stoga i ne čudi to što istraživanja pokazuju da danas deca uzrasta pet do 16 godina provedu u proseku šest i po sati ispred ekrana, bez obzira da li je reč o televiziji, kompjuteru ili telefonu.
Čak i oni mališani koji su u porodici stekli zdrave životne navike, obično ih gube polaskom u školu, zbog uticaja vršnjaka i najbliže okoline, pa se dešava da su deca koja nose užinu od kuće izložena podsmehu. Onda često i lako podlegnu uticaju grupe, te zdrav obrok zamene grickalicama, slatkišima i gaziranim sokovima.
Sve to dovodi do toga da su danas deca izložena povećanom riziku od niza hroničnih bolesti, poput hipetenzije, srčanih oboljenja ili šećerne bolesti, a uočeno je i da zbog gojaznosti devojčice ranije ulaze u pubertet, a dečaci – kasnije. Zato problem gojaznosti kod dece treba posmatrati s posebnom pažnjom i pratiti savete stručnjaka.
Nutricionista Marija Prčić, za E-kliniku kaže da je važno da se ne preskaču obroci, da deca treba da jedu za stolom, a ne ispred televizora i u hodu. Takođe, deca moraju da imaju doručak, ručak i večeru, a između obroka i dve užine, ukoliko su aktivni.
− Nije zdravo da deca ceo dan nešto jedu, iako je hrana spremana kod kuće. Takođe, jedna od loših navika je i da ih roditelji hrane, čak i kad je reč o školskom uzrastu, jer nisu naučeni da sednu za sto i završe obrok… I više nema hrane do užine. Naprotiv, dešava se da gledaju TV i baka ih hrani. Važna je disciplina u obedovanju, da se zna kada je doručak, kada ručak, a kada večera. Obroci ne treba da se preskaču. Ukoliko dete ide popodne u školu, treba da ustane rano, da ima vremena da doručkuje i ruča pre polaska u školu − navodi nutricionista Marija Prčić za E-kliniku.
Još od malih nogu važno je da dete bude disiplinovano što se tiče redovnih i pravilnih obroka. Jer ako discipline nema, često se osim gojaznosti javljaju problemi sa želucem, nadimanje, gasovi… Od izrazite važnosti je i da se doručak ne preskače, jer i deci i odraslima treba najviše energije u prvom delu dana, a dokazano je da deca koja doručkuju imaju bolju koncentraciju tokom nastave u školi. Loše je da prvi detetov obrok bude sladak, jer to utiče na hiperaktivnost kod mališana, koji onda nemaju dovoljno pažnje na času. Takođe, dete može da ponese malo više hrane za užinu u školu i da to podeli sa drugom decom. To je način da okruženje iz škole polako počne da se menja.
Treba zabraniti prodaju brze hrane u školama Foto: Pixabay
− Drugo rešenje je zabrana prodaje peciva i grickalica u školi, za šta već postoji zakon, ali se ne primenjuje. U nekim školama deca ne izlaze iz dvorišta tokom školskog odmora i ne mogu da odu do kioska brze hrane ili pekare, ali je problem što u samoj školi postoje takvi objekti. Škola mora više voditi računa o organizovanoj školskoj užini. To je organizovano za decu koja idu u produženi boravak, ali šta je sa decom koja nisu u boravku − upozorava dr Prčić.
Osim viška kilograma, pokazatelj da ishrana deteta nije adekvatna treba je i neredovna stolice, malaksalost i pad energije. Međutim, tu se javlja novi problem jer pedijatri često ne znaju gde da upute decu, budući da nemaju svi domovi zdravlja u Srbiji nutricioniste.
− Kod gojazne dece potpuno je druga priča nego kod gojaznih odraslih ljudi. Gojazna deca se ne stavljaju na dijetu jer su u periodu rasta i razvoja, već se kod njih radi na promenama navika u ishrani, uz edukaciju roditelja ili drugih odoba koje pripremaju hranu”, objašnjava Prčić.
Osim zdrave ishrane, u prevenciji gojaznosti važna je i fizička aktivnost, to jest časovi fizičkog vaspitanja koji su za mnogu decu jedina delatnost te vrste u toku dana.
S tim u vezi treba napomenuti da fizički izgled nije toliko važan deci u nižim razredima osnovne škole, ali u tinejdžerskom period postaje veoma bitan, jer gojaznu decu često zadirkuju vršnjaci. Školski psiholog Branka Tišma kaže da u nižim razredima osnovne škole gojaznost ne predstavlja prepreku u druženju, već samo u obavljanju nekih fizičkih aktivnosti, dok fizički izgled postaje važan u pubertetu.
− U nižim razredima njihov fizički izgled nema posledica u socijalnim kontaktima. Vole da se druže, imaju inicijativu, ali problemi nastaju kasnije − ističe Tišma.
Roditelji u takvim situacijama moraju da budu podrška, a ne da svoje strahove prenose na decu jer može doći do poremećaja u ishrani, odnosno da deca odu u potpuno drugu krajnost – anoreksiju ili bulimiju.
U prevenciji gojaznosti važno je znati koje su zdrave namirnice i šta svakodnevno treba da se nađe na trpezi, a koja hrana mora da se izbaci iz jelovnika.