Hronični bol u stomaku pogađa svako deseto dete: Naučnici otkrili šta zaista pomaže

Hronični bol u stomaku pogađa oko 10 do 15 odsto dece i vodeći je uzrok izostanaka iz škole i svakodnevnih poremećaja u porodicama. Za mnogu decu, ovo iskustvo je mnogo više od običnog bola - ono ih uči nečemu što je potencijalno štetno - da se njihovom telu ne može verovati. Ali, nova studija istraživača sa Duke University dovodi u pitanje tu pretpostavku, ukazujući da način na koji deca uče da se odnose prema svom telu može da bude podjednako važan kao i način na koji se leče njihovi simptomi.

Hronični bol u stomaku treba istražiti, a ne izbegavati

Dr Nancy Zucker, profesorka psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Duke University School of Medicine, predvodila je istraživački tim koji je istraživao efekte dve intervencije za hronični bol u stomaku dece.

Preporučujemo

Jedna, kognitivno-bihejvioralnu terapija („Istraživači osećanja i tela“ (FBI)), opisuje osetljivost na bol kao supermoć, a ne kao ranjivost. Ovu terapiju razvila je upravo dr Zucker i ona podstiče decu da pristupe telesnim senzacijama sa radoznalošću - tretirajući bol, glad i emocionalne signale kao informacije koje treba istražiti, a ne izbegavati.

Drugi, kognitivno-bihejvioralni tretman („Negovatelji u akciji“ (CIA)), odražava tradicionalniji model, pomažući deci da skrenu pažnju sa bola i kontrolišu simptome kroz odvlačenje pažnje i strategije suočavanja.

Promena u načinu na koji kliničari razmišljaju o pažnji i bolu

Testirana u nasumičnom ispitivanju sa 107 dece uzrasta od 5 do 9 godina, oba pristupa su rezultirala značajnim smanjenjem trajanja i intenziteta bola. Intervencije su takođe smanjile ometanje koje je bol imao na živote porodica.

- Deca koja imaju bol u stomaku ne treba da gledaju svoje telo kao nešto čega se treba plašiti. Naši tretmani im pokazuju nešto drugo - da su njihova tela moćna i razumljiva. Kada se ta promena dogodi, njihova putanja hroničnog bola i budućih problema sa mentalnim zdravljem mogu da se promene - kaže dr Nancy Zucker, koja je i viši autor studije objavljene u American Journal of Gastroenterology.

Nalazi ukazuju na širu promenu u načinu na koji kliničari razmišljaju o pažnji i bolu. Decenijama su se mnogi tretmani fokusirali na pomoć deci da skrenu pažnju sa nelagodnosti. Ova studija ukazuje na još jedan održiv pristup - promenu samog kvaliteta pažnje koji pomaže deci da se angažuju sa svojim unutrašnjim iskustvima na načine koji smanjuju strah i povećavaju razumevanje.

Pouka za roditelje je i praktična i ohrabrujuća

Implikacije se mogu proširiti izvan bolova u stomaku. Rano detinjstvo je kritičan period za učenje tumačenja naših fizičkih i emocionalnih signala. Intervencija tokom ovog perioda može da utiče na to kako deca reaguju ne samo na bol, već i na stres, emocije i telesne senzacije u širem smislu tokom vremena.

Za roditelje, pouka je i praktična i ohrabrujuća: postoji više od jednog efikasnog načina da se pomogne detetu sa hroničnim bolom. Neki pristupi uče decu kako da preusmere pažnju. Drugi ih uče kako da se drugačije suoče sa senzacijama. Oba mogu da dovedu do značajnog poboljšanja.

I što je važno, 97 procenata roditelja izjavilo je da su tretmani bili zabavni. Na pitanje da li je njihovo dete uživalo u tretmanu, jedan roditelj u FBI grupi je izjavio: „Jeste. Čak je pokušala da nauči svoje prijatelje kako da dijagnostikuju bol u stomaku“, dok je roditelj u CIA grupi izjavio: „Ćerka je želela da nastavi da dolazi zauvek.“

(eKlinika.rs)