Glad iz temelja ruši zdravlje čoveka, dovodi do dijabetesa i šizofrenije: Da li nas to čeka u budućnosti?

Glad majke može da ostavi doživotne posledice na dete. Moguće su epigenetske promene koje se prenose generacijama – menja se ekspresija gena, povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma

Gladovanje je stanje koje iz temelja narušava zdravlje i dostojanstvo čoveka, sramota je 21. veka i problem o kojem svetski moćnici gotovo i ne razmišljaju. Lekari upozoravaju da gladovanje u detinjstvu može da predstavlja dugoročni zdravstveni problem i da kasnije u životu, bez obzira na eventualnu povećanu telesnu težinu i obilje hrane, dovede do niza ozbiljnih poremećaja – od dijabetesa do čak šizofrenije.

Gaza: najgori mogući scenario

Preporučujemo

Najgori mogući scenario gladi odvija se u Gazi, upozorila je Međunarodna inicijativa Integrisana klasifikacija faze bezbednosti hrane (IPC). Stručnjaci navode da se, bez hitne intervencije, u Gazi očekuje „veliki broj mrtvih“. Iako ovo upozorenje nije zvanično proglašenje gladi, IPC napominje da se stanovnici Gaze već dve godine nalaze na ivici izgladnelosti, dok su nedavni događaji „dramatično pogoršali situaciju“.

– U Gazi je u toku kratkoročna, ali i dugoročna zdravstvena katastrofa. Stanje se može poboljšati, ali rešenje nije ni brzo ni lako – kaže dr Debora Frank, profesorka pedijatrije na Medicinskom fakultetu Čobanijan i Avedisijan Univerziteta u Bostonu, koja se bavi zdravljem dece širom sveta.

Prema podacima IPC-a, više od 20.000 dece u Gazi lečeno je od akutne neuhranjenosti od aprila do sredine jula, dok je više od 3.000 dece bilo teško neuhranjeno. Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je 28. jula da je skoro 150 ljudi umrlo od neuhranjenosti od početka rata između Izraela i Gaze u oktobru 2023. godine, uključujući najmanje 88 dece.

Medicina određuje neuhranjenost kao stanje energetskog, proteinskog ili nutritivnog deficita koje uzrokuje merljivu promenu u telesnim funkcijama. Povezana je sa lošijim ishodom bolesti i zahteva nutritivnu podršku.

Najčešći oblici neuhranjenosti su: proteinsko-energetska neuhranjenost, to jest manjak mikronutrijenata i makronutrijenata, sindrom tumorske kaheksije koji je posledica niza faktora kod pacijenata obolelih od karcinoma koji gube više od 5 odsto telesne težine u roku od 6 meseci,

sarkopenija je stanje progresivnog gubitka mišićne mase i snage kod starijih pacijenata.

Samo jedan obrok dnevno

Dr Aksa Durani, lekarka i epidemiolog, vratila se u aprilu ove godine u SAD nakon što je provela dva meseca u Gazi sa organizacijom „Lekari bez granica“. Kaže da su lekari, medicinske sestre i pacijenti u poljskoj bolnici u kojoj je radila jeli samo jedan obrok dnevno – najčešće malo pirinča, bez proteina, vitamina i minerala.

– Bilo je, uprkos svim naporima, nemoguće obezbediti dovoljno hrane. Gledala sam majke koje sa svojom decom dele jedan obrok dnevno – kaže dr Durani.

Glad, dodaje ona, nije samo muka za telo, već i za dušu.

– Majke su krišom dolazile do mene da me pitaju: "Imate li još malo hrane za moje dete?" – priseća se doktorka.

Trenutna situacija, tvrdi Durani, još je gora. Njene kolege iz Gaze javljaju da sada dobijaju jedan obrok na dva do tri dana.

– Operišu gladni, a zatim se gladni vraćaju kući svojoj deci– dodaje dr Durani.

Kako gladovanje utiče na decu?

Gladovanje različito deluje na decu, objašnjava Abjan Ahmed iz organizacije CARE, koja se bavi borbom protiv siromaštva i gladi.

Faktori poput imuniteta i procenta telesne masti igraju ključnu ulogu. Ako je dete neuhranjeno, njegovo zdravlje može da se naglo pogorša već nakon nekoliko dana. Deca i odrasli koji imaju normalnu ili povećanu telesnu masu mogu da izdrže nešto duže – čak nekoliko nedelja ili meseci, posebno ako imaju povremene obroke.

Kada je pristup hrani ograničen, telo prelazi u režim preživljavanja: usporava se varenje, smanjuje se funkcija reproduktivnih organa, a rast i razvoj dece se zaustavljaju. Nakon što potroši zalihe ugljenih hidrata, telo počinje da sagoreva masti i da crpi energiju iz mišića, kostiju i vitalnih organa. Srčani ritam se usporava, krvni pritisak i telesna temperatura opadaju.

– U pokušaju da preživi, telo "jede" samo sebe. Neuhranjenost slabi imunitet dece, povećava rizik od infekcija poput upale pluća, dijareje, malih boginja i sepse. Iako ljudi mogu umreti od gladi, često umiru od posledičnih infekcija – napominje dr Debora Frank.

Deca kratkoročno pate i mentalno i fizički.

– Pojavljuju se razdražljivost, letargija, apatija. Kada se gladno dete postepeno hrani, osmeh se polako vraća na lice – to je znak oporavka, ne samo fizičkog, već i psihičkog. Dete bolje vidi, čuje, komunicira. Oporavak, ipak, može da traje nedeljama ili mesecima – objašnjava dr Frank.

Uticaj gladi na odrasle

Gladovanje utiče i na odrasle osobe na više nivoa. Početne faze su slične kod muškaraca i žena, kaže Don Tušara Galbadage, vanredni profesor na Haris koledžu za medicinske sestre i zdravstvene nauke.

– U prvih nekoliko nedelja javljaju se umor, gubitak mišićne mase, usporen misaoni proces. Ako gladovanje potraje, dolazi do gašenja vitalnih organa. Zabeleženi su slučajevi smrti nakon 60 dana gladovanja, ukoliko osoba ima pristup vodi. Bez vode, smrt može nastupiti za 3 do 5 dana – kaže Ahmed.

Poseno osetljive su trudnice i dojilje

Gladni ljudi gube koncentraciju i snagu da obavljaju osnovne aktivnosti poput ustajanja iz kreveta ili brige o deci.

– Kada je majka neuhranjena, svakodnevni poslovi postaju izuzetno teški, što vodi ka depresiji i drugim mentalnim problemima. Ti problemi mogu potrajati i nakon što se obroci normalizuju – upozorava Ahmed.

Posebno su ugrožene trudnice i dojilje koje ne mogu da dobiju na telesnoj težini, što povećava rizik od spontanih pobačaja i mrtvorođenih beba.

– U trećem trimestru trudnoće fetus se ubrzano razvija. Glad majke može da ostavi doživotne posledice na dete. Moguće su epigenetske promene koje se prenose generacijama – menja se ekspresija gena, povećava se rizik od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma – objašnjava dr Rut Gibson sa Univerziteta Stanford.

Glad i zarastanje rana

U poljskoj bolnici za traumu u Gazi, gde je radila dr Durani, mnogi pacijenti bili su povređeni u vazdušnim napadima. Neki su preživeli požare, ali za zarastanje rana bila je neophodna adekvatna ishrana.

– Na primer, ako je detetu potrebna amputacija, rana možda neće dobro zarasti jer telo nema dovoljno proteina za obnovu tkiva. Zbog toga raste rizik od infekcija – kaže dr Durani.

Gubitak telesne težine od 5 odsto lekari tumače kao blagi poremećaj u ishrani, više od 10 odsto kao ozbiljan poremećaj. Kratkoročni gubitak dovodi do poremećaja  ravnoteže telesnih tečnosti,ok dugoročni do promene u metabolizmu i smanjenje ukupne mase tkiva.

Dugoročne posledice

Glad može ostaviti posledice za ceo život, a često se ne zna kako će to uticati na naredne generacije, kaže dr Gibson.

Istraživanja pokazuju da neuhranjena deca kasnije češće oboljevaju od dijabetesa, srčanih bolesti i gojaznosti. Mogući su i problemi u razvoju mišićno-skeletnog sistema, kao i mentalni poremećaji – od anksioznosti do posttraumatskog stresnog poremećaja i šizofrenije.

– Neuhranjenost je povezana sa slabijim obrazovnim postignućima, nižim koeficijentom inteligencije, lošijom zaradom i problemima sa zapošljavanjem. To vodi u začarani krug siromaštva – ističe Ahmed.

Opasnost sindroma ponovnog hranjenja

Čak i kada osoba konačno počne redovno da jede, opasnost nije prošla. Stručnjaci upozoravaju na sindrom ponovnog hranjenja, koji se javlja kada telo, nakon dugotrajnog gladovanja, iz kataboličkog stanja (razgradnje) pređe u anaboličko (skladištenje energije). Taj prelaz izaziva ozbiljne elektrolitske disbalanse, posebno fosfora, kalijuma i magnezijuma, što može dovesti do aritmija, disfunkcije organa pa i smrti.

– U blažim slučajevima javlja se teška dijareja i povraćanje koja uzrokuje ozbiljnu dehidraciju – upozoravaju stručnjaci.

Kako bi se povećala telesna težina najčešće se preporučuje ishrana sa što više ugljenih hidrata.Potrebno je povećanje unosa kalorija 3 obroka dnevno su obavezna, povećava se unos proteina koji su bitni za izgradnju mišićne mase, pre svega mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvodia. Naglasak je na namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom kako bi se izbeglo povećanje nivoa šećera u krvi i složenim ugljenim hidratima kao što su integralne žitarice, voće i povrće. Neuhranjena osoba mora da pije dovoljne količine tečnosti, pre svega vode, uz dopunu supa, čajeva, ceđenih sokova od voća i povrća.