Nije svako dete koje se igra samo usamljeno. Nova studija otkriva kada je to u redu, a kada znak za brigu

Roditelji često osećaju zabrinutost kada primete da se njihovo dete samo igra tokom odmora ili slobodnog vremena. Međutim, novo istraživanje University of Georgia u SAD pokazuje da samostalna igra nije uvek razlog za brigu. Naučnici podsećaju da neka deca koja se igraju sama jednostavno više vole svoje društvo. Ono što je važno nije koliko vremena dete provodi samo, već da li i dalje oseća pripadnost. Detetu koje je srećno dok se bavim svojim aktivnosti tokom odmora možda nije potrebno „spasavanje sa strane”.

Postoje dve vrste dece koja biraju samoću

Studija, kojom je obuhvaćeno 473 učenika starosti od devet do 11 godina (četvrti i peti razred), analizirala je kako deca doživljavaju svoje odnose sa vršnjacima i koliko im je važno da se uklope. Naučnici su uočili dve potpuno različite grupe dece koja se često igraju sama:

Preporučujemo

1. Deca koja cene pripadnost. Ova deca prosto vole sopstveno društvo i uživaju u samostalnim aktivnostima, ali im je i dalje stalo do drugara. Ponekad prihvate poziv za igru kako bi ostala u društvu, ali bez problema odbiju aktivnosti kada žele mir. Ta deca su  generalno zadovoljna svojim prijateljstvima i mestom u razredu.

- Deca iz ove grupe više vole da budu sama i rade svoje stvari nego da se igraju sa vršnjacima, ali i dalje imaju tu drugu stranu dobrog slaganja sa drugima - naglašava autorka studije i psiholog u osnovnoj školi Rachael Pfanz.

2. Deca kojoj pripadnost nije važna. Ova grupa pokazuje sklonost ka potpunom distanciranju. S obzirom na to da učestalo odbijaju pozive vršnjaka, ova deca s vremenom dobijaju sve manje poziva, što vodi ka stvarnoj izolaciji i lošijim odnosima i sa prijateljima i sa školskim drugovima.

- Postoje stvari koje radimo zato što znamo da su dobre za nas. Društvena interakcija je ista - konstantno odbijanje poziva, baš kao i izbegavanje fizičke aktivnosti, dugoročno vodi do lošijih ishoda - objašnjava profesor dr Michele Lease, koautorka studije.

Saveti za roditelje i nastavnike: Ne forsirajte velike grupe

Istraživači naglašavaju da odrasli ne bi trebalo automatski da pretpostavljaju da dete koje se igra samo treba „spasavati" ili silom gurati u masovne aktivnosti jer je možda usamljeno. Roditeljima i nastavnicima preporučuju:

Izbegavajte pritisak - Nemojte da insistirate da se dete odmah priključi velikim, bučnim grupama (poput fudbalske utakmice na školskom igralištu), jer to za njih može da bude previše.

Postepeno povezivanje - Umesto toga, upoznajte dete sa manjim grupama ili vršnjacima koji dele slična interesovanja i stil igre.

Nalazi su posebno značajni za uzrast od 9 do 11 godina, kada se formiraju stabilnije grupe prijatelja i kada deca počinju jasno da razlikuju vršnjake koji svesno biraju samoću od onih koji su isključeni iz društva. Takođe, naučnici smatraju da ako je je dete koje samo igra srećno, i pritom se dobro slaže sa okolinom - intervencija odraslih verovatno nije ni potrebna.

(eKlinika.rs)