Način na koji deca pričaju o stresu i teškim događajima otkriva rizik od mentalnih problema u budućnosti

Istraživači sa Stanford University analizirali su način na koji deca pričaju o stresu i teškim događajima i došli do saznanja tako mogu da mogu da predvide buduće psihijatrijske poremećaje kod dece. Naučnici su koristili analitičke AI alate, koji su kod dece analizirali  stil njihovog govora, pri čemu je struktura rečenica bila važnija od samog sadržaja priče.

Kada deca pričaju o stresu naučnici analiziraju stil kojim opisuju traumu

Rano izlaganje stresu predstavlja jedan od najvećih izazova u javnom zdravlju i odgovorno je za čak jednu trećinu svih psihijatrijskih dijagnoza kod odraslih širom sveta. Međutim, ne razvija svako dete, koje prođe kroz teška iskustva, mentalne poremećaje. Mnoga pokazuju izuzetnu otpornost, navode naučnici.

Preporučujemo

Kako bi rešili ovaj problem i premostili takozvanu „prazninu u predviđanju”, istraživači sa Stanford University sproveli su studiju koja otkriva da stil kojim dete opisuje traumu može da posluži kao rani alarm za pojavu anksioznosti i depresije.

- Ova studija pruža čvrst dokaz za razvoj pristupačnih alata koji identifikuju markere rizika pre nego što se pojedincu uopšte postavi dijagnoza - ističe Chase Antonacci, glavni autor studije sa Stanford’s School of Humanities and Sciences. 

Veštačka inteligencija analizirala govor više od 200 dece

Nakon intervjuisanja više od 200 dece, uzrasta od 9 do 13 godina, o njihovim stresnim iskustvima, naučnici su primenili alate za analizu jezika zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Rezultati su pokazali da je stil izražavanja znatno pouzdaniji pokazatelj budućih mentalnih poremećaja od samih činjenica koje su deca iznela:

- Povećana upotreba predloga i složena naracija pokazala se kao ključni pokazatelj internalizovanih problema (povlačenje u sebe, anksioznost)

- Apsolutni jezik i reči izričitosti, česta upotreba reči poput „uvek” ili „nikada” ukazuje na veći rizik od razvoja simptoma

- Fokus na druge smanjuje rizik. Deca koja su u pričama češće koristila zamenice u trećem licu (ona, on, oni), opisujući spoljašnji svet i druge ljude umesto isključivo sebe, pokazala su znatno veću otpornost na mentalne poremećaje.

Sadržaj priče otkriva težinu simptoma

Iako je sam stil izražavanja bio ključan za predviđanje početka kliničkih stanja, istraživači su utvrdili da sadržaj rečenog precizno ukazuje na težinu budućih simptoma. Priče prožete rečima kao što su „borba”, „strašno” ili „napadnut”, kao i sirovi opisi fizičkog nasilja i socijalne isključenosti, dovodili su se u vezu sa težim oblicima poremećaja. S druge strane, narativi usmereni na pozitivne aktivnosti i hobije - pominjanje reči poput „fudbal”, „igra”, „pas” - ili neutralne opise, pratila je znatno blaža klinička slika.

Govor je pristupačan i jeftin za analizu, rano uočavanje problema potrebno pre nego što se bolest učvrsti

Adolescencija je period kada se depresijski i anksiozni poremećaji najčešće javljaju, a kada se jednom učvrste, lečenje postaje izuzetno dugotrajno i teško.

- Govor je pristupačan i jeftin za analizu, a može da bude daleko jači pokazatelj razvoja mentalnih problema od bilo kog drugog pojedinačnog faktora - zaključuje profesor Ian Gotlib, koautor studije.

Istraživači smatraju da ovaj model otvara vrata novoj eri u preventivnoj psihijatriji, gde bi jednostavna jezička analiza u školskom ili primarnom zdravstvenom okruženju mogla blagovremeno da identifikuje ranjivu decu i omogući reakciju pre nego što se razvije klinička slika.

(eKlinika.rs)