Slobodan ples ili ples slobodne forme može da se svrsta u neku vrstu fitnesa, jer, kako studije pokazuju, zdravstvene prednosti slobodnog plesa jesu uporedive sa konvencionalnim vežbanjem. Zaboravite na patike i obujte plesne cipele, jer novo istraživanje Northeastern University otkriva da ples slobodne forme može da ima iste zdravstvene prednosti kao trčanje i drugi oblici vežbanja.
Slobodan ples dobar je i za fizičko i za psihičko blagostanje
– Ne morate nužno da plešete uz muziku, ne morate da imate bilo kakvu obuku ili učitelja plesa, jer bilo ko može da pleše tamo gde se nađe u datom trenutku i dobije dozu fizičke aktivnosti koja poboljšava zdravlje – objašnjava Aston McCullough, docent fizikalne terapije i rehabilitacionih nauka na Northeastern University čije je istraživanje na ovu temu objavljeno u časopisu PLOS ONE.
Naučnici odavno znaju da ples ima brojne prednosti, poboljšavajući sve – od zdravlja srca i ravnoteže do fleksibilnosti i psihološkog blagostanja. Ali, McCullough primećuje da prethodne studije nisu merile „dozu“ plesa slobodne forme – što dovodi do pitanja o tome koliko se ljudi intenzivno kreću kada plešu kako god žele i da li je ples slobodne forme dovoljan da postigne umeren ili snažan intenzitet. Prethodne studije su se takođe fokusirale prvenstveno na određene vrste plesa – na primer, balet ili hip-hop.
Plešite kako god hoćete
McCullough je želeo da zauzme drugačiji pristup – fokusirajući se ne na obučene plesače, koji praktikuju ustaljeni stil, već na obične ljude koji samo vole da zaigraju.
– Želeli smo da uradimo studiju koja bi nam mogla da rasvetli vrednost nečijeg truda. Rekli smo da svako ko dođe može da radi šta god hoće – da pleše kako god hoće. Na taj način to automatski povećava važnost studije za javno zdravlje – istakao je McCullough, koji je okupio oko 50 učesnika studije starosti od 18 do 83 godine, koji nisu imali nikakvog iskustva u plesu ili su se plesom bavili čak 56 godina.
Slobodan ples može da poveća otkucaje srca
Učesnici istraživanja zatim su puštani da plešu u intervalima od pet minuta umerenim i snažnim intenzitetom, koji sami sebi određuju, i uz muziku koji sami biraju ili bez nje. U međuvremenu, McCullough je merio njihove otkucaje srca, uložen napor i nivo kiseonika. Otkrio je da bez obzira na to da li se čovek nalazi u klubu, da li je sam ili čak u mraku prostorije, ples može da poveća broj otkucaje srca. Ples, čak i bez muzike, troši dovoljno energije da se postigne preporučeni umereni do snažni intenzitet fizičke aktivnosti. Činjenica da li su učesnici studije imali plesno iskustvo ili ne, nije uticala na utrošenu energiju, a muzika ih je podsticala da intenzivnije igraju.
Autor studije kaže da je istraživanje uzbudljivo jer znači da se ples – gde god i kad god – računa u preporuku Kancelarije za prevenciju bolesti i promociju zdravlja kako bi odrasli u SAD dobili najmanje 150 minuta nedeljno umerene fizičke aktivnosti, ili najmanje 75 minuta energične aktivnosti, ili neku kombinaciju ova dva. A ljudi mogu da plešu i bez napuštanja svojih domova, pa čak i na stolici.
