Šetnja je u bilo koje doba dana je odlična ideja, fantastičan i jednostavan način da se pokrenemo ali i da jednu jednostavnu, svakodnevnu rutinu iskoristimo za zdravlje, raspoloženje i druge koristi. Jutarnja šetnja ima i dodatne zdravstvene prednosti.
Kada se probudimo, vežbanje najvećem broju ljudi sigurno nije na vrhu liste prioriteta. Međutim, započinjanje dana šetnjom, bilo da se radi o obližnjem parku, plaži ako živite na moru, šumi ili gradskom ambijentu, može da pruži i umu i telu brojne zdravstvene prednosti. I još nešto: važno je biti uporan prvih nekoliko jutara zaredom. Bićete iznenađeni kako je jutarnja šetnja brzo postala vaša nezaobilazna rutina jer će vam to telo nakon nekog vremena jednostavno samo tražiti.
Evo 9 zdravstvenih koristi jutarnje šetnje:
Brza šetnja za početak dana učiniće da se osetimo osveženo, poletnije, pa čak i podmlađeno. Studije su otkrile da redovna aktivnost kao što je hodanje, može imati značajnu ulogu u povećanju nivoa energije. Takođe, utiče na smanjenje umora, održavajući dobar nivo energije tokom celog dana. Jutro je samo po sebi simbolični početak, a jutarnja šetnja će učiniti da sa zracima sunca i pre naleta obaveza jednostavno „pročistimo“ mozak.
Poboljšano samopouzdanje, bolje raspoloženje, smanjenje stresa, anksioznosti i depresivnih misli – sve su to stanja mentalnog zdravlja na koja jutarnja šetnja ima uticaja. Vežbanje pomaže u oslobađanju endorfina i serotonina, hormona zaduženih za prirodno podizanje raspoloženja.
Biti aktivan ujutru znači i pojačati efekte melatonina (prirodnog hormona spavanja) koji nam pomaže da lakše zaspimo. Izlaganje jutarnjem suncu može da pomogne u uspostavljanju prirodnog cirkadijalnog ritma koji poboljšava ciklus spavanja, doprinoseći kvalitetnijem noćnom snu. Rezultat dobrog sna omogućava nam da se osećamo budnije i energičnije tokom dana.
Hodanje ima brojne koristi za fizičko zdravlje, a uključivanje jutarnje šetnje u dnevni raspored može da poboljša funkciju mozga. Istraživači su otkrili da hodanje povećava dotok krvi u mozak, što je povezano sa poboljšanim kognitivnim funkcijama, pamćenjem, koncentracijom i efikasnijim rešavanjem problema.
Umereno vežbanje, a hodanje spada u taj vid aktivnosti, takođe poboljšava otpornost mozga na Alchajmerovu bolest i smanjuje efekte gubitka pamćenja tokom vremena.
Snižavanje krvnog pritiska, poboljšana cirkulacija i smanjeni rizik od srčanih bolesti – i to su prednosti koje daje jutarnja šetnja. To je i dobra prevencija za sprečavanje visokog krvnog pritiska. Studije kažu da 30 minuta dnevno u laganoj šetnji može smanjiti rizik od srčanih bolesti za 35 odsto.
Podaci iz istraživanja su otkrili i da ljudi koji imaju redovno hodanje u svojoj dnevnoj rutini imaju manje srčanih i moždanih udara. Istovremeno održavaju zdrav nivo holesterola.
Jutarnja šetnja je odlična prilika da se sprijateljite sa nekim novim ljudima ako to želite, budete društveniji a da pritom i aktivniji. U parku ili na šetalištu ćete sigurno sresti neke ljude koje niste poznavali, sa istom energijom i poletom, istim ambicijama i raspoloženjem. Šetnja na otvorenom je idealan oblik aktivnosti koji uz socijalnu komponentu ima širok spektar zdravstvenih prednosti, uključujući niži krvni pritisak, regulaciju telesnih masnoća, bolji nivo holesterola, i smanjenje rizika od depresije i anksioznosti.
Hodanje je jedan od najjednostavnijih oblika fizičke aktivnosti, ali i pomoć u gubljenju neželjenih kilograma. Može da bude izrazito efikasno u prevenciji dijabetesa i drugih bolesti povezanih sa godinama života, ali i navikama. Jedno istraživanje sa većim brojem ispitanika pokazaloje da svakodnevno hodanje u trajanju od 30 minuta može zaštititi i od dijabetesa tipa 2 i od gojaznosti.
Redovno hodanje povećava sposobnost tela da reaguje na insulin, dok poboljšana kontrola šećera u krvi pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa i omogućava bolju kontrolu bolesti za one kojima je dijagnostikovana ova česta bolest današnjice.
Ne samo da jutarnja šetnja pomaže da se osećamo napunjenim energijom za dan koji predstoiji, već može pomoći i u stabilnosti posture i snage donjeg dela tela. To je važan element dobre ravnoteže. Kombinacija hodanja, treninga snage i vežbi istezanja poboljšava posturu celog tela i sprečava padove.
Ustajanje iz kreveta ujutru može biti bolno zbog ukočenosti mišića i bolova u zglobovima. Jutarnje hodanje dragoceno je u zaštiti zglobova kroz proces „podmazivanja“ i jačanje mišića oko zglobova. Kako starimo, hronične bolesti poput artritisa mogu postati veliki problem. Budući da je hodanje aktivnost sa malim negativnim uticajem na zglobove, može da bude odličan i koristan način za ublažavanje bolova, ukočenosti i otoka od artritisa.